Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Italija i Grčka predstavile ambiciozne planove
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Novi italijanski premijer Mario Monti predstavio je vrlo ambiciozan program za štednju i oporavak u želji da obnovi "kredibilitet" Italije i doprinese spasavanju evra u trenutku kada se EU suočava sa jednom od najtežih kriza. Analitičari i stručnjaci ocenjuju da bi taj plan mogao da omogući oporavak, ali upozoravaju da još treba da ga podrže socijalni partneri, kao i da ostaje da se vidi kako će se stranke ponašati nakon perioda "primirja". Istovremeno, Grčka je predstavila nacrt budžeta za 2012. koji predviđa znatno smanjenje deficita i najavila da će on biti usvojen pre samita EU 9. decembra.
"Disciplina, rast i ravnomernost" je glavna poruka novog italijanskog premijera koji je 17. novembra predstavio program u gornjem domu italijanskog parlamenta. Senat je potvrdio izbor nove vlade sa 281 glasova za od ukupno 307 glasova. Donji dom parlament će se o novoj vladi izjasniti 18. novembra, a očekuje se da je, takođe, velikom većinom podrži.
Novi italijanski premijer i bivši evropski komesar rekao je da Italija ne treba više da bude slaba tačka zone evra i da mora pomoći kako bi se izbegla propast monetarne unije bez koje, kako je ocenio, EU ne može da preživi.
Monti, koji će biti i na čelu ministarstva ekonomije, obećao je da će kontrolisati potrošnju i istovremeno podsticati rast, koji je već 10 godina usporen. On je čak formirao "nadministarstvo" koje će biti nadležno za ekonomski razvoj, infrastrukturu i transport.
Prema mišljenju novog premijera, potrebno je uveriti tržišta da je Italija krenula putem smanjenja javnog duga koji sada iznosi 120% bruto domaćeg proizvoda. Italiji, trećoj evropskoj ekonomiji, preti zbog duga koji iznosi 1.900 milijardi evra opasnost od produbljavanja krize zbog vrtoglavog skoka kamatne stope na državne obveznice koja sada iznosi oko 7%.
Agencija za kreditni rejting Fič (Fitch) ocenila je da Italija ima još prostora da "pozitivno iznenadi" i da stopu vrati na prihvatljiviji nivo.
Nakon dva plana štednje koji su predstavljeni u julu i septembru, novi premijer već razmišlja o novim merama kako bi ostvario cilj budžetske ravnoteže u 2013. On bi mogao da ponovo uvede porez na kuće i stanove koji je ukinuo bivši premijer Silvio Berluskoni (Berlusconi), ispunivši svoje predizborno obećanje koje mu je pomoglo da pobedi na izborima 2008.
Novi premijer, čiji je govor 17 puta prekidan u parlamentu aplauzima, smatra da su Italiji potrebne takve mere kako bi njena ekonomija postala modernija, kako bi se podstaklo otvaranje novih preduzeća, unapredile javne službe i povećalo zapošljavanje mladih i žena. Italija treba da ulaže u talentovane ljude, u mlade, ocenio je Monti, dok je više hiljada učenika protestovalo zbog smanjenja izdvajanja za javni obrazovni sistem.
Background Ekonomista i bivši evropski komesar Mario Monti imenovan je 13. novembra za mandatara nove italijanske vlade, pošto je dugogodišnji premijer Silvio Berluskoni bio primoran da se povuče jer zbog slabe koalicije nije uspeo da brzo sprovede reforme koje su neophodne kako bi se sprečilo produbljavanje dužničke krize u zoni evra.
Iz istog razloga u Grčkoj je formirana nova vlada nacionalnog jedinstva koju predvodi bivši predsednik Evropske centralne banke Lukas Papademos. Nova vlada je formirana, pošto je prethodni premijer Jorgos Papandreu pokušao da na referendumu osigura podršku građana za drugi plan pomoći Grčkoj, koji podrazumeva mere štednje. Papandreu je na kraju povukao odluku o raspisivanju referenduma i sa opozicionim konzervativcima počeo da pregovara o formiranju vlade nacionalnog jedinstva, o čemu je dogovor postignut 6. novembra.
Prema sporazumu, koji su članice EU dogovorile 27. oktobra posle maratonskih pregovora, Grčka bi dobila još 130 milijardi evra pomoći, a banke bi otpisale 50 % grčkog duga što je otprilike još 100 milijardi evra.
Monti želi i da se napori ravnomerno rasporede kako bi bili bolje prihvaćeni. On planira da reformiše penzioni sistem koji ima mnoge "neopravdane privilegije", poput odlaska u penziju na osnovu 40 godina radnog staža bez obzira na starosno doba. Sličnu poruku je uputio i u vezi sa reformom tržišta rada uz ocenu da treba smanjiiti jaz između "vrlo zaštićenih" osoba i onih koji nemaju zaštitu i pomoć u slučaju nezaposlenosti.
Podrška i očekivanja
Novi italijanski premijer će naredne nedelje posetiti Brisel, Berlin, Pariz i London. Monti je 17. novembra uveče razgovarao sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem (Nicolas Sarkozy) i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Lideri su se složili da je neophodno što pre primeniti mere usvojene i na nivou EU i zone evra i na samitu G20 u Kanu.
Međunarodni monetarni fond je pozdravio brzo formiranje vlade u Italiji koja je, kako je ocenio, predstavila "jasan program". Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Rompuy) rekao je da veruje u sposobnost Italije da prevaziđe teškoće i doprinese rešavanju finansijske krize u zoni evra.
Italijanski ekonomista Loreta Napoleoni (Loretta) koja predaje na Univerzitetu u Kembridžu, u Velikoj Britaniji, smatra da postoji opasnost da Monti, "ubeđeni eurokrata", sledi bez pogovora evropsku politiku za zaštitu evra i štednju.
Takođe, pošto prođe period "milosti", stranke koje su za sada primorane na jedinstvo mogle bi da promene svoje mišljenje, a Monti planira da ostane na funkciji od parlamentanrih izbora na proleće 2013. Berluskonijeva stranka će glasati za novu vladu, ali njen lider, koji je od 16. novembra samo poslanik, već je najavio da će svaka reforma koju predloži Monti biti posebno razmotrena.
"Reč je o ambicioznom programu koji bi mogao da pokrene oporavak, ali je on za sada samo teorija i treba da ga prvo podrže socijalni parnteri i parlament", rekao je Đuliano Noki (Giuliano Nocci), predavač na Politehičnom univerzitetu u Milanu.
Grčka planira drastičan pad deficita u 2012.
Nova grčka vlada nacionalnog jedinstva predstaviće 18. novembra u parlamentu uz očekivanje da on bude usvojen pre samita EU 9. decembra. Grčka računa da će time potvrditi svoju spremnost da sprovede neophodne reforme koje poverioci traže od nje. Nacrt budžeta za narednu godinu koji je predložila nova vlada predviđa smanjenje deficita sa 9% BDP u 2011. na 5,4% u 2012. Prema prvobitnom nacrtu, projekcija deficita za 2012. je bila 6,8% BDP. Nove projekcije se zasnivaju pre svega na planiranom otpisu dela grčkog duga koji je dogovoren na nivou EU.
Grčka predviđanja pokazuju i da će zemlja biti u mnogo dubljoj recesiji od očekivane, pošto su projekcije da će BDP pasti za 2,8% u 2012. umesto 2,5% kako je bilo predviđeno nacrtom budžeta koji je pripremila bivša vlada premijera Jorgosa Papandreua pre dogovora o drugom planu pomoći Grčkoj krajem oktobra.
Predstavljajući nacrt budžeta, grčki ministar finansija Evangelos Venizelos rekao je na konferenciji za novinare da ostvarivanje ciljeva iz nacrta neće biti lako ali da taj dokument, pre svega, predstavlja "oruđe za izlazak iz krize". Venizelos je rekao da je planirano je da parlament usvoji budžet pre 9. decembra a ne do 31. decembra, kao što je ranije bilo planirano.
Ostvarivanje ovih abmicioznih ciljeva zavisi od nastavka politike štednje koja podrazumeva smanjenje javnih izdvajanja. Smanjenje javne potrošnje neophodno je da bi se sproveo drugi plan pomoći Grčkoj koji predviđa otpisivanje dela duga.
U slučaju da se uspe u tome, grčki dug bi, prema projekciji, krajem 2012. trebalo da bude 209 milijardi evra ili 145,5% BDP, u odnosu na 352 milijardi krajem 2011. ili 161,7% BDP.
Pritom, Grčka bi trebalo da u 2012. plati 12,75 milijardi evra na ime kamate na dug u odnosu na 16,38 milijardi u 2011. i 17,9 milijardi koliko je bilo planirano prvobitnim nacrtom budžeta pre odluke zone evra krajem oktobra da privatne banke otpišu Grčkoj deo duga u visini od ukupno 100 milijardi evra.
Nacrtom budžeta je predviđeno i da će prihod od poreza u 2012. biti 53,3 milijardi evra, u odnosu na 49,7 milijardi u 2010.
U 2012. troškovi bi trebalo da budu smanjeni za 5,2 milijarde na 100,1 milijardi evra. Troškovi za programe za naoružavanje će se povećati na jednu milijardu u odnosu na 600 miliona u 2011.
Venizelos je rekao da će Grčka ove godine od privatizacije prikupiti 1,8 milijardi evra umesto 5 milijardi koliko je bilo predviđeno a da će se 2012. na ime dospele napalte od privatizacije u budžet sliti 9,3 milijardi evra.
Zbog krize nastaviće da raste nezaposlenost sa predviđenom stopom od 17,1% u 2012. u odnosu na 15,4% u 2011.
Privatna potrošnja će nastaviti da pada i to 4,1% u odnosu na 6,2% u 2011. dok će se ulaganja smanjiti za 4% nakon drastičnog pada od 13% u 2011.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
