Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sve više korisnika socijalne zaštite, sve manje para
|
|
|
|
Objavljeno : 24.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Broj korisnika socijalne zaštite povećava se tokom proteklih godina u Srbiji, ali izdvajanja u budžetu za ove kategorije stanovništva ne prate taj trend. U budžetu za 2013. izdvojeno je 9,4% sredstava, dok se od 2006. broj korisnika socijalne zaštite sa 424.798 povećao na 700.000, rečeno je 24. januara u Skupštini prilikom predstavljanja izveštaja koalicije nevladinih organizacija koje su pratile primenu Zakona o socijalnoj zaštiti. Taj zakon je u skladu sa međunarodnim normama, ali problem predstavlja njegova primena, što pre svega otežava sporo donošenje podzakonskih akata, ukazano je na skupu.
Na javnom slušanju u parlamentu o izveštaju koalicije Kontakt organizacija civilnog društva, predstavnica Građanskih inicijativa Maja Stojanović je rekla da postoji veliki disbalans između broja korisnika i izdvajanja za socijalnu zaštitu, a da je najviše sredstava proteklih godina izdvojeno 2010. godine. Stojanovićeva je navela da je udeo izdvajanja za socijalnu zaštitu u budžetu za 2013. godinu 9,4%.
Prema izveštaju, čiji je nacrt predstavljen u parlamentu, budžetom za 2010. je za socijalnu zaštitu bilo predviđeno 10% sredstava, a zatim rebalansom i 11,2%.
"Nadležni su svesni da će se povećati broj korisnika socijalne zaštite i troškovi, ali to nije uticalo na povećanje izdvajanja iz budžeta, mada se i prethodna i nova vlast pozivaju na socijal-demokratsku orijentaciju", navodi se u izveštaju koji će na osnovu preporuka iznetih tokom javnog slušanja i okruglih stolova biti u potpunosti dovršen u februaru.
Maja Stojanović je ocenila da je neophodno da vlasti kao priortet postave primenu Zakona o socijalnoj zaštiti koji je usvojen u martu 2011. i da obezbede veća izdvajanja. "Stalno se govori da je Zakon skup ali moramo da uložimo kako bismo ostvarili socijalnu koheziju u narednim godinama", rekal je ona.
Zamenica predsednice Odbora Skupštine Srbije za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva Ranka Savić je rekla da u Srbiji 400.000 dece dobija dečiji dodatak i da je 140.000 dece do 13 godina starosti siromašno.
Savić je kazala i da je svaka druga osoba mlađa od 25 godina nezaposlena.
"Imamo 1,2 miliona građana starijih od 65 godina, a čak četvrtina kaže da je trpela neki oblik diskriminacije", rekla je Savić i podsetila da u Srbiji 70% osoba sa invaliditetom živi u siromaštvu.
Problem nedonošenje podzakonskih akata
Najveći problem za primenu zakona predstavlja sporo donošenje podzakonskih akata, a još nije usvojena uredba za namenski transfer novca iz budžeta najsiromašnijim opštinama u Srbiji za potrebe socijalne zaštite, rečeno je na skupu.
Navedeno je i da ne postoji koordinacija nacionalnih i lokalnih institucija socijalne zaštite, kao i da centri za socijalni rad često nemaju dovoljno zaposlenih da pomognu svim ugroženima, i da su preopterećeni pružanjem socijalnih usluga. Na skupu je ukazano da zakon ne prepoznaje siromašne starije građane kao osetljivu grupu, kao i da im je otežan pristup pomoći i uslugama socijalne zaštite.
Državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politikw Brankica Janković je rekla da su u proceduri usvajanja najvažnija podzakonska akta. Ona je rekla da je u protekla četiri meseca "usmereno" 40 miliona dinara lokalnim samoupravama, a da još uvek u 40 opšitna ne postoji servis socijalne zaštite.
Kako je navela, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne zaštite radi na uredbi o namenskom transferu sredstava iz budžeta najnerazvijenijim opštinama, pošto je iz Ministarstva finansija vraćena uredba sa "ozbiljnim primedbama". Ministarstvo rada će zatim ponovo uputiti na mišljenje Ministarstvu finansija predlog uredbe čije usvajanje treba da omogući da se isplate sredstva iz budžeta, dodala je Jankovićeva.
U toku je i izrada Akiconog plana za sprovođenje Zakona o socijalnoj zašiti u saradnji s UNICEF-om, rekla je ona.
Prema njenim rečima, neke odredbe zakona su teško primenjive ili uopšte ne mogu da se primene, zbog čega će biti potrebna i izmena zakona u nekom trenutku.
Zaštita dece
Autor izveštaja je više nevladinih organizacija okupljenih u grupi Kontakt organizacija civilnog društva. Nosilac projekta su Građanske inicijative, a finansijski projekat podržava Ambasada Norveške. Izveštaj prati primenu ovog zakona u odnosu na 7 ugroženih grupa - žene, mladi, izbeglice i raseljena lica, deca, Romi, stari i osobe sa invaliditetom. U izveštaju je obuhvaćen rad socijalnih službi u 15 gradova i opština u Srbiji.
Kad je reč o socijalnoj zaštiti dece, u delu koji se odnosi na hraniteljstvo, navodi se da nema stručnih ljudi za rad sa decom sa smetanjama u razvoju i da hranitelj kao i šira zajednica nemaju razvijenu svest o potrebama ove ranjive grupe.
"Hraniteljska plata" je prema oceni hranitelja veoma niska i nedovoljna da podmiri sve potrebe deteta, naročito u slučaju više od jednog deteta u porodici, navodi se u izveštaju. Hranitelji takođe zameraju što im se na osnovu hraniteljstva ne priznaje radni staž čime bi ostvarili pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu kao i penziju.
Autori izveštaja su uočili da u najvećem broju gradova međusektorska saradnja ne funkcioniše i da ne postoje definisani protokoli ili bilo kakvi ugovori o saradnji između svih aktera čija je uloga briga o deci.
Nema precizne evidencije o mladima
U izveštaju se analizira i socijalna zaštita mladih. Navodi se da su zakoni neusaglašeni kad je reč o definisanju starosne granice za mlade, pa različite državne institucije koje se bave mladima vode različite evidencije.
Analiza je pokazala da ne postoji čak ni tehnička umreženost centara za socijalni rad, saradnja među njima je ad-hoK i u "velikoj meri se zasniva na ličnim poznanstvima". Ocenjuje se da bi razmena informacija i baza podataka bili prvi korak ka uspostavljanju kvalitetne saradnje i mogućnosti dobrog planiranja.
Navodi se i da je reforma sistema socijalne zaštite spora, a neophodni podzakonski akti nisu doneti iako je rok bio septembar 2012. godine. Podseća se da je ključni Zakon o socijalnoj zaštiti usvojen tek 2011. godine, deset godina od početaka reforme sistema socijalne zaštite.
Škole ne sarađuju sa centrima za socijalni rad i ne postoje oblici pomoći za socijalno ugrožene mlade ljude. Zbog toga oni često napuštaju škole, ili ne dobiju adekvatnu podršku kako bi uprkos teškoj situaciji ipakm završili školu i zaposlili se.
Čak ni škole za obrazovanje odraslih, u kojima većinu polaznika čine mladi (starosti od 15 do 30 godina), ne sarađuju da centrima za socijalni rad i ostalim relevantnim institucijama kao što je Nacionalna služba za zapošljavanje.
Neprepoznavanje značaja socijalnog stanovanja
Izbegla i raseljena lica se suočavaju sa istim problemima u protekle dve tri godine. Naime, autori izveštaja smatraju da se pogrešno razumeju usluge socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima i da se one svode isključivo na rešavanje stambenog pitanja.
Izbegli i raseljeni koji su pod okriljem sistema socijalne zaštite nisu adekvatno informisani o ulozi domaćinske porodice, što često dovodi do prevelikih očekivanja korisnika od domaćina.
Takođe, centri za socijalni rad ne obezbeđuju budućim domaćinima zgrade pravu obuku.
Primećeno je i da Centri za socijalni rad često nemaju dovoljno ljudi kako bi obezbedili odgovarajuću podrške domaćinskoj porodici što je suština ove usluge. Takođe, održavanje samih objekata je na teret centrima sa čime "oni ne mogu da se nose".
Takođe, usluga socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima je često nepoznata a njen značaj i potencijalni efekti nisu prepoznati. Razlog za to je što na na nacionalnom nivou ne postoji odgovarajuća koordinacija menu institucijama koje bi trebale biti uključene u razvoj ove usluge socijalne zaštite.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
