Projekat podržali
Sponzori mreže
|
EU izabrala nove čelnike, planira dodatne sankcije Rusiji
|
|
|
|
|
Objavljeno : 31.08.2014. | Ažurirano : 01.09.2014. |
|
|
|
|
|
|
Lideri EU izabrali su 30. avgusta poljskog premijera Donalda Tuska za novog predsednika Evropskog saveta, a italijansku ministarku spoljnih poslova Federiku Mogerini za visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost. Na vanrednom samitu u Briselu članice EU su se dogovorile i da pripreme dodatne sankcije Rusiji zbog produbljivanja tenzija u Ukrajini. Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej je nakon samita rekao da će predlog sankcija biti gotov u roku od nedelju dana, ali su neke članice već najavile da neće prihvatiti sankcije ukoliko one budu ugrožavale njihove interese.
Odlazeći predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Van Rompuy) rekao je da je Tusk veteran među liderima EU, pošto je premijer Poljske od 2007. godine. Istakao je i njegova dostignuća na ekonomskom planu jer Poljska tokom globalne ekonomske krize nije nijednom pala u recesiju.
Tusk je rekao će jedinstvo EU biti jedan od njegovih priroriteta kada u decembru preuzme funkciju.
Van Rompej je izrazio očekivanje da će Mogerinijeva biti “odlučan posrednik”, a buduća šefica diplomatije EU je izjavila da će "sav svoj rad i svoju energiju posvetiti interesima svih članica i svih građana" Unije.
Mnoge članice EU bile su sumnjičave prema njenoj kandidaturi zbog nedostatka iskustva, a neke evropske zemlje, pre svega na istoku EU, kritikovale su je smatrajući da je previše naklonjena Rusiji.
Mogerinijeva koja je ministarka spoljnih poslova Italije tek šest meseci istakla je svoje iskustvo u politici i civilnom sektoru koje je ocenila kao dragoceno. "Imam 41 godinu i nisam toliko mlada. Godine su nešto što se ne može promeniti, ali hrabrost mi daje to što je italijanski premijer mlađi od mene", rekla je ona, povodom kritika da je neiskusna i dodala da je važno da sada postoji nova "generacija mladih političara".
Kada je reč o odnosima sa Rusijom i krizi u Ukrajini ona je rekla da će nastojati da održi diplomatske kanale otvorene pošto vojna akcija nije rešenje za krizu. Kazala je i da su "sankcije neophodne, kao što je neophodan diplomatski put rešavanja krize", prenela je Ansa.
Dnevnika Fajnenšal tajms (Financial Times) objavio je ranije ove nedelje da je italijanski premijer Mateo Renci (Matteo Renzi) uporno lobirao od jula da se Mogerinijeva izabere, ali da je prihvatio da se prema Rusiji mora promeniti ton.
Tusk je kao kandidat izbio u prvi plan pošto ga je ove nedelje podržao i britanski premijer Dejvid Kameron. Poljski premijer je viđen kao osoba čiji će stavovi o reformi EU moći da predstavljaju ravnotežu stavovima o potrebi veće integracije na čemu insistira novi predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junkera (Jean-Calude Juncker), piše portal EurActiv.com.
Takođe, Tusk slovi kao čovek od poverenja nemačke kancelarke Angele Merkel a za nove postkomunističke članice Unije predstavlja nadu da Evropa neće tek tako mahnuti rukom nad njihovimobnovljenim strahom od Rusije. U novim članicama EU preovlađuje mišljenje da će Tusk uspeti da izabalansira popustljivost nove Visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost prema Rusiji.
Prvobitno je bilo planirano da, pošto je Junker kao kandidat konzervativaca izabran za predsednika Evropske komisije, mesto predsednika Evropskog saveta pripadne socijalistima i socijaldemokratama. Međutim, lideri EU iz redova levog centra odlučili su da podrže izbor Mogerinijeve i da ne insistiraju na mestu predsednika Evropskog saveta. Razlog za to bi mogla da bude strategija francuskog predsednika Fransoa Olanda (Francois Hollande) da kandidat Francuske Pjer Moskovisi (Pierre Moscovici) bude izabran za komesara za ekonomska i monetarna pitanja, piše portal EurActiv.com.
Junker je ranije rekao u julu na sastanku sa poslanicima iz Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu da bi važni ekonomski resor mogao da pripadne socijalistima ako za predsednika Evropskog saveta ne bude izabran socijalista ili socijaldemokrata. Mogerinijeva je članica italijanske Demokratske stranke, a poslednjih godina u stranci je bila zadužena za odnose sa Partijom evropskih socijalista.
Visokog predstavnika EU, kao i novog predsednika i komesare Evropske komisije, glasanjem treba da potvrdi Evropski parlament.
U planu nove sankcije Rusiji
Jedna od tema samita bila je i kriza u Ukrajini nakon tvrdnji da se na njenoj terotoriji nalaze i ruske snage. Gost samita je bio premijer Ukrajine Petro Porošenko, koji je predstavivši situaciju zatražio podršku EU. Članice EU ostaju pri tome da vojna akcija nije rešenje i da krizu treba rešavati diplomatskim putem i za sada su odlučile da pripreme dodatne sankcije toj zemlji.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je, posle susreta sa Porošenkom, ocenio da je situacija u Ukrajini "veoma dramatična"."Mogli bismo da se nađemo u situaciji da dođemo do tačke bez povratka ukoliko se nastavi sa zaoštravanjem", upozorio je on.
"Mi želimo mir, a ne rat", rekao je Porošenko, optuživši još jednom Rusiju za slanje vojnika i tenkova na teritoriju Ukrajine.
Upitan o novim sankcijama Rusiji, Barozo je rekao da su šefovi država i vlada EU spremni da "preduzmu nove mere", dok je Van Rompej saopštio posle samita da EU radi na pripremi novih sanckija Rusiji i da će predlog, kako navodi BBC, biti gotov za nedelju dana.
Češka i Slovačka su najavile da neće prihvatiti neke od planiranih daljih sankcija Evropske unije protiv Rusije ukoliko bi one nanele štetu nacionalnim ekonomskim interesima. "Dali smo sebi unapred pravo da se ne složimo sa nekim delovima predloga (Evropske komisije o novim sankcijama) ukoliko budemo smatrali da Evropa ne bi trebalo da ide u tom pravcu", kazao je češkim novinarima na samitu predsednik češke vlade Bohuslav Sobotka.
"Zvanično sam na samitu EU kazao da ako budu predložene nove sankcije, u ime Vlade Slovačke uzimam sebi pravo da odbijem one koje bi nanele štetu slovačkim nacionalnim interesima", kazao je po završetku samita i slovački premijer Robert Fico.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|