Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nerealan dogovor o novom porezu u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rasprava u EU o uvođenju takse na finansijske transakcije pokazuje koliko je složeno donošenje odluka u organizaciji koja ima 27 država članica, ali i koliko su povezana pitanja politike EU i unutrašnje politike članica. Nemačka, koja je uz Francusku najveći zastupnik uvođenja tog poreza, želi da ministri svih članica EU do marta postignu načelni dogovor. Međutim, to ne deluje realno jer se uvođenju tog poreza odlučno protivi Velika Britanija. Izvestan sukob postoji i između francuskog predsednika, koji želi da se taj porez već ove godine uvede u Francuskoj da bi se dao podstrek drugim zemljama, i nemačke kancelarke, koja bi volela da to bude zajednički čin, makar samo u zoni evra.
Sarkozi i Merkelova o tome su razgovarali 9. januara u Berlinu.
Predsednik Francuske, koji će po svoj prilici tražiti drugi mandat na predsedničkim izborima ovog proleća, insistirao je na uvođenju tog poreza pre izbora u aprilu. "Uveren sam da porez neće biti uveden ukoliko ne damo primer", rekao je Sarkozi, dodavši da je zamisao Francuske da primeni predlog direktive Evropske komisije o uvođenju takse na finansijske transakcije.
U želji da objasni zašto na "taksi Tobin" toliko insistira, Sarkozi je rekao da je neophodno da finansijski sektor "učestvuje" u poboljšanju teške situacije u privredi do koju su od 2008. godine dovele "skandalozne i neprihvatljive" nepravilnosti u tom sektoru. Tim insistiranjem je Sarkozi od stava koji je u opozicionoj levici tumačen kao predizborni trik napravio pitanje principa.
Sarkozi je pre samo nekoliko godina smatrao da je takozvana taksa Tobin "besmislica", a njegovo sadašnje insistiranje na njoj u opozicionoj levici je protumačeno kao predizborni trik. Međutim, Sarkozi je tu zamisao postavio u rang osnovnih načela, a sebi je, zajedno sa Nemačkom, pripisao ulogu idejnog tvorca za nacrt direktive koji predlaže Komisija.
"Vodili smo tu čuvenu borbu za stolom G20, G8, evropskih samita. I šta se dogodilo? Komisija je repuzela našu zamisao", rekao je Sarkozi, istakavši time da je Francuska tu taksu uvrstila u prioritete predsedavanja Grupom 8 i 20 prošle godine.
Predsednik Francuske je želeo i da demantuje one koji su sumnjali da žele samo "minimalnu" ili "prividnu" taksu. Predlog Komisije, naime, predviđa stopu od 0,1% za akcije i obveznice i 0,01% za druge finansijske proizvode. Tekst Komisije predviđa da se taksa primenjuje od 2014. godine, a mogla bi da donese do 55 milijardi evra godišnje.
Kritike i u redovima Sarkozijeve desnice
Sarkozijeva želja da taksu uvede što pre, makar Francuska bila jedina zemlja koja će je primeniti, naišla je na žestoke kritike u zemlji. Socijalisti su ga optužili da taj plan koristi u predizborne svrhe. "Opet blefira i nedosledan je", rekao je direktor komunikacije socijalističkog predsedničkog kandidata Manuel Vals (Valls). "Krajem godine slepo je sledio Nemačku, danas stvara haos na evropskom nivou", rekao je Vals.
Socijalisti se, međutim, ne protive zamisli da se taksa uvede, budući da oni to već dugo podržavaju. "Ukoliko mu blef uspe, tim bolje", rekla je njegova rivalka na izborima iz 2007. Segolen Roajal (Segolene Royale). Portparol socijalista Benoa Amon (Benoit Hamon) nije isključio ni mogućnost da socijalisti u skupštini podrže taj plan ukoliko to vlada predloži. Kako je naveo, to zavisi od stope i uslova za primenu.
Kao što se moglo očekivati, Sarkozija je kritikovala i liderka ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta Marina le Pen (Marine).
Background Zamisao takse na finansijske transakcije izneo je 1972. godine dobitnik nobelove nagrade Džejms Tobin (James). Zastupnici te ideje smatraju da bi ona suzbila špekulativne aktivnosti na tržištu, koje se najčešće odlikuju velikim brojem transakcija, brzinom i niskom stopom profita. Zbog toga bi veoma niska stopa poreza, od na primer 0,01%, smanjila dobit špekulanata u dovoljnoj meri da bi ha obeshrabrila. Budući da je reč o izuzetno niskoj stopi, dugoročne investicije ne bi bile narušene.
Prema početnoj ideji, prikupljeni novac bi se koristio za pomoć razvoju, a njime bi upravljalo međunarodno telo. Evropska komisija predlaže da to bude izvor finansiranja evropskog budžeta da bi se smanjili doprinosi zemalja članica.
Takav porez traže protivnici globalizacije, a podržava ih i Evropska komisija, kao i neke zemlje - Francuska, Nrmačka i Belgija. Banke i berzanske firme im se protive, kao i SAD. Velika Britanija i Evropska centralna banka spremne su da ga prihvate isključivo ukoliko bi se primenjivao na svetskom nivou, što je izuzetno teško.
Kritike su, međutim, stigle i iz redova vladajuće garniture. MInistarka za budžet i potpredsednica vlade Valeri Pekres (Valerie Pecresse) ocenila je da porez ima smisla isključivo ukoliko se uvede na evropskom nivou. "Ukoliko je Francuska sama uspostavi, nju će zaobilaziti" (finansijske kompanije), rekla je Pekres.
Iako se čini da je time isključuje mogućnost da Francuska sama uvede tak porez, ona nije želela da govori o planu da se o tome raspravlja u parlamentu u februaru. "Ništa nije unapred odlučeno, odluku će na kraju doneti sam predsednik republike".
Merkelova želi jedinstvo
Zamisli da se taj porez uvede samo na nivou Francuske za početak protivi se i kancelarka Nemačke Angela Merkel, ali iz drugih razloga - iz želje da se o tome vrlo brzo postigne dogovor na nivou EU. "Cilj Nemačke je da se do početka marta dođe do izijave o namerama ministara finansija (EU)", rekla je ona nakon sastanka sa Sarkozijem.
Taj cilj ne deluje ostvarivo zbog kategoričnog odbijanja Velike Britanije i velikih rezervi Švedske.
Merkelova je, međutim, ukazala da "lično" može da zamisli takvu taksu i na nivou same zone evra. Merkelova je, međutim, odmah ukazala da takva zamisao ne uživa podršku cele vlade.
Već i ta oprezna izjava kancelarke naljutila je manjeg partnera u vladi Nemačke liberale FDP, koji se plaše da će ukoliko Velika Britanija ne bude obuhvaćena porezom londonska finansijska četvrt Siti (City) ojačati na račun Frankfurta. FDP, međutim, sebi ne može da dozvoli žestok sukob sa Merkelovom. Prema najnovijim istraživanjima ima samo 2% podrške, a nedavno je izgubio mesto i u jednom od poslednjih regionalnih vlada u kojima je učestvovao.
Francuski finansijski krugovi takođe se protive uvođenju te takse samo na Francusku ili ograničeni broj zemalja.
Osim Nemačke, na zajedničkom pristupu insistiraju i Evropska komisija, koja je istakla da je neophodan "usklađen pristup" evropskih zemlaja da bi se postigli dobri rezultati, a italijanski premijer Mario Monti rekao je da je "neophodno da evropske zemlje ne primenjuju pojedinačno" taj porez.
Britanski premijer joj se suprotstavlja jer ima veće zahteve - da se uspostavi na nivou celog sveta.
Dansko predsedništvo protiv "takse Tobin"
Uvođenju "poreza Tobin" suprotstavila se i Danska, koja od 1. januara predsedava EU.
Ministarka ekonomije Margareta Vestager istakla je da predlog koji je iznela Evropska komisija u septembru nije "baš solidan". Njen glavni argument je da, ukoliko se takav porez uvede samo u Evropi, stari kontinent može ostati bez dela bankarskih i finansijskih aktivnosti, koje bi bile izmeštene van EU.
To bi Evropu moglo da košta pola procenta privrednog rasta i "stotine hiljada" radnih mesta.
"Ukoliko svi pričamo da je sadašnji prioritet stvaranje mesta, imamo dosta negativan stav prema predlogu koji bi imao suprotniefekat, smanjenje rasta i značaja otpuštanja.
Ona se takođe usprotiila zamisli da jedna zemlja ili zona evra same nametnu taj porez jer će onda one snositi posledice u pogledu manjeg rasta i zaposlenosti.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
