Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nedoumice oko članstva Škotske u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ako se Škoti za dva dana na referendumu izjasne za nezavisnost, biće to delom i zbog toga što veruju da mogu da izađu iz Velike Britanije a da ne napuste sigurnost Evropske unije. Međutim, evropski lideri ne gledaju tako na stvar. I škotski lideri, koji smatraju da Škotska treba da ostane u EU ako se otcepi od Britanije, i evropski čelnici, koji su mišljenja da Škotska izlazi iz EU ako glasa za nezavisnost, pozivaju se na Ugovor EU, ali na različite članove. O tom pitanju se raspravlja širom EU, kako zvanično, tako i nezvanično, i čini se da prevladava mišljenje da će se do rešenja doći pre političkom nego pravnom argumentacijom.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) rekao je ranije da će Škotska ako postane nezavisna biti automatski isključena iz EU i da će vraćanje u Uniju biti "izuzetno teško, ako ne i nemoguće".
Između dva stava o članstvu nezavisne Škotske u EU leže "neistražene pravne vode" i zagovornici sa obe strane već raspravljaju o ustavnim pitanjima. Rasprave se vode u pabovima, kafeima, kao i parlamentima širom Evrope.
Kao pravni presedani za i protiv u slučaju Škotske navode se Alžir, koji je neko vreme posle sticanja nezavisnosti od Francuske zadržao pristup tržištu EU, sticanje samouprave Grenlanda od Danske i sporna državnost Kosova (pet članica EU nije priznalo Kosovo), kao i preuzimanje 16 miliona istočnih Nemaca bez mnogo muke.
Međutim, škotsko pitanje moglo bi da se rešava u manjoj meri pravnom argumentacijom a u mnogo većoj zbrkanom ali fleksibilnom politikom EU.
Kompromis bi mogao da spreči izgon pet miliona građana EU iz Unije protiv njihove volje ali i da umanji bojazni u Španiji (gde Katalonija želi nezavisnost), kao i strah od otvaranja Pandorine kutije, odnosno podsticanja katalonskih, baskijskih, flamanskih, bretonskih ... secesionističkih težnji.
"Šta god da kažu pravnici, to će doći do politike", rekao je jedan zvaničnik u Briselu koji, kao i brojne diplomate i birokrate širom bloka, ne želi da bude uvučen u kampanju o jednom, prema mišljenju većine, hipotetičkom pitanju.
Drugo pitanje je, tvrde škotski nacionalisti, šta može da se uradi za godinu i po dana do formalnog proglašenja nezavisnosti. U tom periodu doći će i do raspleta u Britaniji - izbori u maju 2015. i, ako premijer Dejvid Kameron (David Cameron) bude ponovo izabran, referendum o izlasku Britanije iz EU.
"Sve će to potrajati", napisao je za Centar za evropske reforme Džon Ker (John Kerr), Škot koji podržava Škotsku u Britaniji a koji je bio britanski izaslanik u EU.
"Sve koji kažu da su sigurni da će Škotska imati ili da neće imati svoje mesto u Savetu od 2016. godine više vodi zastupanje nego analiza", napisao je Ker dodajući da je "EU u neistraženim vodama" i preporučujući da se fokus stavi na ad hoc prelazne aranžmane kako bi se izbegle posledice tokom verovatno dugih pregovora.
Pozivanje na različite članove Ugovora EU
Prema Barozovom mišljenju, koje deli njegov naslednik Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker), Škotska će kao nova država ostati van EU i moraće da traži da uđe u članstvo. Prihvatanje Škotske moralo bi da bude jednoglasno. Veto bi međutim mogle da stave Španija, Belgija, Italija ili neka druga članica koja strahuje od secesionizma.
Nacionalistički škotski lider Aleks Samond (Alex Salmond) rekao je u želji da uveri glasače u Škotskoj da ako izađu iz EU neće izgubiti pristup radnim mestima, trgovini i putovanjima širom Evrope da bi isključenje Škotske (iz EU) bilo "apsurdno" posle 41 godine u Uniji i suprotno principima EU o demokratiji, s obzirom da je referendum dogovoren sa Londonom.
Jedna od osnovnih pravnih razlika između stavova Baroza i Samonda je koji deo Ugovora EU primeniti u vezi nezavisnosti Škotske. Naime, Evropska komsija insistira da to treba da bude član 49, kojim se reguliše ulazak novih članica dok se škotska vlada poziva na član 48 po kome članice mogu da modifikuju svoje odnose.
Barozo i Junker, koji će doći na čelo Komisije u novembru, ne žele da elaboriraju škotsko pitanje. Junker je rekao da u njegovom petogodišnjem mandatu neće biti proširenja EU ali je njegovo mišljenje o tome da li će se za Škotsku dodati "stolica" nejasno.
Evropski zvaničnici nisu mnogo pričljiviji ni u privatnim razgovorima jer ne žele da budu optuženi da pokušavaju da utiču na ishod referenduma koji većina evropskih vlada ne želi.
Neki smatraju da je Barozo otišao predaleko kada je u intervjuu za BBC u februaru rekao da će škotsko članstvo u EU možda biti "nemoguće". Zvaničnici kažu da Barozova izjava nije u skladu sa stavom Komisije i da možda odražava pokušaj bivšeg portugalskog premijera da pomogne susednoj Španiji da oslabi katalonski separatizam.
Jedan zvaničnik kaže da teško može da zamisli da se Junker složi sa tim da se Škotska tretira drugačije nego kao zemlja koja želi u članstvo EU po članu 49, iako izvesnu težinu za ubrzavanje ponovnog ulaska ima i argument da su Škoti već građani EU.
Za razliku od 1973, kada je Britanija ušla u EU, nove članice danas moraju da se obavežu da će u nekom trenutku preći na evro i da će se pridružiti šengenskom režimu.
To su dve stvari za koje Samond kaže da Škotska neće uraditi "u doglednoj budućnosti". Samond time želi da uveri glasače na referendumu da može da pregovara sa Londonom o zadržavanju funte i zajedničkom viznom prostoru sa Velikom Britanijom i Irskom.
Upućeni kažu da bi obavezivanje na evro i Šengen bez utvrđenih rokova moglo da bude kompromis. Pored toga, Škotska se sa ekonomijom u stanju kakvom je sada ne bi ni kvalifikovala za prelazak na evro, preneo je EurActiv.com.
London i Madrid
Pitanje valute i granica pokazuje u kojoj meri Samondov plan za nezavisnost zavisi na prvom mestu od pregovora sa Londonom koje Kameronova vlada odbija da započne jer ne veruje da će Škoti glasati za izlazak iz Britanije.
To deluje frustrirajuće na vladu u Edinburgu koja kaže da ne može da razgovara na nivou EU jer razgovore mora da incira Britanija kao članica EU.
Ipak, škotski zvaničnici i mnogi analitičari kao logičan korak, ako Škoti glasaju za, vide britanske zvaničnike kako "ruku pod ruku" sa Samondom idu u Brisel da mu pomognu da Škotska uđe u EU.
"Britanska vlada ne želi da Škotska ne bude deo EU", smatra profesorka Univerziteta u Edinburgu Nikola Makjuan (Nicola McEwen). Ona kaže da će pregovori biti kompleksni, ne samo zbog Kamerona koji je obećao Britancima, ako bude ponovo izabran, referendum o izlasku iz EU 2017. godine.
Politički opstanak Kamerona mogao bi da bude ugrožen ako Škoti glasaju za nezavisnost. Međutim, svaki naslednik Kamerona želeće Škotsku u EU kako bi se umanjile posledice nezavisnosti Škotske po britansku ekonomiju i izbeglo ohrabrivanje Engleza da traže napuštanje EU.
Saradnja Londona biće ključna za Edinburg i zbot toga što Brisel ne želi mnogo da se meša u njihovo raspetljavanje odnosa.
Konačno, saradnja Londona biće značajna za izbegavanje opasnosti od španskog veta jer je London pristao na referendum u Škotskoj a Španija, tvrde u Madridu, to nikada neće u slučaju Katalonije.
Monserat Gibernau (Montserrat Guibernau), profesorka političkih nauka na Univerzitetu Kvin Meri u Londonu, kaže da Madrid, koji nije priznao otcepljenje Kosova od Srbije, neće biti raspoložen za suprostavljanje Londonu ako britanska vlada bude pregovarala za Škotsku u EU. Ipak, konačan stav Španije je neizvestan.
Saveznici Škotske
Bivši predsednik Evropskog parlamenta Pat Koks (Cox) zalaže se za "interno proširenje" EU na 29 članica od 2016. bez punog procesa pristupanja.
Istovremeno nemački socijaldemokrata u odboru za ustavna pitanja Parlamenta Jo Lajnen (Jo Leinen) kaže da su Škoti građani EU od 1973. i da su "posvećeni Evropljani".
"Poseban sporazum o pristupanju treba da bude ispregovaran i ratifikovan pre predviđenog dana sticanja nezavisnosti u martu 2016. godine", smatra Lajnen.
Mnogi se pozivaju na bivšeg sudiju Evropskog suda pravde Dejvida Edvarda (David Edward) koji se bavio implikacijama člana 50 Ugovora EU kojim je predviđen period za zemlju koja izlazi iz EU od dve ili više godina da rasčisti odnose pre nego što napusti EU.
Edvard objašnjava da, s ozbirom da se Ugovorom EU zabranjuje brz izlazak iz EU, ne bi bilo u duhu zakona da se brzo izbace oni koji žele da ostanu.
"Kako EU može da oduzme Škotima stečena prava i državljanstvo EU zbog toga što Škotska koristi demokratsko pravo da glasa o nezavisnosti? To će ozbiljno potkopati kredibilitet EU koja tvrdi da je promoter demokratije", istakla je profesorka ljudskih prava na Oksfordu Šinejd Daglas-Skot (Sionaidh Douglas-Scott).
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
