Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dan Evrope: ne tako srećan 67. rođendan EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.05.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija ove godine obeležava svoj dan, Dan Evrope, suočena sa nizom izazova, pre svega sa odlukom jedne svoje članice da istupi iz nje, kao i sve češćim pozivima da se odnosi unutar te zajednice zemalja preurede. U takvim okolnostima EU pokušava da osmisli novu viziju svoje budućnosti, odnosno da pronađe zajednički odgovor za probleme koji otežavaju njeno funkcionisanje.
Širom Evrope 9. maja se obeležava Dan Evrope kao dan koji je pre 67 godina označio prekretnicu u odnosima evropskih zemalja i otvorio put stvaranju zajednice zemalja na tom kontinentu.
Institucije EU tradicionalno 9. maja otvaraju vrata za građane, a predstavništva EU širom sveta, uključujući Delegaciju EU u Srbiji, organizuju različite aktivnosti i skupove namenjene pre svega građanima, poput debata, koncerata i poseta.
Background Danom Evrope se obeležava godišnjica objavljivanja Šumanove deklaracije koja je bila prvi korak u stvaranju današnje Evropske unije.
Samo pet godina od završetka Drugog svetskog rata, tadašnji ministar spoljnih poslova Francuske Rober Šuman (Robert Schuman) predložio je 9. maja 1950. da dojučerašnji neprijatelji uspostave zajedničku organizaciju kojoj će poveriti upravljanje proizvodnje uglja i čelika.
Šumanova inicijativa je urodila plodom i 18. aprila 1951. godine potpisan je Pariski ugovor, kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik. Šuman je u deklaraciji osnivanje zajednice za ugalj i čelik nazvao prvim korakom ka evropskoj federaciji, koja je neophodna za održanje mira.
Nakon više ciklusa proširenja i institucionalnih reformi broj članica EU je sa prvobitnih šest potpisnica Pariskog ugovora narastao na 28, a Unija je postala prostor slobode kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala.
Građani Velike Britanije su se na referendumu 23. juna 2016. izjasnili za predlog da Britanija istupi iz EU.
Iako je mnogo toga postignuto tokom gotovo sedam decenija postojanja i razvoja EU, Unija ove godine dočekuje taj dan suočena sa najvećim izazovom do sada – odlukom građana Velike Britanije da istupe iz Unije, koja je doneta pre nešto manje od godinu dana.
Brisel i London nesumnjivo očekuju, bar prema prvim naznakama, teški pregovori o uslovima istupanja koji bi treblao da počnu pošto se u Britaniji održe vanredni izbori u junu. Procedura istupanja ne bi trebalo da traje duže od dve godine od aktiviranja člana 50 Lisabonskog ugovora, što je London u martu učinio.
U godini izobra u više ključnih članica EU, Evropa pokušava da izađe na kraj i sa rastom populizma i jačanjem snaga ekstremne desnice ali za sada može da odahne.
Ni na parlamentarnim izborima u Holandiji u martu, ni na predsedničkim u Francuskoj 7. maja, ekstremna desnica nije uspela da izdejstvuje pobedu, ali jeste ostvarila dobar rezultat.
To što zagovornici istupanja iz integracija, bilo iz EU ili evro zone, nisu pobedili ne znači da se sve može vratiti na staro jer Evropa mora da osmisli kako će se dalje razvijati.
Pobednik izbora u Francuskoj centrista Emanuel Makron smatra da treba uneti novine u zonu evra, poput uvođenja budžeta, skupštine i ministra te zone, što izaziva podozrenje u Nemačkoj.
Pitanje budućnosti EU ostavljeno je za decembarski samit, a Evorpska komisija je u međuvremenu predstavila pet predloga za budući razvoj Evropske unije s ciljem da se prevaziđu sadašnji zastoj i krize, kao i da se sagleda kako će EU delovati posle izlaska Velike Britanije iz članstva.
Cilj je da se nađe "novi identitet" za EU i 27 članica održi na okupu.
U takvim okolnostima nameće se i pitanje šta će biti dalje sa politikom proširenja Unije koja je takođe na ispitu, posebno u slučaju Turske.
Evropska komisija je u aprilu pozvala članice EU da razmotre sadašnje odnose sa Turskom koji su ugroženi zbog autoritarnih težnji turskog predsednika Tajipa Redžepa Erdogana. EK je sve opcija ostavila otvorene, od nastavka pregovora o članstvu koji su već godinama u zastoju do nove vrste odnosa sa fokusom na ekonomskoj saradnji.
S druge strane, zemlje Zapadnog Balkanu nisu uverene da je EU spremna da ih primi kada ispune kriterijume za članstvo niti su sigurne kako će Unija u tom trenutku izgledati.
Autor: M.P.
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
