Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Island usporava ali ne prekida pregovore o ulasku u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ambasador Islanda u Briselu demantovao je navode da su pregovori te zemlje o pristupanju Evropskoj uniji propali i pojasnio da će "teže teme" u pregovaračkom procesu, poput ribarstva, koje je glavna islandska industrija, biti "na čekanju" do okončanja predstojećih izbora. Istovremeno će teći pregovori o manje spornim poglavljima. Pregovore o ulasku u EU Island je počeo 2010. godine.
Islandski amabasador Torir Ibzen kazao je za Euractiv.com da je zvanični Rejkjavik usporio pregovore a ne odustao od njih ističući da se o prekidu pregovora nikada nije razmišljalo.
"U medijima su se pojavile pogrešne interpetacije odluke Islanda da uspori pregovore o pristupanju EU", navodi se u u Ibzenovom saopštenju i dodaje da se pregovori usporavaju kako bi se tokom perioda parlamentarnih izbora na Islandu osiguralo "mudro i mirno upravljanje procesom pristupanja EU".
Navodi se i da će se pregovori o "teškim" poglavljima - ribarstvu, poljoprivredi, pokretanju biznisa i uslugama i slobodnom kretanju kapitala, nastaviti posle izbora koji će biti održani 27. aprila.
Međutim, pregovori o 16 već otvorenih poglavlja i još dva za koja je Island dao svoje pregovaračke pozicije i dalje će teći. Island je do sada od 33 poglavlja otvorio 27 i privremeno zatvorio 11.
Inače, islandski parlament podržao je u leto 2009. godine vladin plan o početku pregovora o članstvu u EU i samo godinu dana kasnije pregovarački proces je počeo.
Važne odluke posle izbora
Island tradicionalno vode koalicione vlade. Partija levog centra Socijaldemokratska alijansa izvojevala je u januaru 2009. godine istorijsku pobedu nad evropskeptičnom Nezavisnom partijom sa desnog centra i sada vlada sa koalicionim partnerima iz stranke Zelenih. Padu s vlasti Nezavisne partije doprinela je ekonomska kriza koja je teško pogodila Island.
Najnovija istraživanja javnog mnjenja prednost na predstojećim izborima daju Nezavisnoj partiji za koju se izjašnjava 36% ispitanika prema 19% za socijaldemokrate.
Ibzen je kazao da je vlada zaključila da "ima smisla zamrznuti pregovore o najozbiljnijim pitanjima" koja zahtevaju političke odluke pre izbora.
"To bi (odlučivanje o važnim temama) bilo nedemokratski jer je suviše blizu mogućoj promeni vlade", istakao je islandski ambasador u Briselu i ponovio da će se na ostalim već otvorenim poglavljima raditi uobičajeno.
"Poenta je u tome da mi te pregovore vodimo veoma transparentno i demokratski. I u drugim zemljama je proces pregovoranja (o pristupanju EU) usporavao zbog izbora", rekao je Ibzen.
Na pitanje da li će nova vlada možda drugačije gledati na ulazak u EU, Ibzen je odgovorio da nije na njemu da to kaže ali da očekuje da se proces pregovora o pristupanju nastavi posle izbora.
Ibzen je kazao i da "verovatno neće biti održana" međuvladina konferencija, koja je bila zakazana za proleće, a na kojoj se svake godine daje politički "pečat" pregovorima o pristupanju.
Uticaj krize na stav Islanđana o EU
Upitan da li problemi u zoni evra nepovoljno deluju na mišljenje Islanđana o ulasku u EU, Ibzen je odgovorio da je kriza svakako uticala na to kako građani gledaju na Uniju.
"Međutim, ono što se sada dešava pokazuje da je EU preuzela kontrolu nad nizom događaja i da situacija izgleda bolje, kao i da su bolje perspektive za ubuduće", istakao je amabasador Islanda.
Peter Stano, portparol evropskog komesara za proširenje Štefana Fiela, istakao je da Evropska komisija nije "interpretirala" odluku islandske vlade da pre parlamentarnih izbora ne utvrđuje buduće pregovaračke pozicije.
"Uzeli smo u obzir šta su (islandska vlada) odlučili. Komisija je i dalje uverena da će ulazak Islanda u EU biti od uzajamnog interesa i ostaje odlučna da prati tu zemlju na njenom putu ka članstvu u EU", kazao je Stano.
Oporavak jedne od prvih žrtava krize
Island je 2008. godine teško pogodila globalna finansijska kriza, kada je došlo do kraha vodećih banaka u zemlji. Kriza je doprinela rastu interesovanja za ulazak u EU.
Kao odgovor na krizu Island je zaveo kontrolu kapitala, uveo gotovo 100 novih poreza i smanjio rashode. Takođe se zadužio kod skandinavskih suseda i Međunarodnog monetarnog fonda ali i, što se među analitičarima smatra za ključno, pustio svoje privatne banke, koji su krivac za krizu, da propadnu. Oporavak je krenuo 2010. a predvodio ga je izvoz.
Prema zvaničnim statistikama, već sedam uzastopnih kvartala islandska ekonomija uživa u rastu koji je na godišnjem nivou u proseku oko 2,5% i to nakon deset uzastopnih tromesečja pada bruto domaćeg proizvoda. Stopa nezaposlenosti na Islandu kreće se oko 5% prema gotovo 11% u 27-članoj EU.
Neka istraživanja pokazuju da jačanju evroskepticizma na Islandu u poslednje vreme doprinosi što se ta zemlja dobro oporavila od krize dok brojne članice EU i dalje trpe pod teretom dugova.
Izvor: Euractiv.rs
Foto:Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
