Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Samit EU u znaku grčko-nemačkog spora
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pregovori o otpisu duga Grčke zvanično nisu na dnevnom redu samita EU koji počinje 30. januara, ali će prezadužena članica ipak biti tema samita koji se održava u Briselu. Skup evropskih lidera održava se u napetoj atmosferi zbog spora oko preloga da se ograniči budžetski suverenitet Grčke. Naime, predlog Nemačke da potencijalni komesar zadužen isključivo za budžetsku politiku nadgleda grčki budžet izazvao je tokom vikenda napetosti u odnosima Berlina i Atine. Plan Berlina je da novi komesar ima pravo da stavi veto na budžetske odluke grčke vlade kada nisu u saglasnosti sa planom o otplati duga koji su odredili međunarodni kreditori. Zvaničnici Grčke i Evropske komisije protive se ovoj ideji. Izvori u grčkoj vladi navode da će grčki premijer na samitu EU u Briselu jasno reći da su nemački planovi neprihvatljivi.
Samit EU održava se 30. januara u Briselu, iako je u Belgiji počeo jednodnevni štrajk protiv mera štednje koji će, kako se očekuje, u velikoj meri paralisati zemlju.
Takođe, prvi put nakon dužeg vremena, samit se ne odvija u pod pritiskom da se što pre pronađe rešenje za evro. "Evropa više ne visi nad ambisom", rekao je 29. januara francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) i dodao da "kriza popušta".
Na samitu u Briselu šefovi vlada treba da usvoje nact novog sporazuma čiji je cilj pooštravanje budžetske discipline u zoni evra. On pre svega predviđa uvođenje "zlatnog budžetskog pravila", odnosno unošenje ograničenja deficita u ustave zemalja članica. Jedna od glavnih tema biće i predlog Komisije od 27. januara da članicama treba dozvoliti da, u cilju većeg privrednog rasta, raspolažu sa 82 milijarde evra koje nisu iskorićene za projekte u okviru kohezionih fondova za ravnomerni regionalni razvoj.
Na samitu bi trebalo da se postigne i konačni dogovor o Stalnom mehanizmu za stabilnost evro zone iz koga će se pružati pomoć zemljama u teškoćama. Mehanizam bi trebalo da bude aktiviran u julu.
Članice još nisu saglasne oko sredstva kojima će taj fond raspolagati. Nemačka bi mogla da prihvati da se sredstva budućeg fonda povećaju sa 500 na 750 milijardi evra u zamenu za pristanak članica na novi sporazum o budžetskoj disciplini. Ipak, centralna tema samita biće posvećena načinima za podsticanje rasta i zapošljavanja.
Iako će pažnja lidera EU biti usmerena na druge teme, Grčka i dalje zabrinjava svoje partnere. Ta zemlja još pregovara sa bankama da joj otpišu 100 milijardi evra duga. U međuvremenu, Nemačka okleva da se grčkoj odobri novi paket pomoći od najmanje 130 milijardi evra bez jače kontrole nad politikom koju vodi ova prezadužena članica.
Nemački ministar finasija Volfgand Šojble (Scheuble) rekao je u intervjuu za Vol strit žurnal (Wall Street Journal) da Grčka neće više dobijati novac, ako ne sprovede u delo prethodno najavljene reforme i ne smajii deficit.
"Možda bi sa našim partnerima trebalo da proučimo kako na direktniji način da pomognemo Grčkoj da ispuni težak zadatak", dodao je on i time aludirao na kontroverzan predlog Berlina da se Grčka stavi pod evropsko starateljstvo uz mogućnost blokiranja budžetskih odluka grčke vlade.
Paket pomoći možda veći od 135 milijardi evra
Sporni nemački predlog predviđa uvođenje funkcije komesara zaduženog isključivo za nadgledanje budžetske politike članica. Plan Berlina je da novi komesar ima moć da stavi veto na odluke grčke vlade koje se odnose na budžet, kada one nisu u saglasnosti sa planom o otplati duga koji su odredili međunarodni kreditori Grčke.
Stroži sistem nadzora Grčke je predstavljen kao preduslov za dobijanje drugog paketa pomoći od 130 milijardi evra, koji je načelno dogovoren u oktobru prošle godine, ali Atina i kreditori još usaglašavaju detalje paketa.
Međutim, nemački magazin Špigl (Der Spiegel) u broju objavljenom 28. januara navodi neimenovanog zvaničnika koji kaže da bi Grčkoj u okolnosti krize kojoj se ne vidi kraj i koja se zaoštrava trebalo pozajmiti paket u vrednosti od 145 milijardi evra.
To je na neki način potvrdio komesar za ekonomske i monetarne poslove Oli Ren koji je 27. januara na Svetkom ekonomskom forumu u Davosu rekao je da je "moguće da će javnom sektoru Grčke biti potrebno više novca, ali ništa dramatično". To je prvi put da je komesar objavio da će paket pomoći premašiti planiranih 130 milijardi evra - što je navodno bila crvena linija koju zemlje evro zone, uključujući Francusku i Nemačku, nisu bile spremne da pređu.
Jedan evropski zvaničnik je objasnio da "manjak" od 10-15 milijardi evra neće pogoditi privatni sektor uključen u tzv. Inicijativu privatnog sektora, od koga se očekuje da otpiše polovinu grčkog duga.
Kako je rekao Ren u Davosu, nedostajuću sumu će pokriti članice evro zone i Evropska centralna banka (ECB). ECB je dosad, međutim, nije želela da spekuliše da li će morati da otpiše deo potraživanja po osnovu grčkih hartija koje poseduje u portfelju. Ren je takođe, izrazio optimizam da će dogovor o otpisu grčkog duga biti postignut u januaru, a ne u februaru.
Grčka protiv ograničenja suvereniteta
Inicijativu Nemačke razmatra grupa od 17 ministara finansija jer Grčka već u više navrata nije uspela da ispuni svoje obaveze u okviru tekućeg, 110 milijardi evra vrednog aranžmana za spasavanje. Ideju su, međutim, brzo odbacili Evropska komisija i grčka vlada, uz insistiranje Evropske komisije da "izvršni poslovi moraju ostati u punoj nadležnosti grčke vlade, koja je odgovorna pred svojim građanima i njihovim institucijama".
Nemački predlog o ograničavanju suvereniteta izazvao je, međutim, kontroverze u samoj Grčkoj. Zvaničnik grčke vlade koji je želeo da ostane anoniman rekao je da je sličan predlog bio na stolu i prošle godine ali da nikud nije odveo.
Grčki potpredsednik Vlade Evangelos Venizelos besno je reagovao na plan Nemačke, uz reči da se Grčka neće odreći svog "identiteta" i "dostojanstva". "Svako ko stavlja naciju ispred dileme - ekonomska pomoć ili nacionalno dostojanstvo - ignoriše neke ključne lekcije iz istorije“, rekao je Vanizelos, koji je i ministar finansija.
Izvori u vladi navode da će grčki premijer, koji će 30. januara učestvovovati na samitu EU u Briseli, jasno staviti do znanja da su nemački planovi neprehvatljivi.
Grčki ministri koji su želeli da ostanu anonimni optužili su nemačku kancelarku Angelu Merkel da "izmišlja načine" da prisili Grčku da prekine pregovore oko novog paketa pomoći.
Politički analitičari upozoravaju na ozbiljne političke i socijalne nemire u Grčkoj ukoliko zemlja izgubi suverenitet. "Sve se više stiče utisak da nemačka vlada, u naporima da odbaci svoju odgovornost za moguću propast u spasavanju Grčke, sve radi da natera Atinu da ne potpiše sporazum o novoj pomoći", reklo je za EurAktiv Grčka nekoliko izvora upućenih u pregovore.
Rojters je preneo izjavu izvora u nemačkoj vladi da predlog Nemačke nije samo usmeren na Grčku već i na druge članice evro zone u teškoćama koje primaju pomoć, a ne mogu da se izbore sa svojim obavezama.
Grčka je trenutno pod dvostrukim pritiskom: da s jedne strane obezbedi olakšice za vraćanje dugova privatnim investitorima, a da s druge strane da izađe na kraj sa pritiskom svojih evropskih partnera koji od nje oštro zahtevaju nove i nove mere štednje i dublje reforme.
Neuspeh na bilo kom od ova dva finansijska fronta doveo bi Grčku kroz dva meseca u situaciju da ne može da ispuni obaveze, što bi dolilo ulje na vatru evropske finansijske krize. U tom slučaju, Grčka bi najverovatnije napustila evro zonu, što bi destabilizovalo ovaj finansijski blok, unelo paniku na finansijska tržišta i do krajnjih granica ugrozilo krhku svetsku ekonomiju.
I posle dve nedelje intenzivnih pregovora, dogovor sa privatnim investitorima vredan 100 milijardi evra tek treba da bude postignut. Otpisom duga bi trebalo da se grčki dug od 160 % BDP-a smanji na 120%, ili otprilike na trenutni italijanski nivo, što je ključni uslov za dodeljivanje novog paketa pomoći prezaduženoj Grčkoj.
Izvor: EurActiv.com, AFP
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
