Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Velika očekivanja od samita evro zone
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.10.2011. | Ažurirano : 20.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dužnička kriza u zoni evra izaziva zabrinutost u celom svetu koji već neko vreme čeka na efikasne odgovore. Potrebno je stabilizovati Grčku, sprečiti širenje krize na Italiju i Španiju i osnažiti banke. Upravo će to biti i neke od tema predstojećeg samita zone evra u Briselu. Kriza je pokazala loše strane prakse zaduživanja, ustaljene posle Drugog svetskog rata, i uzdrmala uverenje da zemlja ne može da ode u stečaj.
Glavne teme samita evro zone koji će se održati 23. oktobra u Briselu biće dokapitalizacija evropskih banaka, dodatni doprinos banaka u spasavanju Grčke, osnaženi zaštitni mehanizam za evro (EFSF) i reforma funkcionisanja monetarne unije.
Na samitu bi trebalo da bude odblokirana nova tranša pomoći od 8 milijardi evra Grčkoj pošto je to odobrila "trojka" kreditora koju čine Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond. Reč je o šestoj tranši pomoći predviđene prvim planom, koji je dogovoren u aprilu 2010.
Samit bi treblao da donese i pomak u pravcu primene dogovora o drugom planu pomoći Grčkoj. Lideri zone evra su na samitu 21. jula obećali 190 milijardi evra zajmova od monetarne unije i MMF-a ali i veći doprinos banaka i privatnih investitionih fondova. Svojevremeno su banke koje su kupile obveznice zaduženih zemalja prihatile da u proseku otpišu 21% duga, ali bi zbog pogoršanja prilika evropski lideri mogli da povise stopu otpisa i do 50%.
Kapaciteti i nadležnosti Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) - mehanizma pomoć zemljama koje zapadnu u teškoće, osnaženi su, pošto je dogovor o tome potvrđen i u parlamentima članica zone evra: kapaciteti zajma premašuju dosadašnih 440 milijardi evra a Fond će moći da otkupljuje javni dug zemalja i na primarnom i na sekundarnom tržištu. On, međutim, neće biti dovoljan da zaštiti Italiju i Španiju.
Evropski lideri će razgovarati i o mogućnosti da EFSF daje garancije za deo obveznica zemalja u krizi. Ideja je da se podstakne poverenje investitora koji bi onda tražili i manje kamate za obveznice na primer Italije i Španije.
Francuska i Nemačka predlažu i da se lideri evro zone sastaju najmanje dva puta godišnje a da sastancima predsedava predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Pominje se i ideja da se uvede funkcija evropskog komesara koji bi bio nadležan za budžetsku diciplinu.
Da bi se pripremila za situaciju u kojoj Grčka ne bi bila u stanju da plaća svoje dugove, EU planira i povećanje udela osnovnog kapitala u bankama na 9%, ali ova ideja iznuđene dokapitalizacije je loše primeljena u bankarskom sektoru. Evropski lideri će imati na raspolaganju i rezultate novih testova o otpornosti banaka na krizu.
Kako je sve počelo
Dužnička kriza, koja je prvobitno bila ograničena na Grčku, proširila se na celu zonu evra i njene banke. Više je razloga za izbijanje krize. "Postulat da država ne može da ode u stečaja je danas uzdrman", ocenio je predstavnik jedne velike agencije za kreditni rejting.
Razvijene zemlje, poput SAD ali i zemalja zone evra, navikle su da žive od kredita posle Drugog svetskog rata, stvorivši dugove koji su sada dostigli gotovo 100% godišnje bruto domaće proizvodnje. Pogođene finansijskom krizom 2008, one su morale da se još više zaduže do razmera koje su jedva u skladu sa njihovim rastom. Situacija u zoni evra posebno zabrinjava zbog ocena da je njena ekonomska dinamika slabija nego u SAD.
Okidač za krizu je bilo priznanje Grčke krajem 2009. o razmerama njenog deficita koji je krila godinama. Pritom, kamate koje su banke na tržištima tražile da bi pozajmile novac su skočile. Izvori su presušili i ubrzo je na proleće 2010. Grčka morala da traži finansijsku pomoć od svojih evropskih suseda i MMF-a kako bi izbegla stečaj. Sada se razmatra nova pomoć Grčkoj koja se u zamenu obavezala da će preduzeti drastične mere štednje.
Prvi plan pomoći omogućio je Grčkoj da odgovori na najhitnije potrebe, ali se od tada recesija produbila i dug koji je dostigao 350 milijardi evra nastavio je da raste. Otuda potreba da se razmotri drugi plan pomoći u koji bi po prvi put trebalo da budu uključene i banke koje su već grčki kreditori.
Na samitu evro zone 21. jula postignut je dogovor o drugom planu spasavanja Grčke, ali se sa njegovom primenom kasni zbog sve većeg otpora nekih zemalja, poput Slovačke, koje oklevaju da odreše kesu. Istovremeno, zemlje koje izdvajaju najviše sredstava namenjenih pomoći optužili su Atinu da ne sprovodi obaveze u oblasti ekonomije i privatizacije koje je preuzela. Isplata tranši zajma, predviđenog prvim planom, svaka tri meseca prerasta u dramu. A drugi plan pomoći jedva da je bliže ostvarenju.
Pošto se proširila na druge zemlje poput Irske i Portugalije, kriza se tokom leta proširila i na banke koje su otkupile obveznice zaduženih država. To je dovelo da smanjenja novca u opticaju: strahujući od neprijatnih iznenađenja u drugim bankama, banke su smanjile međubankarske pozajmice, što je pretilo da oslabi sistem i na kraju ugrozi finansiranje domaćinstava i preduzeća. Francusko-belgijska banka Deksija je već platila cenu.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
