Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Otvoren sastanak Evropske federacije novinara u Beogradu
|
|
|
|
Objavljeno : 15.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Skupština Evropske federacije novinara (EFJ) otvorena je 15. juna u Beogradu uz prisustvo 80 predstavnika novinarskih udruženja i sindikata iz Evrope. Glavne teme biće socijalni dijalog između sindikata i medijskih kompanija i sloboda štampe. To su oblasti u kojima je potrebno poboljšanje u Srbiji, ali i u delu EU, na šta ukazuje i ovogodišnji izveštaj američkog Fridom hausa po kojem su i tri članice EU - Italija, Bugarska i Rumunija - među "delimično slobodnom zemljama" kada je reč o medijima. Srbija je takođe u toj kategoriji a predsednik EFJ Arne Kening je ukazao da su mediji u Srbiji izloženi mnogim problemima u vidu političkih pritisaka i pretnji novinarima i da je potrebno da se preduzmu konkretni koraci i postignu rezultati da bi to pitanje bilo rešeno.
Na otvaranju skupštine EFJ pod motom "Ključ za slobodu medija u Evropi: novinarstvo kao javno dobro", Kenig je naveo da je stekao utisak otkako je došao u Beograd 14. juna da se "ljudi plaše da se sretnu sa predstavnicima EFJ" što, po njegovim rečima, "nije prihvatljivo ni za vas ni za nas".
"Nemojte nam davati samo signale već konkretne dokaze da ste na putu da stvorite bolje medijsko okruženje", rekao je on. Kenig je pohvalio rad na medijskoj strategiji u Srbiji i ohrabrio grupu zaduženu za njenu izradu da komunicira sa svim delovima društva.
"Voleli bismo da vidimo neke konkretne rezultate. Medijsko društvo je veoma važno za razvoj demokratije u Srbiji i njen evropski put", poručio je predsednik EFJ.
Predsednica Sindikata novinara Srbije (SNS) Dragana Čabarkapa ukazala je da je danas zaposlenima u medijima teže nego što je to bilo devedesetih godina, navodeći kao razlog male i neredovne plate, nedostatak dijaloga o samim medijima kao i nepostojanje sindikata u nekim od vodećih medija u Srbiji.
"Očekivali smo da će dolaskom stranih medijskih kuća stići i evropski standard. Ali, u Blicu koji je vlasništvo Ringijera, čiji je glavni urednik predsednik Asocijacije medija, ne postoji sindikat. Nema sindikata ni na B92, ni na Prvoj televiziji, doskorašnjem Foksu", rekla je ona. Čabarkapa je navela da SNS, iako je to zahtevao, nije bio ni uključen u raspravu o medijskoj strategiji.
Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) LJiljana Smajlović rekla je da podržava dolazak stranih medijskih kompanija u Srbiju ali je primetila da se one ne libe da ugrožavaju prava novinara. Smajlović je u tom smislu istakla da je "vlada (Srbije) daleko od toga da je jedina pretnja slobodi novinara u Srbiji". Zahvalivši se na podršci EFJ, Smajlovićka je rekla: "Naše težnje su iste kao vaše samo što se ponekad dramatično razlikuju naše okolnosti".
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović podsetio je na neispunjene obaveze države kada je reč o otkrivanju i privođenju pravdi počinilaca ubistava novinara od Dade Vujasinović preko Slavka Ćuruvije do Milana Pantića. "Nemamo razloga da ne verujemo da vlast sve čini da novinarima omogući da rade slobodno, ali očekujemo više jer će inače put u Evropu ostati zamagljen i krivudav", rekao je Obradović.
Teme trodnevnog skupa jesu socijalni dijalog između medijskih kompanija i sindikata i sloboda štampe.
Kako je najavljeno, na skupštini će biti predloženo da se lobira za usvajanje propisa u EU koji će omogućiti da svi slobodni novinari, koji nisu vezani za jednu redakciju, dobiju osiguranje od nesreće na radu, kao i da se Federacija založi za smanjenje razlika u prihodima i drugim pravima između slobodnih novinara i stalnih članova redakcije.
Među predlozima za raspravu je i zahtev da Upravni odbor podrži bojkotovanje konferencija za novinare na kojima novinari nemaju pravo postavljanja pitanja. To je predloženo zbog takvih slučajeva u Španiji, koji se smatraju zloupotrebom pres konferencija, budući da se izjave političara mogu samo direktno preneti, a izbegavaju se pitanja. Takvi slučajevi, međutim, nisu mnogo neuobičajeni ni u Srbiji.
Za prvi dan je, nakon otvaranja, predviđen razgovor o socijalnom dijalogu i kvalitetu u transnacionalnim medijima. Održaće se sastanak radne grupe o ugovoru koji je Federacija imala sa medijskom grupom Vac (Waz) od 2008. godine, a čiji cilj je bio da se poboljša kvalitet medija, smanje pretnje narušavanju medijskih sloboda i poboljšaju uslovi rada. Vac je u tom trenutku bio prisutan u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Austriji, ali se povukao iz dela vlasništva.
Background Evropska federacija novinara predstavlja 260.000 novinara različitih udruženja iz 30 zemalja. Iz Srbije, članovi su dva novinarska udruženja - Nezavisno udružeje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije, kao i Sindikat novinara Srbije. Evropska federacija novinara bori se kako za socijalna tako i za profesionalna prava novinara u svim medijskim sektorima. Priznaju je EU, Savet Evrope i Evropska konfederacija sindikata kao reprezentativnni glas novinara Evrope. Sedište organizacije je u Briselu.
Evropska federacija novinara podržava svoje članoče i povezane organizacije da jačaju sindikate, privuku nove članove i održe ili stvore okruženje u kojem postoje nezavisnost novianra, pluralizam, vrednosti javnog servisa i pristojni uslovi za rad u medijima.
Drugog dana, u okviru posebne panel diskusije o slobodi štampe i osnovnim pravima, govoriće komesar Saveta Evrope za ljudska prava Tomas Hamarberg, članica Evropskog parlamenta Tanja Fajon i generalni sekretar Medijske organizacije za jugoistočnu Evropu (SEEMO) Oliver Vujović.
Brojni problemi medija u Srbiji
Situacija novinarstva u Srbiji loša je sa različitih aspekata - plate novinara su niske, uslovi za rad loši, mediji su izloženi pritiscima, mada više ekonomskim nego političkim u užem smislu te reči, privatizacija medija nije završena, a nema dovoljno solidatnosti među novinarima da se ti problemi reše.
Istraživačko novinarstvo je potisnuto jer za njega nema novca, a u slučaju da se objave podaci koji ne odgovaraju interesnim i kriminalnim grupama mediji su izloženi otvorenim pretnjama, što se pokazalo u slučaju emisije Insajder, koja je emitovana na B92 i u kojoj su, između ostalog, obelodanjene malverzacije u rudarskom basenu Kolubara. Evropska federacija novinara u martu je izrazila zabrinutost zbog pretnji autorima emisije Insajder i Televiziji B92.
Još nisu rasveteljena ni ubistva novinara iz prethodnih 10 i više godina - ubistvo Slavka Ćuruvije, koji je ubijen 1999. godine i jagodinskog novinara Milana Pantića koji je ubijen 2001. godine. Takođe, smrt novinarke Dade Vujasinović ni nakon 17 godina nije rasvetljena.
Na potrebu da se zaštite novinari ukazao je i napad na kolumnistu nedeljnika Vreme Teofila Pančića u julu 2010, kao i napad na snimatelje B92 tokom hapšenja Radovana Karadžića 2008.
Kako je nedavno rečeno na diskusiji o medijima u organizaciji OEBS-a, slična situacija je i u drugim zemljama Zapadnog Balkana. Situacija se u prethodnih 20 godina donekle poboljšala, ali su pritisci na medije, iako ne direktno politički, opstali.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
