Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Promene unutar EU usporiće približavanje regiona
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.11.2011. | Ažurirano : 18.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Promene u Evropskoj uniji koje se nakon izbijanja dužničke krize čine neizbežnim uticaće na tempo pridruživanja, a Brisel, suočen sa teškoćama, više će insistirati na ostvarivanju standarda kako bi buduća članica bila u potpunosti spremna za članstvo, smatraju analitičari u regionu. Neki analitičari, međutim, ocenjuju da bi uspešne unutrašnje reforme u EU mogle povoljno da se odraze i na zemlje u procesu integracije, kao i da će na tempo pridruživanja posebno uticati otpor prema promenama koje donose reforme na putu ka EU.
Nagoveštena temeljna promena ustrojstva EU uticaće na tempo približavanja zemalja regiona Uniji, ali će pojačati fokus Brisela na kvalitet ostvarenih reformi i rezultata, ocena je analitičara i politicara u Crnoj Gori.
"Nastupajuće promene unutar EU će na neki način usporiti proces integracije regiona u Uniju. Insistiraće se na vidljivim promenama i kvalitetu reformi, što je važnije od olako obećane brzine. Evropska unija više neće nove probleme, sada kada rešava postojeće izazove", kaže za Betu izvršna direktorka nevladine organizacije "Centar za građansko obrazovanje" Daliborka Uljarević.
Evropska unija je pred temeljnim promenama ustrojstva, nedavno su obnarodovali nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski pedsednik Nikola Sarkozi. Ako Srbija, Crna Gora i možda Makedonija i počnu pregovore o članstvu krajem iduće godine, proći će bar šest, sedam godina dok ne dođu do praga Unije, a dotle će se EU transformisati, kazali su ranije Beti evropski diplomatski izvori.
Takav pristup Brisela, smatra predsednik Nacionlanog saveta za evropske integracije Nebojša Medojević ne menja ništa u politici proširenja na region. "Proces restrukturiranja EU i sočavanja sa sistemskim problemima u njenom funkcionisanju, ukoliko bude izveden efikasno i bez otpora, ojačaće položaj EU i imati pozitivan uticaj na reforme u rubnim delovima Unije, kao što je Zapadni Balkan", kazao je Medojević Beti.
On je mišljenja da novi pristup u politici proširenja, koji se po prvi put primenjuje u slučaju Crne Gore i otvaranjem pregovora najtežim poglavljima - pravosuđem, vladavinom prava i ljudskim pravima, pokazuje da će "fokus" Brisela biti na reformama.
"Novim pristupom Brisela predstavljenim u slučaju Crne Gore pokazuje se da će Unija jačati pritisak, snažnije i direktnije se mešati u unutrašnje odnose, sve manje biti partner, a sve više nametati svoja pravila i merila. Takav pritup primenjen je u slučaju Hrvatske kada su tražene istrage na najvišem nivou", kaže Medojević.
Prema njegovim rečima "Evropu je skupo koštao prijem Bugarske i Rumunije kada su odluke donošene zbog političkih i geostrateških razloga, a ne na osnovu stepena razvoja i ona tu grešku ne želi da ponovi".
Izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje (CGO) ukazuje da će od "turbulencija unutar Unije" na tempo integracije više uticati "unutrašnji otpori" u drzavama regiona. "Razbijanje postojećih monopola i klijentelističkih veza, čime se oni koji vode naša društva najviše opiru, veća su prepreka integraciji, nego promene unutar Unije", kaže Uljarević.
Vizija Evrope istrošena
Politički analitičar iz BiH i profesor na Univerzitetu u Beču Vedran Džihić ocenio je da je i pre sadašnje krize Evropske unije bilo jasno da integracija Zapadnog Balkana neće biti ni jednostavna, ni "linearna". Džihić je za agenciju Beta rekao da se kriza evropskog projekta na Balkanu nadovezuje na krizu demokratije u regionu i da su najveće žrtve građani.
EU, prema njegovim rečima, prolazi najturbulentniji period u svojoj istoriji, a "debate o proširenju ili produbljenju integracije koje su vođene pre sklapanja Lisabonskog sporazuma zamenila je jedna krizna dinamika u kojoj je svaka finalna prognoza o konačnoj sudbini EU nemoguća".
Komentarišući informacije iz Brisela prema kojima je EU pred temeljnim promenama i da će zemlje Zapadnog Balkana biti primljene u "niži stepen članstva" zbog finansijske krize u Evropi, Džihić je rekao da je i "pre ove krize bilo očigledno da put zemalja Zapadnog Balkana ka EU nije niti će biti jednostavan i linearan".
"Već nekoliko godina je jasno da je apetit EU za proširenje nizak, a apetiti domacih političkih elita za opstrukciju tog procesa proporcionalno veliki. To je zamka u kojoj se trenutno nalaze sve zemlje regije osim Hrvatske", rekao je Džihić.
Prema njegovim rečima, "vizija Evrope je dobrano istrošena i sve se više troši u ovim kriznim vremenima".
"Kao zamena za politiku reformi nude se jednostavne populističke parole. Nacionalizam te desni ekstremizam su u ponovnom usponu. A trenutnim političkim elitama jednostavno nedostaje vizija i spremnost da se uhvate u kostac sa dubokim problemima društava", smatra Džihić.
On ističe da je "rezultat toga kriza evropskog projekta na Balkanu, koja se nadopunjuje na već postojeću krizu demokratije u regiji". "Najveće žrtve ovakve situacije su i ovaj put obični građani, koji su preokupirani vlastitim preživljavanjem i vesti iz EU primaju kao vesti sa neke druge udaljene planete", dodao je Džihić.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
