Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Korak ka uvođenju poreza na finansijske transakcije u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija usvojila je predlog o uvođenju poreza na finansijske transakcije koji bi godišnje mogao da donese prihode od 55 milijardi evra, saopštio je 28. septembra predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso). Ta mera bi trebalo da omogući dodatne budžetske prihode EU i da u tome donekle rastereti članice koje, međutim, nisu jedinstvene u pogledu uvođenja takvog poreza. Barozo je u godišnjem obraćanju u Evropskom parlamentu ocenio da dužnička kriza predstavlja najveći izazov u istoriji EU i da je veće jedinstvo ključno za opstanak Unije.
"U protekle tri godine članice EU su davale pomoć i garancije finansijskom sektoru u visini od 4.600 milijardi evra. Vreme je da finansijski sektor da svoj doprinos društvu", rekao je Barozo 28. septembra u govoru o stanju EU u Evropskom parlamentu u Strazburu. On je dodao da bi na osnovu tog predloga mogli da se ostvare godišnji prihodi od 55 milijardi evra.
Od tih prihoda bi trebalo da se, u duhu EU, direktno finansira budžet Unije i da se srazmerno tome smanji udeo članica u budžetu. Prema izvorima u EU, više od polovine prihoda od poreza na finansijske transakcije bi se slilo u budžet EU.
Evropski komesar za poreska pitanja Algirdas Šemeta saopštio je da EU sa ovim predlogom otvara put za uvođenje poreza na finansijske transakcije na svetskom nivou. U saopštenju evropskog komesara se izražava uverenje da će ostale članice Grupe 20, koja okuplja najrazvijenije zemlje i zemlje čije se ekonomije ubrzano razvijaju, slediti u tome Uniju.
EU se opredelila da sama deluje u tom pravcu, pošto Pariz i Berlin nisu naišli na veći uspeh u zagovaranju ideje da se uvedu ti porezi na nivou G20 kako bi se, između ostalog, finansiralla pomoć razvoju. Ali ni EU nije jedinstvena u pogledu te ideje. Neke članice, pre svega Velika Britanija, strahuju da će se finansijske transakcije zbog toga premestiti u treće zemlje na štetu londonskog Sitija.
Barozo je u Evropskom parlamentu izrazio podršku uvođenju evro obveznica. "Čim evro zona dobije neophodne instrumente kako bi se osigurali i integracija i (ekonomska) disciplina, emisije zajedničkih obveznica biće shvaćene kao priodan korak i prednost za sve", dodao je on. Predsednik Evropske komisije je, međutim, naglasio da evro obveznice moraju biti "obveznice stabilnosti", odnosno da u montearnoj uniji mora postojati mehanizam nadzora budžetske discipline članica te zone.
Prepreka za uvođenje evro obveznica predstavlja protivljenje nekih velikih članica. Nemačka, prva evropska privreda i najveći finansijer EU, protivi im se sa obrazloženjem da se time podstiče neodgovornost zemalja sa visokim deficitom. Francuska se ne protivi zamisli uvođenja evro obveznica u načelu, ali to ne podržava u ovom trenutku.
Barozo je rekao da dužnička kriza predstavlja "najveći izazov u istoriji" EU. "Suočeni smo sa finansijskom, ekonomskom i socijalnom krizom. To je kriza poverenja kakva nije viđena već decenijama", rekao je on.
Predsednik Evropske komisije je ocenio da Evropa nije uspela da odgovori na izazove konkurencije i da su neke članice živele mimo svojim mogućnosti. "Na finansijskim tržištima bilo je nedopustivog ponašanja. I dozvolilo se da se stvori neravnoteža među našim članicama", rekao je on.
Barozo protiv uvođenja ekonomske vlade
U govoru o stanju Evropske unije Barozo je insistirao na tome da je Komisija, kao telo koje zastupa opšti evropski interes, ta koja treba da ima vodeću ulogu u upravljanju Evropom i rešavanju dužničke krize, nakon pokušaja nekih velikih država, predvođenih Francuskom i Nemačkom, da je potisnu u tome.
Princip dogovora među vladama predstavljao bi "kraj za Evropu kakvu želimo", rekao je predsednik Evropske komisije i odbacio nemačko-francuski predlog o uspostavljanju zajedničke vlade u zoni evra, kojom bi upravljale članice i predsednik Saveta EU Herman Van Rompej (Rompuy). "Komisija je ekonomska vlada Unije, zato nam sigurno nisu potrebne dodatne institucije", rekao je Barozo i dodao da podržava veću ekonomsku integraciju Evrope. On pritom nije isključio mogućnost da se postojeći evropski sproazumi izmene da bi se to omogućilo.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) i nemačka kancelarka Angela Merkel predložili su u avgustu stvaranje "ekonomske vlade" u zoni evra na čelu sa Van Rompejom, koja bi trebalo da olakša usklađivanje nacionalnih politika. O Van Rompejovoj ulozi se živo raspravljalo dan ranije u Evropskom parlamentu a većina poslanika smatra da je reč o pokušaju da velike članice preuzmu kontrolu u EU na štetu Komisije.
Šef poslaničke grupe evropskih socijalista Martin Šulc (Schulz) rekao je novinarima da bi Evropski parlament trebalo mnogo više da raspravlja o ulozi Van Rompeja, dok je jedan od predsednika poslaničke grupe Zelenih Danijel Kon-Bendit (Daniel Cohn-Bendit) rekao je da je Van Rompej "marioneta vlada" članica EU. Vođa liberala Gi Verhofstad (Guy Verhofstadt), koji se zalaže za veću integraciju EU, ocenio je da je potrebno uvesti funkciju evropskog ministra finansija.
Podrška Grčkoj
U nastojanju da suzbije glasine da će Grčka neiminovno morati da napusti zonu evra, predsednik Evropske komisije je istakao da je Grčka članica zone evra i da će to i ostati. On je rekao da Grčka mora da u potpunosti i na vreme ispuni svoje obaveze a da su članice EU odlučne da nastave da joj pružaju podršku.
Barozo je rekao da EU mora da se pripremi za trku na duge staze navodeći da pomoć Grčkoj "nije sprint već maraton". On je u tom kontekstu pozvao članice da što pre uspostave novi, stalni mehanizam za finansijsku pomoć i pre planiranog roka. Taj mehanizam bi trebalo da počne da funkcioniše tek od polovine 2013. godine.
Podršku Grčkoj je dan ranije izrazila i nemačka kancelarka Angela Merkel. Ona je rekla da želi "snažnu Grčku u zoni evra", ali je ponovila da će mišljenje glavnih kreditora Grčke - EU, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke, biti ključno za dalju pomoć toj zemlji. Nemačka kancelarka je na konferenciji za novinare u Berlinu sa grčkim premijerom Jorgosom Papandreuom istakla da je Nemačka spremna da pruži svu neophodnu pomoć kako bi pomogla Atini na putu reformi.
Papandreu je rekao u Berlinu da će Grčka sprovesti sve reforme nužne za izlazak iz krize, ali i naglasio da je Atini za to neophodna pomoć partnera iz evro zone. "Ja mogu da vam garantujem da će Grčka ispuniti sve svoje obaveze", rekao je Papandreu na skupu u Savezu nemačke industrije (BDI). Od Evrope je zatražio veće priznanje napora njegove vlade za rešavanje krize. "Mi ne molimo za aplauz, ali želimo poštovanje za stvari koje činimo", rekao je Papandreu, uputivši, najviše nemačkoj javnosti, upozorenje da je "prezir potpuno pogrešan put".
Angela Merkel je na tom skupu izrazila "apsolutno poštovanje" za strukturne reforme u Grčkoj i istakla da je sada najvažnije da ta zemlja "ponovo zadobije poverenje". U tome će joj Nemačka, kako je naglasila, "pružiti svu potrebnu pomoć".
Papandredu je naveo da danas "svaki Grk želi promene" zbog čega je "od odlučujućeg značaja da evropski partneri budu na strani Grčke".
U Atini zaposleni u javnom prevozu 28. septembra su ponovo stupili u štrajk na poziv sindikata da se suprotstave merame štednje koje sprovodi vlada. Zaposleni u carini i poreskoj službi takođe štrajkuju, dok je 350 penzionera protestovalo pred zgradom Ministarstva finansija zbog smanjenja penzija i povećanja poreza.
Grčki parlament je 27. septembra usvojio novi, kontroverzni zakon o porezu na imovinu, čiji je cilj da se poveća prihod u budžetu zemlje pogođene teškom dužničkom krizom. Uvođenje novog poreza na imovinu najavljeno je ranije ovog meseca, pošto su poverioci odložili reviziju grčkih reformi.
Izvor: AFP i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
