Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Ključni dan za pad Berlinskog zida
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.10.2014. |
|
|
|
|
|
|
U Lajpcigu na istoku Nemačke 9. oktobra se obeležava 25. godišnjica protesta u Istočnoj Nemačkoj koji je ubrzao tok istorije i poljuljao stabilnost Berlinskog zida. Tačno mesec dana kasnije, ovaj simbol podele Nemačke je srušen i otvoren je put ujedinjenju. Ključ uspeha ovog protesta bila je u spremnosti učesnika da prihvate rizik, ali i u tome što je protest bio potpuno miran što vlasti nisu očekivale.
Pre tačno 25 godina, 9. oktobra 1989. godine, 70.000 osoba je prošlo Lajpcigom sa svećom ili plamenom u ruci. Po prvi put ni istočonemačka politicja ni sovjetska vojska nisu gušili ovaj masovni protest.
Kada se pogleda unazad, jasno je da je ovo bila ključna etapa ka padu Gvozdene zavese.
Mirne demonstracije su se od tada proširile po celoj zemlji sve dok 9. novembra nije saopšteno da Nemci mogu da putuju.
"Protestno okupljanje u ponedeljak 9. oktobra 1989. godine bilo je uodlučujuće", objasnio je u saopštenju predsednik Nemačke Joahim Gauk, koji je u to vreme bio pastor u istočnom Berlinu.
"Podstaklo je ljude u brojnim gradovima Istočne Nemačke da ustanu protiv komunističke diktature, za slobodu i ljudsko dostojanstvo", rekao je on.
Na 25. godišnjicu pada Berlinskog zida Gauk je odlučio da obeleži godišnjicu ovog ukupljanja u Lajpcigu. Gauk je pozvao predsednike istočnih zemalja - Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske. Nekadašnji državni sekretari SAD Džejms Bejker i Henri Kisindžer takođe su došli u Lajpcig.
Zvanična ceremonija organizovana je oko podneva u koncertnoj hali Gevandhaus, u kojoj je dirigent Kurt Masur iskoristio svoju svetsku slavu da bi se postavio kao medijator između onih koji su težilli demokratiji i komunističke partije.
"Ovde su ljudi bili heroji:", rekao je 7. oktobra za regionalni nemački dnevnik ovaj dirigent koji sada ima 87 godina.
"Plašili su se, ali su postupili neverovatno pametno", rekao je on.
Tokom popodneva u crkvi Sveti Nikola održava se služba koja će podseiti na pastora Kristijana Firera, koji je umro u junu 2014. godine, a od 1982. godine je u ovoj crkvi organizovao molitve za mir.
Na početku je na te molitve dolazila šačica vernika, ali je u jesen 1989. godine mala crkva postala premala za sve njih. Tokom večeri 9. oktobra mirna odlučnost demostranata koji su uzvikivali "bez nasilja" i "mi smo narod" (na nemačkom Keine Gewalt i Wir sind fas Volk) blokirala je zastrašujuću političku policiju Štazi.
"Na sve su bili spremni. Osim na sveće i molitve", ispričao je Kristijan Firer.
Prema njegovim rečima, okupljeni su "uprkos strahu imali nadu u srcu, zahvaljujući molitvi".
Rajner Epelman je jedan od istočnoevropskih pastora aktivista, koji danas vodi istorijsku fondaciju o diktaturi partije SED. Kako je rekao, te večeri u Lajpcigu je bilo mnogo građana Istočne Nemačke koji su bili spremni da preuzmu rizik i to javno.
"'Ne znam da li ću se nepovređen vratiti kući, da li ću biti zatvoren, prebijen (...), da li ću sutra i dalje imati mesto na fakultetu, da li ću u preduzeću imati problem'. Većina onih koji su te večeri izašli na ulice razmišljali su o tome, i uprkos tome su izašli. Želeli su da se oslobode", rekao je on.
Najveći događaj ocekuje se uveče, kada bi hiljade osoba trebalo da ponovo prođu istim putem kojim su tada prošli okupljeni na mirnom protestu, sa svećama u rukama. To okupljanje nazvano je praznik svetlosti.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|