Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Povratak Grčke na tržište obveznica
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.04.2014. |
|
|
|
|
|
|
Grčka se 10. aprila, posle gotovo četiri godine, vratila na tržište obveznica privukavši veliko interesovanje investitora. Povratak Grčke na to tržište, koji ima poseban simboličan značaj, pozdravile su i druge nekadašnje "crne ovce" zone evra koje su svojevremeno morale da traže pomoć za izlazak iz krize. Međutim, stručnjaci se slažu da je još uvek rano govoriti o izlasku iz krize i ukazuju da iza performansi prezaduženih zemalja zone evra na tržištu obveznica stoji mnogo otvorenih pitanja.
Ministarstvo finansija Grčke je saopštilo da je 10. aprila na međunarodnom tržištu prodalo petogodišnje obveznice u vrednosti tri milijarde evra, uz kamatnu stopu od 4,75%. Vlada je prvobitno nameravala da ponudi petogodišnje obveznice vrednosti 2,5 milijardi evra.
Tražnja investitora za grčkim državnim obveznicama je bila višteruko veća od ponude dostigavši oko 20 milijardi evra. "Odziv tržišta je ohrabrujući, tržište je glasalo za Grčku", rekao je 10. aprila potpredsednik grčke vlade Evangelos Venizelos na konferenciji za novinare.
Ministarstvo je navelo da su 90% obveznica kupili strani investitori.
Background Grčka od 2010. sprovodi mere štednje u zamenu za dva paketa pomoći Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda u ukupnom iznosu od 240 milijardi evra. Isplata novca, koji treba Grčkoj da omogući da ispuni finansijske obaveze i izbegne bankrot, uslovljena je merama štednje koje bi trebalo da "dovedu u red" javne finansije Grčke.
Grčka planira da okonča program pomoći 2016.
Grčka i dalje ima veliki problem sa nezaposlenošću, budući da je prema podacima iz januara 2014. godine 26,7% bilo nezaposleno, što je za 0,2 procentna poena više nego godinu dana ranije.
Dobra vest je da je smanjen udeo nezaposlenih među mlađima od 24 godine sa 60,4% na 56,8%.
Grčka vlada računa 2014. na blagi pad nezaposlenosti i skromni privredni rast od 0,6%, prvi rast nakon šest gopdina recesije.
Makroekonomska situacija u Grčkoj je i dalje nepovoljna uprkos što je, ne računajući neto kamate za dugove, imala budžetski suficit u 2013. Javni dug je i dalje izuzeztno visok i na kraju 2013. iznosio je 177% BDP.
Zbog tako visokog duga i dalje postoji opasnost od restrukturiranja duga ili trećeg plana pomoći.
Grčka je 2010. bila isključena s tržišta obveznica i primorana da zatraži finansijsku pomoć kreditora - EU, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke - koje su to uslovile strogim merama štednje.
Povratak Grčke na tržište obveznica potvrdio je trend koji je počeo pre nešto više od godinu dana kada su najosetljivije privrede zone evra, pre svega Španija i Italija, počele da pokazuju znake ozdravljenja na tržištu obveznica. Usledio je zatim upsešan povratak Irske a zatim i Portugalije na tržište početkom 2014. godine.
"Koliko juče ne bismo mogli da zamislimo takav uspeh Grčke, njen rezultat je fenomenalan", rekao je stručnjak za tržište obveznica u banci BNP Pariba (Paribas) Patrik Žak (Patrick Jacq).
Recept za uspeh je jednostavan: manji rizici zbog bolje budžetske situacije ili poboljšanja ekonomskih kretanja, znatno bolji prinos od referentnog 10-ogodišnjeg prinosa Nemačke - Bunda, i mere podrške centralnih banaka.
"Ova situacija je iznenađujuća, ali je odraz toga što svi očajnički žele što veći prinos u trenutku kada su stope i dalje veoma niske", rekao je stručnjak u banci Sosijete ženeral (Societe general) Vensan Šenjo (Vincent Chaigneau).
Na tržištu na kome je najbitniji prinos za investitora grčki dug nudi "dva puta veći dobitak od portugalskog", objašnjava stručnjak u Natiksisu (Natixis) Siril Renja (Cyril Regnat).
Ovaj trend bi trebalo da potraje i sve će se više približavati kamatne stope tih zemalja i finansijski jakih zemalja, poput Francuske i Nemačke, rekao je Renja. Dodao je da ipak i dalje postoji "osetna razlika između kvaliteta kredita Italije i Španije s jedne strane i Grčke sa druge strane".
Svi se međutim slažu da je suviše rano govoriti o izlasku iz krize i ukazuju da dobro kotiranje na tržištu obveznica nekada prezaduženih zemalja zone evra, posebno Grčke, pokreću mnogo pitanja.
Renja je ukazao da tu ima mnogo pitanja pošto je nivo grčkog duga i dalje visok. "Iako nema većih rizika u kratkoročnom periodu, i dalje vodi osnovna borba za ekonomsko stanje i suviše je rano reći da je kriza gotova", rekao je on.
"Ima ohrabrujućih znakova ali je potrebno da se to sada materijalizuje i da se obnovi rast", rekao je Žak.
Šenjo je rekao da je prenošnje takvog privlačnog okruženja za kamatne stope na realnu ekonomiju sporo i da ga ne prati snažno obnavljanje kreditne aktivnosti.
"To je još korak ka izlazsku ali ima još mnogo toga da se uradi", rekao je Renja.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|