Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU i region stubovi nove hrvatske spoljne politike
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Funkcionerka Hrvatske narodne stranke (HNS) Vesna Pusić koja će najverovatnije biti buduća hrvatska ministarka spoljnih poslova izjavila je da sa Srbijom treba postići međudržavni sporazum o rešavanju spornih pitanja, a potom na dnevni red staviti i mogućnost povlačenja međusobnih tužbi za genocid. Ona je najavila da će afirmacija pozicije Hrvatske u evropskim institucijama i region biti dva stuba hrvatske spoljne politike tokom mandata buduće vlade.
"Što se Srbije tiče važno je, po mom mišljenju, postići međudržavni sporazum o rešavanju spornih pitanja, u prvom redu nestali, oteta imovina i pitanje sankcionisanja i raščišćavanja situacije oko ratnih zločina", rekla je Pusićeva agenciji Beta nakon objavljivanja prvih rezultata parlamentarnih izbora na kojima je koalicija levog centra, Kukuriku koalicija obezbedila apsolutnu većinu.
Ako smo u stanju takav sporazum postići nakon toga na dnevni red treba staviti mogućnost povlačenja međusobnih tužbi za genocid, dodala je Pusićeva.
Prema njenim rečima, afirmisanje hrvatske pozicije u evropskim institucijama i region biće dva stuba spoljne politike Hrvatske u naredne četiri godine. "Bez obzira na članstvo u EU, Hrvatska se nigde geografski neće maknuti, ostaje ovde. Za stabilnost svih nas je vrlo važno da budemo u stanju da preuzmemo odgovornost za region jer to jeste evropski posao i ima šire značenje od nas samih", zaključila je Pusićeva.
Komentarišući predizborno zaoštravanje retorike premijerke Jadranke Kosor prema Srbiji, Pusićeva je rekla da prvi put iz Srbije nisu došle tako oštre reakcije na takvo ponašanje.
"Ovaj put sam prvi put imala osećaj da iz Srbije ne dolaze tako oštre reakcije već više u smislu - neka oni završe izbore, pa ćemo onda razgovarati ozbiljno. Nadam se da ovo nije škodilo za jednu drugačiju startnu poziciju", dodala je kandidatkinja Kukuriku koalicije za šeficu hrvatske diplomatije.
Background Rasvetljavanje sudbine nestalih u ratovima, povratak izbeglih Srba u Hrvatsku, procesuiranje ratnih zločina, podela imovine bivše Jugoslavije, međusobne tužbe pred Međunarodnim sudom pravde neka su pitanja koja i dalje opterećuju odnose dve zemlje i koja periodično dovode do zategnutosti u odnosima.
Tokom ove godine odnosi Beograda i Zagreba bili su više puta na probi. Zaoštravanje odnosa sa Srbijom tumačeno je i kao deo predizborne kampanje Hrvatske demokratske zajednice.
U martu povod pogoršanju odnosa bilo je hapšenje hrvatskog veterana Tihomira Purde u BiH po poternici iz Srbije čije pravosuđe ga je teretilo za ratne zločine, a oštre kritike je izazvala izjava hrvatske premijerke Jadranke Kosor tokom obeležavanja godišnjice akcije "Oluja". Ona je tada zahvalila za komandovanje tom akcijom generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, koji su nepravosnažno u Hagu osuđeni za ratne zločine. Beograd je kritikovao i Kosorovu zbog posete Kosovu krajem avgusta i izjava koje je tom prilikom dala u jeku napetosti na severu Kosova.
Novi kamen spoticanja u odnosima Srbije i Hrvatske je bilo usvajanje 21. oktobra zakona kojim se poništavaju određeni pravni akti bivše JNA, bivše SFRJ i Srbije koji se odnose na rat u Hrvatskoj.
I kandidat Kukuriku koalicije za premijera Zoran Milanović izjavio je 4. decembra, po objavljivanju prvih nezvaničnih rezultata, da će nova vlada graditi partnerske i prijateljske odnose sa regionom kao i da će onima koji nisu u EU pomagati na njihovom evropskom putu.
Na nedeljnim parlamentranim izborima u Hrvatskoj koalicija levog centra koju čine Socijaldemokratska partija, Hrvatska narodna stranka, Istarski demokratski sabor i Hrvatska stranka penzionera, osvojila je 80 mandata u budućem Saboru, a za formiranje vlade potrebno je najmanje 76 od ukupno 151 poslanika u parlamentu.
Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) koju potresaju brojne korupcijske afere odlazi s vlasti posle osam godina, a u Saboru će je predstavljati 47 poslanika od kojih tri iz dijaspore.
Predsednica HDZ Jadranka Kosor izjavila je 4. decembra da je ta stranka postigla dobar rezultat i da će, posle osam godina na vlasti, biti konstruktivna i stabilna opozicija. Kosorova u svom govoru nije čestitala na pobedi koaliciji levog centra Kukuriku koaliciji.
Najveće iznenađenje nedeljnih parlamentranih izbora su Hrvatski laburisti s osvojenih šest mandata, koliko ima i stranka Branimira Glavaša, Hrvatski demokratski savez Slavonije i Baranje (HDSSB).
Nezavisna lista penzionisanog katoličkog sveštenika Ivana Grubišića ima dva mandata, a po jedan su osvojili koalicija Hrvatska stranka prava dr. Ante Starčević - Hrvatska čista stranka prava i Hrvatska seljačka stranka (HSS).
U parlament nisu ušli Hrvatska socijalno-liberalna stranka, Hrvatska stranka prava, ali ni neke manje koalicije kojima su ankete prognozirale prelazak izbornog praga.
Od osam manjinskih poslanika, Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) osvojila je sva tri mandata garantovana Srbima u 12. Izbornoj jedinici za manjine. Ta stranka, međutim, nije uspela da obezbedi još jedan mandat u 9. Izbornoj jedinici gde je kandidovala svoju opštu listu.
Očekivano je i Hrvatska demokratska zajednica osvojila sva tri mandata u posebnoj 11. izbornoj jedinici za dijasporu. Kukuriku koalicija osvojila je većinu u osam izbornih jedinica, a HDZ s koalicionim partnerima, među kojima je i stranka splitskog gradonačelnika Željka Keruma, u dve izborne jedinice i u dijaspori.
Koalicija u kojoj su Socijaldemokratska partija, Hrvatska narodna stranka, Istarski demokratski sabor i Hrvatska stranka penzionera pobedila je u 21 većem gradu, a HDZ je najviše glasova osvojio samo u Gospiću, gde tradicionalno osvaja najviše glasova.
Autor: Mirjana Đurak-Vujović, dopisnica agencije Beta iz Zagreba
Foto: Beta - Hina
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
