Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Savet bezbednosti UN raspravljao o BiH
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U raspravi o Bosni i Hercegovini članice Saveta bezbednosti UN su 9. maja izrazile zabrinutost zbog pogoršanja situacije u toj zemlji i pozvale da se bez odlaganja formiraju vlasti na državnom nivou. Većina učesnika u raspravi je ukazala da proces reformi, koji će omogućiti napredak u integraciji BiH u EU, mora biti obnovljen. Zemlje u tom telu UN pozvale su političke lidere u BiH da izbegavaju zapaljivu retoriku i da otvorena pitanja rešavaju putem dijaloga.
Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko predstavio je 9. maja u Savetu bezbednosti UN polugodišnji izveštaj o BiH i poseban izveštaj o nedavnim merama vlasti Republike Srpske, uključujući odluku o raspisivanju referenduma o odlukama visokog predstavnika, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH.
Incko je rekao pred Savetom bezbednosti UN da se BiH suočava sa jednom od najtežih političkih kriza od kraja rata 1995. godine, i da u toj zemlji nije učinjen napredak u integracijama u EU i NATO. Prema njegovim rečima, nema izgleda da će biti formirane vlasti na državnom nivou, ekonomija se ne razvija a postupci RS prete samom opstanku zemlje i predstavljaju ozbiljno kršenje Dejtonskog sporazuma. Ponovio je da će ako vlasti RS ne budu povukle odluku o referendumu biti primoran da on to učini.
Predstavnici nekoliko članica Saveta bezbednosti UN, pre svega Velike Britanije, SAD, Nemačke i EU, posebno su izrazili zabrinutost zbog odluke vlasti RS da raspiše referendum o odlukama visokog predstavnika u BiH i izrazilu podršku Kancelariji visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH (OHR), objavljeno je na sajtu UN (www.un.org).
Srbija i Rusija su u raspravi ocenile da odluka o raspisivanju referenduma ne predstavlja kršenje Dejtonskog sporazuma.
Vršilac dužnosti šefa delegacije EU u UN Pedro Serano (Serrano) rekao je da je odluka o referendumu korak u pogrešnom pravcu i naveo da su zvaničnici EU prilikom nedavnih sastanaka sa zvaničnicima RS izrazili očekivanje da referendum neće biti održan. On je pozvao Savet bezbednosti UN da uputi poruku u kojoj će izraziti ozbiljnu zabrinutost zbog stanja u BiH.
Serano je izrazio podršku visokom predstavniku u BiH i lidere u toj zemlji pozvao da se uzdrže od zapaljive retorike. Prema njegovim rečima, prioritet BiH treba da budu reforme i ispunjavanje preuzetih obaveza u pridruživanju Uniji. On je rekao da je u EU toku proces u cilju njenog većeg i sveobuhvatnijeg angažovanja u BiH uz značajnu finansijsku pomoć. Dodao je da će EU uskoro osnažiti svoje politickco prisustvo u BiH kroz funkciju jedinstvenog predstavnika Unije.
Zamenik ambasadora Velike Britanije u UN Filip Param (Philip Parham) je izrazio zabrinutost zbog odluke vlasti RS da raspišu referendum, ocenivši da se njima krši Dejtonski sporazum i da predstavljaju napad na visokog predstavnika u BiH. "Savet ne može da ignoriše ili umanji ove postupke", rekao je on istakavši da pitanje referenduma u RS nije tehničko pitanje.
Param je rekao da se Britanijom ne slaže sa pravnom analizom RS i da smatra da OHR ne može biti predmet referenduma. On je rekao i da zakoni RS ne smeju da zadiru u pitanja koja nisu u nadležnosti entiteta.
Background Skupština Republike Srpske je 13. aprila 2011. na posebnom zasedanju, održanom na zahtev predsednika RS Milorada Dodika, donela odluku o raspisivanju referenduma o nekim odlukama visokog predstavnika, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH.
Parlamentarni izbori u BiH su održani 3. oktobra 2010. godine, a stranke još nisu postigle dogovor o formiranju vlasti na nivou BiH što se posebno odražava na proces reformi koje su neophodne za integraciju zemlje u EU.
Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) je odgovorna za nadgledanje primene civilnih aspekata Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u BiH 1995. godine. OHR ujedno radi na razvoju BiH kao države u tranziciji čiji je cilj integracija u EU. Visoki predstavnik je i specijalni predstavnik Evropske unije u BiH.
U Savetu bezbednosti UN je predstavljeno 15 zemalja, od koji su pet stalne članice koje imaju pravo veta u tom telu. To su SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska. Ostale zemlje se biraju na dvogodišnji mandat.
On je rekao da će Britanija odlučno i snažno podržati akciju koju visoki predstavnik bude smatrao neophodnom da bi se očuvao dejtonski okvir.
Nemački ambasador u UN Peter Vitig (Wittig) je rekao da su učestali jednostrani napadi na BiH i njene institucije što dodatno opterećuje zemlju u kojoj nema sloge za prevazilaženje razlika. Prema njegovim rečima, odluka RS o referendumu ugrožava mogućnosti BiH da napreduju u pridruživanju EU. Izrazio je podršku visokom predstavniku u BiH i istako da je za EU vladavina prava i stabilnost zemalja koje žele da joj se pridruže ključna.
Predstavnica SAD Rozmari Dikarlo (Rosemary Dicarlo) izrazila je punu podršku SAD visokom predstavniku i ocenili da su nedavni zaključi usvojeni u RS u osnovi osporili postojeće sporazume i pokrenuli pitanje o posvećenosti RS vladavini prava.
Ona je rekla da SAD razmatraju mere koje bi mogle da preduzmu u vezi sa formiranjem institucija BiH, pošto ni sedam meseci nakon izbora nisu formirane vlasti na državnom nivou. Dikarlo je rekla da je napredak moguć ako su političari spremni da ostave po strani svoje nacionalne i lične ciljeve kako bi se posvetili zajedničkim ciljevima. Upozorila je da govor mržnje podriva poverenje i stvara tenzije.
Dikarlo je ocenila da pozivi na teritorijalnu reorganizaciju nisu realistični i da destabilizuju zemlju. Dodala je da je važno da BiH sarađuje sa Haškim tribunalom. Pozvala je vlasti BiH da rade na unapređenju stabilnosti u regiona i stvore mehanizme za to.
Ambasador BiH u UN Ivan Barbalić se složio da visoki predstavnik i dalje ima važnu ulogu u jačanju institucionalnih kapaciteta BiH i u integracijama zemlje u EU i NATO. On je pozvao na regionalnu saradnju kako bi se osiguralo međusobno poštovanje i nemešanje u unutrašnja pitanja. Ukazao je da u BiH funkcionišu institucije poput Predsednštva BiH i tehničke vlade.
Ambasador Hrvatske u UN Ranko Vilović je izrazio zabrinutost jer politička opcija koju podržava većina bosanskih Hrvata nije dovoljno zastupljena na svim političkim nivoima, ukazavši da je teško zamisliti trajnu ustavnu reformu bez uključivanja i te opcije. Istakao je da važne odluke moraju biti donete konsenzusom tri konstitutivna naroda i pozvao sve strane i međunarodnu zajednicu da se dogovore o ustavnim izmenama kako bi zemlja napredovala ka Evropi uz očuvanje ravnopravnosti sva tri konstituvina naroda.
Izrazio je zabrinutost zbog odluke RS da održi referendum, ocenivši da ona treba da bude povučena.
Čurkin: Inckovi izveštaji nisu dovoljno objektivni
Ruski predstavnik u UN Vitalij Čurkin je ocenio da su Inckov govor u Savetu bezbednosti UN i dva izveštaja koje je predstavio, više emotivni nego objektivni. On je zatražio od članica SB UN da prouče i pismo koje je RS uputila tom telu UN u vezu sa optužbama da je prekršila Dejtonski sporazum.
Čurkin je upozorio da bi jednostrana akcija bila kontraproduktivna i opasna. Istakao je da odlukom o referendumu nije prekršen Dejtonski sporazum i da lideri RS nisu prekoračili svoje nadležnosti.
On je rekao i da su za sadašnju krizu odgovorni i bošnjački lideri ali i visoki predstavnik u BiH, ocenivši da je glavni problem nespremnost da se uvaže stavovi predstavnika srpskog i hrvatskog naroda.
Prema njegovim rečima, u sadašnjoj fazi međunarodna zajednica bi trebalo da na vlasti BiH prenese odgovornost za teritorijalni integritet i funkcionisanje zemlje. Čurkin je rekao da pod tim podrazumeva transformisanje OHR-a u Kancelariju specijalnog predstavnika EU. Ocenio je i da visoki predstavnik i dalje proizvoljno koristi "bonska ovlašćenja" a da je u BiH potrebno ohrabriti dijalog i da ubuduće odluke treba da donose lideri BiH.
On je odbacio kao neprihvatljiv bilo koji pokušaj da se spolja nametne ustavna reforma.
Ambasador Srbije u UN Feodor Starčević je istakao da Srbija u potpunosti poštuje Dejtonski sporazum i suverenitet i teritorijalni intergritet BiH kao države sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda i da ne namerava da se meša u unutrašnja pitanja. On je izrazio protivljenje nametanju rešenja BiH koje, kako je ocenio, treba da pronađu legitimno izabrani politički predstavnici zemlje, istakavši da se Srbija protivi bilo kakvim podelama, ali i isključivanju nekih aktera iz političkog procesa.
On je rekao da je potrebno pronaći rešenje za zastoj reformskog procesa, ocenivši da bi tome doprinelo zatvaranje OHR-a i obustavljanje "bonskih ovlašćenja". Srbija, takođe, smatra da referendum u RS nije povezan sa teritorijalnim integritetom BiH i da se time ne krši Dejtonski sporazum.
Pozdravio je ukidanje viza za građane BiH koji putuju u EU i ocenio da EU treba da dodatno ohrabri BiH na tom putu kako bi se situacija u toj zelji stabilizovala. On je rekao i da Srbija ima specijalne veze sa RS ali da je zainteresovana da produbi ekonomske odnose sa BiH.
Kineski predstavnik u UN Jang Tao je rekao da Kina poštuje teritorijalni integritet BiH i da smatra da je budućnost zemlje u rukama naroda koji u njoj žive. Kina, takođe, podržava ulogu međunarodne zajednice u jačanju mira u BiH. Jang je istakao je da sve strane moraju da reše svoje sporove kroz dijalog. Zajedno sa međunarodnoj zajednicom,Kina će nastaviti da pruža podršku ostvarivanju mira i ekonomske stabilnosti u BiH, rekao je on.
Predstavnik Turske Husejin Muftuoglu rekao je da je Balkan i dalje test za trajni mir i stabilnost u Evropi i izrazio zabirnutost zbog situacije u BiH, istakavši značaj regionalne saradnje za rešavanje otvorenih pitanja.
Stavovi
Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je 9. maja da je visoki predstavnik u BiH Valentin Incko obmanuo Savet bezbednosti UN, predstavljajući najavljeni referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH kao referendum o statusu RS. Dodik je ponovio da RS neće poništiti odluku o referendumu, ali da postoji mogućnost odgađanja referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, ako RS dobije garancije da će biti otklonjeni nedostaci u radu tih pravosudnih institucija i ako se krene u dijalog o strukturalnim promenama celokupnog pravosudnog sistema u BiH.
Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić ocenio je 9. maja da je predsednik RS Milorad Dodik doveo sebe u poziciju u kojoj će izgubiti šta god da uradi u vezi s referendumom u RS o državnom Sudu i Tužilaštvu BiH. Ako sprovede referendum, ući će u konflikt s većim delom međunarodne zajednice, izuzev mišljenja ruskog ambasadora u BiH i ministarstva spoljnih poslova Srbije iza kojeg, nadam se, ne stoje vlasti Srbije", rekao je Komšić.
Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović upozorio je 9. maja da bi sadašnja kriza u BiH mogla da dovede u pitanje mir i bezbednost zemlje ukoliko ne bude rešena. "U svetlu trenutne situacije, BiH je potrebna snažna podrška međunarodne zajednice kako bi se zaustavio rastući trend dezintegracija i zemlja vratila na put reformi i evroatlantskih integracija koje nemaju alternative. Destabilizirajuće aktivnosti moraju biti zaustavljene pre nego što izmaknu kontroli", naveo je Izetbegović u pismu generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i predsedavajućem Saveta bezbednosti UN, francuskom ambasadoru Žeraru Arou (Gerard Araud).
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
