Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Cipras i Merkel - pomirljivi tonovi, razlike ostaju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Prvi susret grčkog premijera Aleksisa Ciprasa i nemačke kancelarke Angele Merkel obeležili su "dobra volja" obe strane da se prevaziđu razlike i poziv Grcima i Nemcima da ostave po strani stereotip po kojem su "Grci lenji a Nemci krivi za sve nedaće" i da zajedno rade na boljoj evropskoj budućnosti. Cipras i Merkel su nakon susreta rekli da su tražili način da se pomogne Atini da postigne sporazum sa kreditorima kako bi se spasla od bankrota i izlaska iz zone evra. Grčka nema mnogo vremena da, kako je obećala, dostavi međunarodnim kreditorima detaljan plan reformi.
Tokom prve posete Nemačkoj od kako je u januaru došao na vlast Cipras je zvučao pomirljivo ali nije obećavao konkretne reforme koje kreditori poput Nemačke traže pre nego što Grčkoj odobre nova sredstva. Grčkoj je novac preko potreban jer bi za nekoliko nedelja mogla da ostane bez keša.
Nakon što je 23. marta razgovarao sa kancelarkom, 24. marta, drugog dana posete Nemačkoj, Cipras će se sresti sa liderima opozicije iz Partije levice i stranke Zelenih, kao i sa socijaldemokratama koji su partner u vladi Angele Merkel.
Osvrnuvši se na ranije oštre reči da je za probleme Grčke krivac insistiranje Nemačke na merama štednje, Cipras je rekao da želi da se "razbiju stereotipi narasli u poslednjih pet godina" i da "Grci nisu lenji a Nemci nisu krivi za sve".
Cipras je kazao da ga je nemačka kancelarka pozvala u Berlin na razgovore jer su tenzije između dve zemlje narasle i zato što je "bolje da razgovaraju nego da govore jedno o drugom".
"Nisam došao da tražim finansijsku pomoć", kazao je Cipras novinarima posle sastanka sa kancelarkom iza zatvorenih vrata koji je trajao više od sat. "Došao sam da razmenimo mišljenja, da vidimo gde postoji slaganje a gde ne", dodao je grčki premijer, prenela je agencija AP.
Razgovore je Cipras ocenio kao pozitivne dodavši da Angela Merkel "sluša i želi da bude konstruktivna u razmeni mišljenja".
Kancelarka je istakla da je Nemačka samo jedna od članica zone evra koja će odlučivati da li su reforme koje će predložiti Atina dovoljne, napominjući da u njenim razgovorima sa Ciprasom nisu donete nikakve odluke.
"Danas smo samo razgovarali", kazala je Merkel i dodala da je sastanak održan u "duhu poverenja".
Grčki premijer i nemačka kancelarka nastavili su kasnije razgovore koji su, posle pet sati iza zatvorenih vrata, završeni oko ponoći.
Iz kancelarije nemačke kancelarke 24. marta je saopšteno da su razgovori održani u "dobroj i konstruktivnoj atmosferi".
Prve Ciprasove nedelje na mestu predsednika grčke vlade obeležile su inače tenzije sa Berlinom zbog suprotnih stavova o grčkoj dužničkoj krizi i ponovljenih zahteva iz Atine da Nemačka plati ratnu odštetu iz Drugog svetskog rata.
Pitanje reparacija Cipras je postavio i kancelarki ističuću "da to nema veze sa finansijskom krizom i krizom u zoni evra, već da je to bilateralno pitanje".
"To je primarno moralno pitanje i verujem da ćemo zajedno raditi, naše dve zemlje, da razrešimo to moralno pitanje", kazao je Cipras.
Kancelarka je ostala pri zvaničnom stavu "da je pitanje reparacija politički i pravno rešeno" sporazumom sa Grčkom iz 1960. da se toj zemlji plati 115 miliona maraka, što bi danas bilo oko 330 miliona dolara. Kako je dodala, Nemačka godišnje daje milion evra za fond za finansiranje spomenika i istorijske istraživačke projekte i "u tom će duhu ubuduće razgovarati sa grčkom vladom".
Kada je reč o štednji, Ciprasova stranka radikalne levice Siriza pobedila je na izborima obećavajući u kampanji da će prestati sa kresanjem rashoda, koje podržava Nemačka, u zamenu za međunarodne zajmove od 240 milijardi evra.
Grčka vlada pre mesec dana složila se da sprovodi reforme u zamenu za dalji priliv pomoći EU ali nije dostavila planirane mere kreditorima na odobrenje.
Detaljna lista grčkih reformi trebalo bi da bude objavljena "najranije sledeće nedelje", rekao je 23. marta portparol grčke vlade Gavril Sakelaridis za Mega TV insistirajući da "grčka vlada neće preduzeti nikakve recesione mere" koje bi nanele dodatnu štetu problemima već opterećenoj ekonomiji.
Nemoguće izbeći privatizaciju
Grčka, prema dogovoru, sama može da izabere reforme koje će joj obezbediti dalji priliv novca od međunarodnih kreditora ali Atina teško da može da izbegne privatizaciju i reformu penzijskog sistema zbog njihovih efekata na budžet, kažu eropski zvaničnici, preneo je EurActiv.com.
Privatizacija će verovatno biti najspornije pitanje jer samo ove godine treba da donese u budžet četiri milijarde evra.
Ciprasova vlada ne želi da prodaje državnu imovinu iako se u principu složila da neće zaustaviti prodaje pokrenute ranije.
Pođednako sporna je i penzijska reforma. Prema sporazumu sa prethodnom vladom, Grčka je trebalo da usvoji zakon o spajanju dopunskih penzijskih fondova. Tome se nova vlada oštro protivi jer bi to mnogim Grcima donelo novo smanjenje penzija.
Kreditori žele i da Grčka izmeni sistem poreza na dodatu vrednost (PDV) kako bi se uklonile snižene stope za grčka ostrva. Takođe žele udvostručenje PDV za hotele, na 13%. Zvanična Atina to ne želi jer bi nanelo štetu turizmu, glavnom izvoru prihoda.
Među ključnim reformama koje se traže su i efikasan zakon o ličnom i bankrotstvu kompanija, zakon o kolektivnim otkazima, brže rešavanje sporova oko zarada i liberalizacija cena energije. Konačno, Grčka mora i da unapredi prikupljanje poreza.
Evropski zvaničnici upozoravaju da Grčka nema mnogo vremena da "bira" reforme, "nedelju ili najviše dve", i dodaju da će zajmovi ponovo krenuti ka Grčkoj kada sa kreditorima usaglasi listu reformi i počne da ih primenjuje.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
