 Blagi rast poverenja u ekonomski oporavak u EU |
| Objavljeno : 05.08.2011. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Sve više građana EU veruje u ekonomski oporavak, ali većina i dalje smatra da najteži period tek predstoji, posebno u zemljama koje nastoje da se izbore sa dužničkom krizom. Iako je donekle opalo poverenje u institucije EU, građani i dalje smatraju da se kriza može najefikasnije rešavati na nivou EU, kao i da je ključna jača saradnja među članicama, pokazuje novo, polugodišnje istraživanje Eurobarometar. Prema tom istraživanju koje je sprovedeno ovog proleća, 43% Evropljana smatra da je uticaj krize na tržište rada već dostigao vrhunac, što je jedan procentni poen više u odnosu na istraživanje sprovedeno na jesen 2010. i 15 procentnih poena više u odnosu na proleće 2009. Evropska komisija je u saopštenju istakla da ti rezultati ukazuju na obnavljanje poverenja građana u ekonomski oporavak.
Međutim, 47% ispitanika je izjavilo da "najgore tek predstoji", a takvo raspoloženje je posebno izraženo u članicama koje se suočavaju sa recesijom i rastom nezaposlenosti, pa se članice mogu podeliti na optimistične i pesimistične. Stopa građana koji smatraju da težak period tek predstoji ipak opada u odnosu na proleće 2009. kada je iznosila čak 61%.
U jednom broju članica, posebno u Danskoj (68%), Estoniji (64%) i Austriji (62%) građani smatraju da je uticaj ekonomske krize na tržište rada već dosegao vrhunac. Situacija je drugačija u zemljama koje se bore sa krizom, poput Portugalije (80%) i Grčke (78%), Irske (60%) i Španije (53%) a takvo raspoloženje preovlađuje i u Francuskoj (55%), Velikoj Britaniji (61%) i Finskoj (52%).
Iako je donekle opalo poverenje u institucije EU, građani i dalje daju prednost Uniji u rešavanju ekonomskih problema u odnosu na nacionalne vlasti. Prema istraživanju, 22% građana smatra da je EU najefikasnija u tome, što je jedan procentni poen manje u odnosu na prethodno istraživanje i četiri procentna poena manje u odnosu na pre godinu dana. Smanjenje poverenja u EU se može obrazložiti jačanjem nacionalizma u većini članica, navodi AFP. Prema istraživanju, 20% građana, kao i pre šest meseci, daje prednost nacionalnim vladama.
Međunarodni monetarni fond je na trećem mestu sa podrškom 15% građana EU, a Grupu 20 kao forum za rešavanje ekonomskih problema izdvojilo je 14% građana. SAD, treći put za redom, zaostaju za međunarodnim institucijama i organizacijom, pošto 7% građana smatra da su one najsposobnije da preduzmu efikasne mere protiv posledica ekonomske i finansijske krize.
Građani EU i dalje podržavaju saradnju u borbi protiv krize. Čak 79%, što je dva procentna poena više nego na jesen 2010, podržava "snažniju koordinaciju ekonomske politike" među članicama EU, a 78% (tri procentna poena više nego na jesen 2010) izjavilo je da je za stroži nadzor EU prilikom korišćenja javnog novca za spasavanje banaka i finansijskih institucija.
Ukupno 78% građana (tri procentna poena više nego 2010) smatra da bi snažna koordinacija ekonomskih i finansijskih politika među članicama zone evra bila efikasna a 77% ili dva procentna poena više nego na jesen 2010. podržava stroži nadzor EU nad aktivnostima velikih finansijskih grupa. Prema istraživanju, 73% građana ili dva procentna poena više izjasnilo se za veću ulogu EU u regulisanju finansijskih usluga.
Potpredsednica Evropske komisije Vivijan Reding (Viviane) ocenila je da istraživanje pokazuje da EU postepeno izlazi iz krize, da građani smatraju da EU preduzima efikasne mere u borbi protiv krize i da je Unija na putu ekonomskog oporavka. "Oni očekuju od institucija EU i nacionalnih vlasti da nastave da se bore za održivi rast i otvaranje novih radnih mesta. Ako svi budemo odgovorno postupali, postoje dobre šanse da Evropa izađe iz krize jača nego što je bila", rekla je ona.
Građani EU su, takođe, podržali svih sedam inicijativa sadržanih u Strategiji Evropa 2020 koje treba da omoguće ekonomski rast i otvaranje radnih mesta.
Najviše građana (79% ili tri procentan poena više nego na jesen 2010) podržalo je "pomaganje siromašnim osobama i osobama isključenim iz društva i njihovo uključivanje u društvo", kao i "modernizaciju tržišta rada kako bi se povećala zaposlenost". Ukupno 76% ispitanika ili tri procentna poena više izjasnilo se za ekonomiju koja se zasniva na štedljivom korišćenju prirodnih resursa i smanjenju emisije štetnih gasova.
Evropljani su i optimisti u pogledu budućnosti - 46% smatra da će Strategija Evropa 2020 usmeriti EU na pravi put. Oni, takođe, smatraju da je EU na dobrom putu za izlazak iz krize. To smatra 46% ili više građana u 21 u 27 članica, pokazalo je istraživanje koje je sprovedeno u maju. Za potrebe istraživanja ispitano je više od 31 hiljada građana u 27 članica i zemljama kandidatima.
Izvor: EurActiv.rs i AFP
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||