Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU možda u budućnosti dobije ministra finansija
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Evropskoj uniji sve se više govori o potrebi veće integracije na ekonomskom planu i u tom kontekstu o mogućnosti uvođenja funkcije evropskog ministra finansija. Na tu mogućnost je ukazao glavni ekonomista Evropske centralne banke Jirgen Štark (Jurgen Stark), dok je Holandija predložila uvođenje funkcije evropskog komesara koji bi bio nadležan za finansijsku disciplinu. Pariz smatra holandski predlog pozitivnim.
Reforme u zoni evra o kojima se trenutno raspravlja mogle bi da vode uvođenju funkcije evropskog ministra finansija, smatra Štark. Prema njegovim rečima, buduća "evropska kancelarija za budžet", "nezavisno telo sa tačno utvrđenim mandatom i snažnim institucionalnim okvirom" mogla bi da bude začetak onoga što bi se vremenom i postpeno razvilo u funkciju evropskom ministra finansija.
"Snažne i nezavisne institucije na nivou zone evra i nacionalnom nivou podstiču transparentnost i povećavaju pritisak kako bi se sprovele odgovarajuće politike i suzbile eventualne tendencije zanemarivanja budžetskih propisa u nekoj članici", rekao je on 17. oktobra u Evropskom parlamentu.
"Potrebna nam je stvarna ekonomska unija" i opsežne izmene postojećih ugovora, istakao je on.
Buduće upravljanje zonom evra biće, kako se očekuje, jedno od glavnih tema samita EU u Briselu 23. oktobra, pored pitanja koja se moraju hitno rešavati, poput dužničke krize i dokapitalizacije evropskih banaka.
Članice evro zone koje ne budu poštovale ograničenja budžetskog deficita, što inače moraju urediti i ustavom, i koje budu tražile pomoć iz budućeg evropskog mehanizma pomoći (MES) trebalo bi ubuduće staviti pod finansijski nadzor, naglasio je Štark.
Glavni ekonomista ECB je izrazo žaljenje jer se odluke, donete na samitu zone evra 21. jula, sporo primenjuju što je, kako je ocenio, samo doprinelo većoj neizvesnosti na tržištima. Štark je ocenio da je dokapitalizacija američkih banaka tokom finansijske krize bila "uverljivija". "Iako smo već sproveli dva testa otpornosti (banaka na krizu) u Evropi tržišta i dalje to ne smatraju preterano uverljivim", rekao je on.
Štark je 9. septembra podneo ostavku na opšte iznenađenje a njegova ostavka je ukazala da postoje neslaganja u okviru te finansijske institucije. Na pitanje poslanika o razlozima ostavke, on je rekao da je tu odluku doneo zbog ličnih razloga i da će je detaljnije obrazložiti, pošto i zvanično ode s funkcije. Na mestu glavnog ekonomiste u EBC trebalo bi da ga zameni Nemac Jirgen Asmusen (Asmussen).
Background Zemlje članice evro zone trebalo bi, prema Paktu stabilnosti i rasta, da imaju budžetski deficit do 3% bruto domaćeg proizvoda, a javni dug do 60% BDP. Međutim, prema podacima Eurostata, u zoni evra deficit državnog budžeta iznosio je 6,0% u 2010. godini, a javni dug 85,1%. U nekim zemljama ti iznosi su i znatno viši, a do sada su tri zemlje - Grčka, Irska i Portugalija - izgubile poverenje tržišta, zapale u dužničku krizu i zatražile pomoć EU. U toku je odobravanje drugog paketa pomoći za Grčku u zemljama članicama.
Članice EU odobrile su uspostavljanje stalnog mehanizma pomoći članicama monetarne unije u krizi. Zauzvrat, deo zemalja traži striktnije propise i jaču ekonomsku integraciju koja će smanjiti rizik od krize. Francuska i Nemačka su 16. avgusta pozvale 17 članica evro zone da usvoje "zlatno budžetsko pravilo", odnosno obavezu uspostavljanja budžetske stabilnosti u ustav, do 2012. godine.
Pariz smatra holandski predlog interesantnim
Holandija predlaže da se uvede funkcija evropskog komesara koji bi vodio računa o tome da se sprovodi Pakt za stabilnost i rasta kojim je javni dug ograničen u evro zoni 60%, a deficit na 3% BDP.
Uoči samita EU u Briselu o tome je sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem (Nicolas Sarkozy). 17. oktobra razgovarao holandski premijer Mark Rute (Rutte). Rute je posle razgovora rekao da Francuska u načelu pozitivno gleda na holandski predlog o uvođenju funkcije evropskog komesara koji će biti nadležan za poštovanje Pakta za stabilnost.
Jelisejska palata je potvrdila da ideju smatra interesantnom i da zaslužuje da se istraži, kao i da je bliska ramzišljanjima Francuske. "Mi stmatramo da je neophodno da evropske institucije, pre svega Komisija, prilagode svoje funkcionisanje zoni evra".
To nužno ne znači da će biti uvedena nova funkcija veća da postojeći komesar dobije nove zadatke, rekli su francuski izvori.
"Predsednik (Sarkozi) je rekao da gleda pozitivno na naš predlog, ali je jasno da o svim nadležnostima i ovlašćenjima još treba razgovarati", rekao je Rute novinarima.
Prema njegovim rečima, Sarkozi je rekao da će Francuska, Nemačka i Holandija, zemlje čiji je kreditni rejting trostruko A (AAA), morati da puno plaćaju za zadužene zemlje, poput Grčke, Portugalije i Irske jer te zemlje nisu poštovali svoje obaveze. Holandski premijer je ocenio da sada treba biti mnogo zahtevniji i da Brisel mora odlučno reagovati kada zemlje ne poštuju svoje obezbeze.
Holandski premijer smatra i da za uvođenje novog komesara za evro zonu nije potrebna izmena evropskih ugovora. Rute je ocenio da se taj predlog može ostvariti "kroz unapređenju saradnju", odnosno na osnovu odredbi sporazuma koje dozvoljavaju maloj grupi zemalja da radne na nekoj politici bez odobrenja svih 27 članica.
Rute je početkom septembra predložio uvođenje funkcije evropskog komesara koji bi bio nadležana za poštovanje Pakt za stabilnost.
U zajedničkom pismu Rute i njegove kolege iz Švedske i Finske, Frederik Rejnfeld (Reinfeldt) i Jurki Karainene, založili su se da članice EU usvoje na samitu 23. oktobra ambiciozni plan rasta koji uključuje fiskalnu disciplinu.
Rute se nada da će na samitu biti postignut bar načelan dogovor o holandskom predlogu i pitanjima vezanim za krizu u zoni evra, kao i situaciju u Grčkoj. "Moramo izbeći da nam se negde druge ponovi Grčka", dodao je on.
I Pariz i Berlin očekuju da predstojeći samit omogući EU da usvoji "trajne, opšte i brze odgovore" kako bi se rešila kriza u zoni evra.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
