Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EP: Ne smeju se ugroziti šengenski principi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija će 4. maja objaviti smernice za upravljanje šengenskim prostorom koje treba da definišu okvir za eventualno uvođenje kontrole granice unutar EU i isključe mogućnost da članice jednostrano uvedu graničnu kontrolu. Poslanici Evropskog parlamenta su naglasili 2. maja da šengenski principi ne smeju biti oslabljeni i da uvođenje kontrola mora biti strogo opravdano. Oni su, takođe, ocenili da su Bugarska i Rumunija spremne da pristupe šengenskom prostoru.
Prilikom rasprave u Odboru Evropskog parlamenta za građanske slobode 2. maja poslanici su izrazili zabrinutost zbog najava Evropske komisije da će na zahtev Italije i Francuske razmotriti privremeno uvođenje kontrola na unutrašnjim granicama, saopšteno je iz Evropskog parlamenta.
Predstavnik Evropske komisije je rekao na sastanku Odbora da upravljanje šengenskim prostorom previše trpi zbog uticaja nacionalnih vlasti i da će Komisija 4. maja predstaviti svoju izjavu o tom pitanju, čiji je cilj da se otkloni jednostrano uvođenje kontrola granice i da omogući Evropskoj komisiji da privremeno uvede kontrole na nacionalnim granicama samo u izuzetnim okolnostima i kada su ostala sredstva iscrpljena.
"Odluka će se donositi zajednički a ne jednostrano, kao što je sada slučaj", rekao je predstavnik Evropske komisije, ukazujući da prema sadašnjim propisima odluka neke članice da uvede kontrolu granice ne bi mogla da se ospori pre Evropskim sudom pravde, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Evropskog parlamenta.
Predstavnik Evropske komisije je rekao da će izjava ponuditi dugoročnu perspektivu za politike u oblasti migracije, da će biti predstavljena ministarima pravde i unutrašnjih poslova EU na vanrednom sastanku 12. maja, a zatim i liderima Unije na sastanku Evropskog saveta u junu.
Težište izjave će biti na upravljanju šengenskim prostorom i biće predstavljeni načini za poboljšanje upravljanja viznim sistemom. Izjava će se odnositi i na pitanje zajedničkog sistema azila i “partnerstvo za bezbednost i mobilnost”.
Background Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. Osnovana je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Šengenski sporazum primenjuje se u 25 zemalja, od toga 22 clanice EU i tri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu i Švajcarskoj. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene u tu zonu.
Francuska i Italija, suočene sa prilivom ilegalnih imigranata iz severne Afrike, zatražile su krajem aprila od Brisela da razmotri mogućnost privremenog uvođenja kontrole granice unutar Unije.
Ulazak Rumunije i Bugarske u šengenski prostor bio je prvobitno planiran za mart 2011, ali je odložen zbog odluke Francuske i Nemačke da blokiraju njihov prijem zbog nedovoljnog napretka u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i obezbeđivanju pune kontrole granice. Sofija i Bukurešt se nadaju da će odluka o njihovom prijemu biti doneta na jesen.
Izvestilac Evropskog parlamenta Karlos Koeljo (Carlos Coelho) je rekao da “Šengen ne sme biti oslabljen” i zatražio da se postupa obazrivo po tom pitanju. “Šengen predstavlja slobodu kretanja i, poput evra, jedan je od simbola Evrope”, istakao je on. Koeljo se složio da je potrebno zauzeti „evropski pristup” u rešavanju tog pitanja i naglasio da se o tome mora razgovarati u kontekstu novom šengenskog sistema procene.
Da li je uvođenje kontrole unutrašnje granice opravdano?
Poslanik u grupi liberala u Evropskom parlamentu Jan Mulder iz Holandije je postavio pitanje da li je fizički moguće ponovo uvesti kontrolu granice među članicama EU i kako će to biti sprovedeno, ukazavši da postoji mogućnost da se na granici između Nemačke i Holandije stvore velike saobraćajne gužve. Holandska poslanica i članica grupe liberala u EP Sofija in’t Veld (Sophia) je rekla da raste broj zahteva za ponovno uvođenje graničnih kontrola i upitala da li je to zaista opravdano.
Prema Evropskoj komisiji, ponovno uvođenje kontrole na unutrašnjim granicma je "poslednje sredstvo" kome se može pribeći, a to se može desiti u nekim slučajevima, kao kada se ogranizuju veliki sportski događaji.
Poslanik grupe socijalista i demokrata Klod Mores (Claude Moraes) iz Velike Britanije je ocenio da Savet EU mora prevazići nesuglasice i blokade u vezi sa predloženim zakonom o azilu i migracijama, dok je njegova koleginica Birgit Zipel (Sippel) iz Nemačke ocenila da pitanje migracija nije pitanje Šengena već je socijalni problem. Ona je dodala da joj smeta trenutak u kome su lideri Italije i Francuske zatražili uvođenje kontrole granica.
Poslanica Zelenih DŽudit Sargentini (Judith) iz Holandije je rekla da se, što se tiče ponovnog uvođenja kontrole granica, mora jasno definisati da je to privremena mera a njena koleginica Franciska Keler (Franziska Keller) iz Nemačke je postavila pitanje koji će to biti specifični slučajevi i ko će odlučivati da li je situacija vanredna, kao i to ko će odlučivati o ograničenjima vizne liberalizacije.
Predstavnik Evropske komisije je rekao da izjava Komisije neće rešavati konkretna pitanja već će dati dugoročne smernice a da Evropski savet u junu treba da usvoji političke smernice i odredi pravac kojim će se krenuti.
EP: Bugarska i Rumunija spremne za Šengen
Odbor Evropskog parlamenta za građanske slobode je zaključio 2. maja da su Bugarska i Rumunija ispunile sve nužne uslove za uključivanje u prostor bez granične i carinske kontrole EU, ali da Evropski parlament, međutim, mora biti izveštavan o "sprovođenju dodatnih mera na području Bugarska-Turska-Grčka u vezi s mogućim prilivom imigranata".
Evropski parlament bi trebalo da u junu na plenarnoj sednici potvrdi zaključak tog svog odbora da bi o tome 9. i 10. juna razgovarali i ministri pravde i unutrašnjih poslova EU.
Ključni uslov za to je da te zemlje zajamče bezbednost spoljnih granica EU. Da bi Savet ministara EU odlučio da ukine unutrašnje granice za te dve zemlje potrebno je da ustanovi da je uspostavljena potpuna kontrola bugarskih i rumunskih spoljnih granica na kopnu, moru i vazduhu, bezbednost izdavanja viza, policijska saradnja i uključenost i korišćenje Šengenskog informacionog sistema i zaštite podataka.
Odbor EP za građanske slobode je utvrdio da su Bugarska i Rumunija ostvarile bitan napredak, iako je zaključeno da moraju otkloniti još neke prepreke koje ne predstavljaju kočnicu za ugrađivanje u šengenski prostor.
U raspravi u ovom odboru EP je upozoreno i na činjenicu da problem ilegalne imigracije na potezu Bugarska-Turska-Grčka čini tu zonu jednim od najosetljivijih spoljnih graničnih područja Evropske unije.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Sledeći koraci
4. maj 2011: Evropska komisija objavljuje smernice za upravljanje šengenskim prostorom
12. maj 2011: Vanredni sastanak ministara pravde i unutrašnjih poslova EU
od 6. do 9. juna 2011: Plenarna sednica Evropskog parlamenta na kome će biti razmotren prijem Rumunije i Bugarske u šengenski prostor
9. i 10. jun 2011: Sastanak ministara pravde i unutrašnjih poslova EU na kome će biti reči o prijemu Rumunije i Bugarske u šengenski prostor
Jun 2011: Sastanak Evropskog saveta na kome će biti razmotrene smernice o upravljanju šengenskim prostorom
Povezani sadržaj
Linkovi
|
|
|
EurActiv Srbija
