Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Odložen dogovor o zoni evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčke vlasti, suočene sa velikim nezadovljstvom građana zbog novih mera štednje, uzdaju se u povoljan ishod predstojećeg samita EU i odobravanje nove tranše pomoći. To je i jedina pomoć na koju može neposredno da računa, pošto među članicama EU i dalje ne postoji saglasnost o novom programu pomoći toj zemlji. Istovremeno, razlike Pariza i Berlina oko načina za rešavanje krize u zoni evra bacile su senku na predstojeći samit.
Napori Evrope da reši sve ozbiljniju dužničku krizu upali su u ćorsokak, pošto je potvrđeno da Francuska i Nemačka neće uspeti da na vreme za samit EU koji će se održati 23. oktobra u Briselu, premoste razlike u pogledima oko rešenja problema.
Na samitu je trebalo da bude donet sveobuhvatan plan za konačno rešenje dužničkih problema u zoni evra sa detaljima nove finansijske pomoći za prezaduženu Grčku. Takođe je trebalo da bude dogovoren plan za jačanje evropskih banaka, kako bi bile što spremnije za potrese na tržištu, kao i plan za jačanje zaštitnog mehanizma za evro, odnosno Fonda za finansijsku stabilnost (EFSF).
Iz Francuske i Nemačke su poručili da će sastanak lidera zone evra biti održan najkasnije 26. oktobra. Precizirano je da će svi elementi strategije za borbu protiv krize u zoni evra biti razmotreni 23. oktobra "da bi ih konačno šefovi država i vlada usvojili na drugom sastanku najkasnije u sredu (26. oktobra)".
Ia kabineta francuskog predsednika Nikole Sarkozija i kancelarke Angele Merkel saopšteno je da je liderima Francuske i Nemačke potrebno više vremena, pošto se dve najmoćnije članice zone evra nisu složile oko glavnih tačaka plana. Najavljeno je i da će se francuski predsednik i nemačka kancelarka sastati 22. oktobra, pred samit u Briselu, u nadi da će postići napredak.
Evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren (Ollie Rehn) je povodom toga rekao da je veoma važno da "Nemačka i Francuska dobro sarađuju i zajedno napreduju".
Najava novog samita samo će pojačati bojazni oko mogućnosti zone evra da deluje jedinstveno i stabilizuje zajedničku valutu. Samit zakazan za 23. oktobra trebalo je da se održi pre nedelju dana ali je odložen da bi se liderima dalo više vremena za dogovor o ključnim pitanjima.
Evropski zvaničnici podeljeni su i dalje oko strategije za pomoć Grčkoj, bankarskog sektora i fonda pomoći.
Nemačka i još nekoliko bogatijih članica zone zalažu se da banke i privatni investitori prihvate veće gubitke na grčkim obveznicama pre nego što zona odluči o drugom paketu zajmova za Grčku u vrednosti više milijardi evra. Francuska i Evropska centralna banka su se pak do sada protivile primoravanju banaka da otpišu veći deo grčkog duga jer strahuju da će to destabilizovati bankarski sektor i pojačati potrese na tržištu.
Probleme u zoni samo pojačava činjenica da i bogate i siromašne članice imaju sve veće probleme sa svojim parlamentima koji treba da podrže zajedničke akcije pomoći.
Grci nezadovoljni, Atina očekuje pomoć Brisela
U Atini su 20. oktobra održane masovne demonstracije tokom kojih su izbili neredi a jedna osoba je preminula od posledica udisanja suzavca. Uprkos demonstracijama i dvodnevnom generalnom štrajku u zemlji, grčki parlament je 20. oktobra usvojio novi, nepopularni zakon koji predviđa mere štednje.
Grčki premijer Jorgos Papandreu je predstavio usvajanje novih mera kao uslov koji se mora ispuniti da bi se obezbedila dalja podrška kreditora. On je pozdravio usvajanje zakona kome su prethodili višednevni pregovori unutar socijalističke partije Pasok, čiji je lider, i demonstracije nezadovoljnih građana.
Nakon glasanja u parlamentu za zakon, Pasokova većina je donekle oslabljena, pošto je poslanica i ministarka rada Luka Kaceli isključena iz stranke jer je glasala protiv člana zakona kojim se predviđa zamrzavanje kolektivnih ugovora. "Ova mera će izazvati opšti, nagli i nekontrolisani pad plata", rekla je Kacelijeva, dugogodišnji član Pasoka. Do sada je iz Pasoka isključeno sedam poslanika zbog neslaganja oko niza mera štednji koje su usvojene od dolaska te stranke na vlast pre dve godine.
Više socijalističkih poslanika, suočenih sa nezadovoljstvom birača proteklih meseci, ocenilo je da su nove mere "bolne" i "teške", a neki su rekli da je to poslednji put da glasaju za strože mere štednje.
Grčki parlament su tokom zasedanja 19. i 20. oktobra obezbeđivale jake policijske snage, dok su građani protestovali ispred zgrade parlamenta u centru Atine, u okviru generalnog štrajka. Prema podacima sindikata 19. oktobra je u celoj zemlji protestovalo oko 200.000 demonstranata, a prema podacima policije 125.000.
Tokom demonstracija su izbili neredi i policija je upotrebila suzavac protiv grupe mladića sa kapuljačama koji su je gađali molotovljevim koktelima i drugim predmetima. Došlo je i do sukoba između pristalica komunista i grupe mladih izgrednika, a jedan 50-ogodišnji član sindikata je umro od srčanog udara, pošto je udahnuo suzavac.
Odobravanje isplate šeste tranše pomoći Grčkoj, predviđene planom koji je postignut u maju 2010, jedina je neposredna pomoć na koju Atina može da računa na predstojećem samitu, koji će se održati 23. oktobra. Prema dokumentu u koji je uvid imao AFP, ministri finansija EU bi, uoči samita, trebalo da odobre u načelu isplatu nove tranše u novembru.
"Svi pogledi su sada uprti u evropski samit. Vlada igra na poslednju kartu jer opstanak zavisi od pozitivnog rezultata za zemlju posle dve godine štednje", rekao je direktor grčkog Instituta za istraživanje janvog mnjenja Marc, Tomas Gerakis.
Izvor: Beta i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
