Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU razmatra uvođenje evro obveznica
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Neformalni samit EU, kao što se i očekivalo, nije doneo konkretne dogovore u vezi sa krizom, ali je predstavljao simobiličnu pobedu za novog francuskog predsednika Fransoa Olanda (Francois Hollande). Oland je u raspravi o rastu uspeo da nametne pitanje evro obveznica i pored protivljenja nemačke kancelarke Angele Merkel. Merkelova je rekla da se protivi uvođenju evro obveznica, ali je prihvatila da tu mogućnost razmotre Evropska komisija i Savet EU. Lideri EU su na sastanku u Briselu 23. maja ponovo podržali ostanak Grčke u zoni evra, ali članice EU ipak počinju da razmišljaju o merama koje treba preduzeti ako njen izlazak iz monetarne unije postane neizbežan.
Oland je došao na samit odlučan u nameri da pokrene pitanje uvođenja evro obveznica. Stav novog francuskog predsednika je da će se time podstaći ekonomska aktivnost. On je po dolasku na samit upozorio da Evropa mora da vrlo brzo poveća stopu rasta, jer bez toga neće moći da smanji deficit a na tržištima će se javiti sumnja.
Insistiranje francuskog predsednika na ideji udruživanja duga i podeli rizika, što podržavaju Italija i Španija, nije uticalo na stav nemačke kancelarke. Ona je odbacila tu opciju, koju već duže vreme zagovara Evropska komisija, ocenivši da evro obveznice uopšte nisu korisne za rast. Njen stav dele Finska, Holandija i Švedska koje smatraju da evro obveznice neće podstaći zemlje podložne krizi da se ponašaju odgovorno u budžetskom trošenju.
Oland je insistirao na tome da se "perspektiva evro obveznica" uvrsti u dnevni red narednog samita EU, koji će održati u junu. U tome je mogao da računa na podršku više aktera, počev od Evropske komisija, ali i italijanskog premijera Marija Montija.
Za Angelu Merkel, evro obveznice su daleki cilj u evropskim integracijama. "Vodila se rasprava o evro obveznicama, ali vrlo uravnotežena i sa različitim stavovima", rekla je ona posle samita. "Ja sam objasnila nemački stav, a Oland je rekao ono što je i ranije najavio, ali je to bila sadržajna rasprava", rekla je Merkelova.
Background Uvođenje evro obveznica jedan je od predloga za jačanje evro zone i sprečavanje krize. Taj predlog bi omogućio da članice zajedno emituju deo obveznica sa zajedničkom, prosečnom kamatom, čime bi snažnije ekonomije štitile slabije. Predlogu se ranije usprotivilo više zemalja, uključujući Nemačku.
Plan za produbljivanje monetarne unije
Nemačka je ipak pristala da se o tom pitanju raspravlja. Dogovoreno je da predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Van Rompuy) pripremi mapu puta za "produbljivanje monetarne unije". On je, između ostalog, kao smernice u radu naveo mogućnost uvođenja "evro obveznica u dugoročnoj perspektivi, integrisaniji nadzor nad bankama i zajedničku šemu za garancije bankarskih depozita".
Van Rompej će u tome sarađivati sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom (Jose Barroso) i predsednicima Evrogrupe i Evropske centralne banke, Žan-Klodom Junkerom (Jean-Claude Juncker) i Mariom Dragijem (Draghi), a trebalo bi da rezultate predstavi na sastanku Evropskog saveta koji će se održati 28. i 29. juna.
Ocenjuje se da je tabu oko evro obveznica skinut, kao i da je Oland "dobro odigrao, odnosno da zna šta želi i zna dokle treba da ide", opredelivši se za to da se razgovara o "perspektivi evro obveznica". Iako su lideri EU prvi put zvanično govorili o evro obveznicama, oni su precizirali da će se o tome govoriti tek za nekoliko nedelja.
Barozo je podsetio da su se, kada je Komisija iznela sličan predlog o evro obveznicama 2010. sve članice usprotivile tome. Danas odnos snaga naginje u prilog te opcije, a linija razdvajanja ponovo ide između zemalja na severu i jugu. Junker je tako govorio o podeli između frankofonih i zemalja u kojima se govori nemački.
U raspravu o evro obveznicama su se 22. maja uključili i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard (Ćristine Lagarde), koji su ocenili da bi evro obveznice mogle da koriste zoni evra u krizi.
Evropa ulazi u novu fazu razmatranja rešenja za krizu koja je i dalje pogađa. Razmišlja se i o dokapitalizaciji Evropske investicione banke, kao i o uvođenju taksi na finansijske transakcije. O tome je razgovarano tokom večere lidera EU 23. maja u Briselu.
Za sada nije bilo reči o ponovnom razmatranju pakta za budžetsku disciplinu koji je potpisan u vreme kada je predsednik Francuske bio Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy), a za šta se zalaže Oland. Međutim, pritom se ne govori o izmeni postojećeg teksta već o tome da se deklaracija ili protokol, koji bi bili pravno obavezujući, dodaju budžetkom paktu. Za koju vrstu dokumenta će se Evropa opredeliti, zavisi od mera za podsticanje rasta za koje se opredeli.
To pitanje će ponovo biti na dnevnom redu samita u junu, koji će se održati nakon parlamentarnih izbora u Francuskoj.
Podrška Grčkoj
Članice EU su na neformalnom samitu potvrdile podršku ostanku Grčke u zoni evra, ali su počele da razmišljaju i o merama koje treba da preduzmu ako ona bude morala da istupi iz monterane unije. Grčka je bila neizbežna tema sastanka lidera EU, s obzirom na krizu i mogućnost njenog istupanja, a došla je na dnevni red nakon četiri sata razgovora o rastu.
U saopštenju, usvojenom na samitu, lideri EU su izrazili podršku ostanku Grčke u zoni evra i pozvali Atinu da nastavi da ispunjava svoje obaveze nakon parlamentarnih izbora 17. juna. "Nastavak ključnih reformi kako bi dug bio vraćen na održiv nivo, ohrabrivanje privatnih investitora i jačanje institucija su najbolja garancija za bolju budućnost (Grčke) u okviru zone evra", rekao je Van Rompej.
Merkelova je naglasila da je poštovanje obaveza, posebno u vezi sa smanjenjem deficita i strukturnim reformama, preduslov za očuvanje monetarne unije.
U očekivanju novih izbora u Grčkoj, lideri EU su predložili da se evropski strukturni fondovi upotrebe da bi se pomoglo Grčkoj, a Oland se čak zalozio da se ti fodnovi što pre "mobilišu" kako bi podržao rast u Grčkoj.
Međutim, parlalelno sa zvaničnom podrškom, Evropljani se pripremaju na najgore kako bi bili spremni u slučaju da Grčka mora da istupi iz zone evra.
Na sastanku Radne grupe Evropgrupe, koja okuplja visoke zvaničnike članica zone evra, 21. maja govorilo se i o potrebi da se pripreme nacionalni planovi za slučja da Grčka istupi iz zone evra, rekli su za AFP evropski diplomatski izvori. "Rečeno je: svako od vas treba da razmisli o tome, a kasnije će biti reči o koordinaciji onoga šta svako treba da učini na evropskom niovu", rekao je taj izvor.
Ta informacija je uzdrmala tržišta i na evropskim berzama je 23. maja zabeležen značajan pad akcija.
Vlasti u Atini su odlučno demantovale da članice monterne unije pripremaju planove u slučaju izlaska Grčke iz zone evra, dok je grčki premijer Panajotis Pikramenos rekao da evropski lideri nisu o tome razgovarali na samitu u Briselu.
Bivši grčki premijer Lukas Papdimos je, međutim, izjavio za Vol strit žurnal (Wall Street Journal) od 23. maja da su u toku pripreme kako bi se predupredile potencijalne posledice izlaska Grčke iz zone evra.
Oland, koji je negirao da zna za takve planove u Francuskoj, delimično je priznao da postoje izvesne pripreme. "Ne kažem da se ne radi na tome, očigledno postoje infomracija da bi mogao da postoji izvestan broj simulacija", rekao je on novinairma. "Ali ako bi javno govorio o mogućnosti izlaska Grčke, to bi značilo da već šaljemo signal i Grcima i tržištima", dodao je on.
Više izvora je potvrdilo za AFP da se o tome razgovaralo 21. maja, ali da to ne treba shvatiti kao znak da evro zona ozbiljno planira razdvajanje od Grčke. "Moram predvideti, to je normalno, ali to ne znači da mi mislimo da će se to zaista i desiti", rekao je jedan izvor.
Zvaničnik druge članice zone evra je tkođe umanjio značaj tih razgovora. "Nije dat znak za pripremu, ali svi moramo biti svesni da, kada je situacija teška, treba pripremiti sve vrste scenarija", rekao je on.
"Ima već godinu dana kako se zvaničnici nacionalnih ministarstava finansija počeli da proučavaju različite scenarije i, iskreno, bilo bi neodgovorno da se ne pripreme planovi", rekao je treći diplomatski izvor i dodao da se ideja o tome nije pojavila iznenada na sastanku Radne grupe Evrogrupe 21. maja.
Izvor: EurActiv.fr i AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
