Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Savet EU prihvatio zahtev BiH za članstvo
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.09.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri spoljnih poslova EU su 20. septembra u Briselu prihvatili zahtev Bosne i Hercegovine za članstvo u EU i zatražili od Evropske komisije da pripremi mišljenje o spremnosti te zemlje za sticanje statusa kandidata. Zahtev za članstvo BiH je podnela u februaru i poslednja je bivša jugoslovenska republika koja je to učinila. Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić rekao je da bi BiH mogla da očekuje status kandidata do kraja 2017, a da se kao mogući datum za njeno stupanje u članstvo za sada pominje 2026. godina.
Savet EU za spoljne poslove naložili su Evropskoj komisiji da podnese izveštaj i ocenu prihvatljivosti zahteva BiH za status kandidata za članstvo u EU, uz ocenu da je BiH ostvarila "značajan napredak" u reformama.
Ministri inostranih poslova EU su u zaključcima o BiH stavili do znanja "neopozivu privrženost evropskoj perspektivi Bosne i Hercegovine kao ujedinjenoj i suverenoj zemlji".
Oni su pozvali BiH da nastavi napore za puno sprovođenje programa reformi "na korist građana i u tesnoj saradnji s EU, međunarodnim finansijskim organizacijama i partnerima, kao i civilnim društvom".
Evropski ministri su poručili da je nužan nastavak društveno-ekonomskih i reformi na polju vladavine prava i državne uprave, a od Evropske komisije su zatražili dodatni izveštaj o tome i koordinacionom mehanizmu vlasti BiH za saradnju s Briselom u evropskoj integraciji, čije su usvajanje pohvalili.
Dodali su da Savet ministara EU od EK traži da "posebnu pažnju posveti primeni sudske odluke u slučaju Sejdić-Finci".
Šefovi diplomatija Unije su istakli "jednoglasan stav EU" o nastavku politike proširenja i naveli da je "budućnost Zapadnog Balkan u EU".
Oni su napomenuli da "napredak svake zemlje ka EU zavisi od njenog pojedinačnog napora da ispuni (politička) Merila iz Kopenhagena i uslove Procesa stabilizacije i pridruživanja".
Zvizdić: Istorijski trenutak za BiH
Background BiH je podnela zahtev za članstvo u EU 15. februara 2016.
U okviru izrade Mišljenja (Avis) Evropska komisija najpre treba da stekne uvid u stepen ostvarenih reformi i usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim u 35 oblasti pravnih tekovina EU.
U te svrhe priprema Upitnik i prosleđuje ga državi koja je podnela zahtev za članstvo. Upitnik Evropske komisije (EK) predstavlja zvanični instrument kojim Evropska unija procenjuje spremnost države da započne proces pristupanja.
Na osnovu dobijenih odgovora Komisija izrađuje Mišljenje o tome da li je zemlja spremna za status kandidata, kao i da li je spremna za sledeću fazu – definisanje okvirnog datuma za pregovore o pristupanju, o čemu konsenzusom odlučuju države članice EU.
Srbija je 22. decembra 2009. podnela zahtev za članstvo u EU koji je Savet EU prihvatio 25. oktobra 2010. Evropska komisija je uručila Srbiji Upitnik 24. novembra 2010. a Srbija je odgovore na Upitnik dostavila Komisiji u januaru 2011.
Srbija je status kandidata za članstvo u EU dobila 2. marta 2012, a pregovore o članstvu je zvanično počela 21. januara 2014.
Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić izjavio je da je odluka Saveta za opšte poslove EU da prihvati aplikaciju BiH za članstvo u Uniji još jedna potvrda evropske perspektive te zemlje.
"EU će početi da priprema upitnik za BiH sa više hiljada pitanja, koji ćemo dobiti u narednih šest do sedam sedmica i okvirno ćemo imati šest meseci za odgovor. Pripreme za odgovor na upitnik su već počele. Kandidatski status, uz dobro lobiranje i nastavak kvalitetnog rada BiH može se očekivati do kraja 2017. godine", rekao je Zvizdić za sarajevsku TV 1 iz Brisela.
On je ocenio da je teško govoriti o eventualnom datumu članstva BiH u EU, jer je sama Unija suočena sa brojnim krizama.
"Sve zemlje Zapadnog Balkana se posebno tretiraju, pa je 2026. koja se pominje kao godina kada bi BiH mogla postati punopravna članica, možda i predalek rok, odnosno možda bi BiH mogla i ranije biti deo evropske porodice, jer se može očekivati ubrzanje mnogih procesa", kazao je Zvizdić.
Predsedavajući Saveta ministara rekao je da je prihvatanje aplikacije za članstvo u EU istorijski momenat i važan korak ka evropskoj budućnosti BiH.
"Ovo je posebno pozitivna vest za mlade koji će vrlo brzo živeti u BiH koja će biti članica EU", rekao je Zvizdić.
Godine zaostajanja
Bosna i Hercegovina je godinama zaostajala u integracijama u odnosu na zemalje bivše Jugoslavije jer i pored posredovanja EU nije rešavala ključna pitanja, poput primene presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci".
Zbog toga je kasnila i primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je sa EU potpisala 16. juna 2008. Taj sporazum je stupio na snagu u junu 2015.
Zbog odsustva dogovora među različitim nivoima vlasti, učestalih kriza i nezadovoljstva građana stanjem u zemlji, EU je promenila pristup u integraciji BiH odloživši primenu nekih zahteva za kasnije faze pridruživanja i zatraživši od BiH da se usredsredi na reforme.
Unija je od BiH tražila da obezbedi mehanizam koordinacije koji treba da joj omogući da usaglasi stavove o pitanjima na putu ka EU, kao i koordinisano usklađivanje sa zakonodavstvom EU na celoj teritoriji.
Savet ministara BiH je u januaru 2016. usvojio taj mehanizam, ali je Republika Srpska imala primedbe na to, a pitanje je rešeno dogovorom srpskih i bošnjačkih lidera od 31. jula 2016.
Evropski sud u Strazburu naložio je BiH u presudi o slučaju "Sejdić -Finci" iz 2009, da iz Ustava i Izbornog zakona izbaci odredbe koje predstavnicima nacionalnih manjina onemogućavaju kandidovanje na izborima za člana Predsedništva BiH i Dom naroda državnog parlamenta.
Izvor: Beta
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
