Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Hrvatska i Slovenija potpisale memorandum o Ljubljanskoj banci
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.03.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Slovenija i Hrvatska su 11. marta ozvaničile dogovor o rešavanju pitanja štednje hrvatskih štediša kod Ljubljanske banke, što će otvoriti put ratifikaciji ugovora o pristupanju Hrvatske EU. Prema dogovoru, pitanje prenete devizne štednje rešavaće se u okviru razgovora o sukcesiji bivše SFRJ, Hrvatska će zamrznuti sudske postupke protiv Ljubljanske banke a Slovenija će pokrenuti proces ratifikacije ugovora o pristupanju Hrvatske. Spor oko Ljubljanske banke pretio je da blokira proces ratifikacije tog ugovora i dovede u pitanje ulazak Hrvatske u Uniju 1. jula 2013.
Memorandum o rešavanju problema Ljubljanske banke su 11. marta u Mokricama potpisali premijeri Slovenije i Hravtske, Janez Janša i Zoran Milanović.
U Memorandumu se navodi da su vlade Slovenije i Hrvatske saglasne da se rešenje za prenetu deviznu štednju Ljubljanske banke u Hrvatskoj nađe na temelju Ugovora o pitanju sukcesije (Aneks C), i da se nastave pregovori pod okriljem Banke za međunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu na osnovu Ugovora o sukcesiji.
Aneks C Sprazuma o nasledstvu određuje da naslednice bivše Jugoslavije pitanje jemstva federacije za štednju rešavaju posredstvom Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu (BIS).
Prema Memorandumu, Vlada Hrvatske se obavezala da će obezbediti mirovanje svih sudskih postupaka koje su pokrenule dve hrvatske banke u vezi s prenetom deviznom štednjom i da neće pokretati nove.
Vlada Slovenije se obavezala da odmah pokrene postupak za ratifikaciju sporuzma EU i Hrvatske o njenom pristupanju Uniji.
Background Spor oko preuzete devizne štednje kod Ljubljanske banke dospeo je u prvi plan u okviru pristupanja Hrvatske EU, pošto je Slovenija insistirala na rešavanju tog pitanja i praktično blokirala proces ratifikacije pristupnog ugovora Hrvatske.
Situaciju je dodatno otežavala politička kriza u Sloveniji, jer bi u slučaju raspuštanja slovenačkog parlamenta Hrvatska gotovo sigurno ostala bez ratifikacije, a samim tim bez očekivanog ulaska 1. jula u EU.
Nakon intenziviranja kontakata dve strane, ministri spoljnih poslova Hrvatske i Slovenije Vesna Pusić i Karl Erjavec su početkom februara postigli načelni dogovor o rešenju za spor.
Slovenija je jedina zemlja EU koja još nije počela proces ratifikacije koji treba da bude okončan u svim zemljama članicima do 1. jula kada Hrvatska formalno treba da stupi u EU.
Zvanična Ljubljana i Zagreb mesecima se spore oko pitanja vraćanja novca štedišama Ljubljanske banke a spor je proteklih nekoliko meseci pretio da zaustavi proces ratifikacije pristupnog ugovora Hrvatske EU.
U sporu se radi o štednji koju su hrvatske štediše Ljubljanske banke prenele na hrvatske banke, a koju je posle finansirala Hrvatska kao jedina država bivše Jugoslavije koja je to učinila. Od 430.000 hrvatskih štediša, njih 300.000 prihvatilo je ponudu Hrvatske i preneli su štednju na hrvatske banke što im je Hrvatska posle isplatila, dok njih 130.000 to nisu učinili, već vode "individualne" sporove.
Prema hrvatskim izvorima, Hrvatska na ime "prenesene" štednje od Slovenije potražuje 270 miliona evra, bez kamata, a dala je punomoć zagrebačkoj i Privrednoj banci za tužbu protiv Ljubljanske banke.
Slovenija je tražila da to pitanje bude rešavano u okviru sukcesije bivše SFRJ, a ratifikaciju uslovljava povlačenjem ovlašćenja domaćim bankama za tužbe u Hrvatskoj protiv Ljubljanske banke.
Predsednici Slovenije i Hrvatske, Borut Pahor i Ivo Josipović su 11. marta u zajedničkoj izjavi izrazili zadovoljstvo što je potpisan međudržavni memorandumom o rešavanju pitanja štediša bivše Ljubljanske banke.
Predsednici su potvrdili "čvrsto uverenje da je time omogućena ratifikacija u slovenačkom parlamentu Sporazuma o priključenju Republike Hrvatske Evropskoj uniji", piše u izjavi.
Potpisivanje slovenačko-hrvatskog memoranduma pozdravio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i naglasio da je način rešavanja pitanja Ljubljanske banke i pitanja granice Slovenije i Hrvatske, "znak zrelosti" i primer za ceo region.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
