Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Moguć brži način za uvođenje budžetske discipline
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pooštravanje budžetske discipline u EU, na kojoj insistiraju Berlin i Pariz u cilju efikasnije borbe protiv dužničke krize u zoni evra, moguće je ostvariti i bez većih izmena evropskih ugovora koje bi se morale ratifikovati, proističe iz izveštaja koji su evropske institucije pripremile za predstojeći samit EU. Za razliku od Nemačke i Francuske koje traže sklapanje novog evropskog ugovora koji će omogućiti veću "budžetsku uniju", predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej nudi brže rešenje, odnosno paket sličnih mera koje će moći da budu primenjene bez ratifikacije u članicama EU.
Francuska i Nemačka traže da se novi evropski sporazum kojim će se pooštriti budžetska discilpina donese do marta, a njihove planove, kako prenosi Bi-Bi-Si (BBC) podržavaju i Sjedinjene Američke Države. Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) je već upozorio da neće potpisati novi evropski ugovor, ako Britanija koja nije članica zone evra ne dobije dovoljne garancije da će biti zaštićeni njeni interesi, što se pre svega odnosi na pitanje finansijskih usluga. "Neću potpisati sporazum koji ne zadrži zaštitne odrede o stvarima kao što su jedinstveno tržište i finansijske usluge", rekao je Kameron povodom francusko-nemačkog predloga.
Postoje nagoveštaji da je Kameron odustao od namere da, suočen sa porastom evroskepticizma, kroz izmene evropskih ugovora povrati deo nacionalnih nadležnosti i da je čak skloniji tome da članice zone evra reše problem odvojeno, a ne putem novog sporazuma. Diplomate su rekle da će lideri EU na sastanku u Briselu verovatno prihvatiti Kameronov ultimatum, s obzirom da se više članica, uključujući Poljsku koja predsedava EU, protivi novom sporazumu koji bi se odnosio na EU a uključivao bi samo 17 članica zone evra.
Francuska i Nemačka će po svoj prilici nastojati da proguraju svoj predlog, a ako ne bude dogovora svih 27 zemalja članica Unije, Berlin i Pariz su spremni da rade zajedno na novom ugovoru koji bi uključivao zemlje evro zone i svaku zemlju koja želi da se evrozoni priključi.
U internom izveštaju pripremljenom za ključni samit EU koji će se održati 8. i 9. decembra u Briselu, Van Rompej navodi da bi budžetska disciplina mogla biti pooštrena kroz delimičnu izmenu ugovora bez ratifikacije u članicama, dok bi Evropski parlament i Evropska centralna banka imali savetodavnu ulogu u unošenju izmena.
Dokument sadrži elemente francusko-nemačkog dogovora koji je 5. decembra predstavljen u Parizu. U njemu se ističe potreba da se pooštri budžetska disciplina uvođenjem kazni za prekoračenja ograničenja deficita koje će se više automatski primenjivati, unošenjem "zlatnog budžetskog pravila", odnosno odredbi o ograničenju deficita u ustave članica, ili uvođenjem mogućnosti da EU utiče na izgradu nacionalnih budžeta.
Da bi te izmene postale obavezujuće, moraju biti unete u ugovor o EU. U izveštaju se predlažu dve mogućnosti, od kojih bi se jedna lakše ostvarila, pošto bi se o promenama dogovorili lideri EU bez ratifikacije u članicama.
Prva opcija u suštini podrazumeva izmenu Protokola 12 Ugovora iz Lisabona, kojim se uređuju procedure u vezi sa prekoračenjem ograničenja deficita u Uniji. Ideja je da se u Protokol 12 unese da će članice zone evra uneti "zlatno budžetsko pravilo" u svoje ustave kako bi se obavezale da će očuvati budžetsku ravnotežu, a Evropska komisija bi predstavila direktivu u tom cilju.
Članice koje ne bi poštovale te obaveze odgovarale bi pred Evropskim sudom pravde, kao što je to praksa i sa kršenjima ostalih evropskih zakona. Isto rešenje su predložili i francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel.
Nedostatak ovakvog rešenja je to što neće omogućiti da se kazne primenjuju brže nego sada.
Da bi se omogućila automatska primena kazni potrebno je proći mnogo složeniju proceduru izmene člana 136 Ugovora i Protokola 14. Članice bi takvu izmenu morale da ratifikuju, što je uvek rizično s obzirom da je mora odobriti svih 27 članica EU. Automatska primena kazni bi podrazumevala bržu primenu procedura u slučaju prekoračenja ograničenja deficita protiv članica, čime bi se smanjio manevraski prostor vladama da se usporitive.
U izveštaju se kao opcija predlaže i da se osnaži pravo EU da utiče na pripremu nacionalnih budzeta, što je politički vrlo osetljivo pitanje. Druga predložena opcija predviđa direktnu izmenu odredbi Ugovora, odnosno člana 136. Takve izmene bi omogućile Komisiji da razmotri i odbaci predlog budžeta pre nego što se o njemu izjasni nacionalni parlament, što postojeći sporazumi brane. Tu izmenu bi morale da ratifikuju članice, zbog čega je Van Rompej naklonjeniji prvoj opciji.
Van Rompej u dokumentu ukazuje i da bi za dalekosežnije reforme ipak bilo neophodno da se promene evropski sporazumi.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Foto: www.sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
