Saša Janković, Zaštitnik građana

Uzbunjivači u Srbiji nisu dovoljno zaštićeni, a Srbiju izjeda korupcija. Zbog toga pripremamo predlog za unapređenje zaštite onih koji savesno ukazuju na zloupotrebe. Problemi u javnoj administraciji proističu iz toga što se ona i dalje smatra partijskim plenom, nije depolitizovana, a koristi se i kao sredstvo socijalne politike za zapošljavanje ljudi. O kontrolama i odgovornosti se ne vodi dovoljno računa. Interesantno je da je preko 300 postupaka kontrole u 2010. okončano odmah nakon što su otvoreni tako što je organ vlasti prihvatio da je napravio grešku i ispravio tu grešku, što znači da mnogo njih radi pogrešno, svesni su da rade pogrešno samo ne očekuju da će bilo ko to kontrolisati. Dobro bi bilo kada bismo promenili sadašnji odnos između građana i uprave gde građani i uprava jedni na druge gledaju kao na neprijatelje. I dalje smatram da je bilo neophodno ukinuti blanko ostavke, a eventualne probleme sa trgovinom mandatima rešiti na drugi način, između ostalog kvalitetnijim odabirom kandidata.

Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović

U Skupštini je nedavno vođena rasprava o vašem izveštaju o radu za 2010. godinu. Da li možete da nam ukažete na to šta taj izveštaj govori o problemima građana sa državnom upravom?

Interesantno je da je preko 300 postupaka kontrole okončano odmah nakon što su otvoreni tako što je organ vlasti prihvatio da je napravio grešku i ispravio tu grešku, što znači da mnogo njih radi pogrešno, svesni su da rade pogrešno samo ne očekuju da će bilo ko to kontrolisati. Dobro bi bilo kada bismo promenili sadašnji odnos između građana i uprave gde građani i uprava jedni na druge gledaju kao na neprijatelje. To nije nužan odnos. Građani ne moraju biti neprijatelji uprave, ja sam zbog toga predložio kodeks dobre uprave, po ugledu na evropski koji je Evropski parlament prihvatio na predlog evropskog ombudsmana i koji svakodnevnim jezikom na vrlo konkretan način obaveštava organe uprave kako treba da se ponašaju kada su u kontaktu sa građanima, na koji način rešavaju njihove zahteve, na koji način utvrđuju njihove obaveze. Sa druge strane građanima objašnjava šta mogu da očekuju od organa javne vlasti. Žao mi je što Narodna skupština posle šest meseci, a evropski ombudsman je došao tada u Srbiju da zajedno sa mnom preda taj kodeks javne uprave, još nije taj kodeks razmotrila. Ja se nadam da će Narodna skupština naći vremena i prostora da posveti pažnju tom kodeksu i da pomogne zaštitniku građana u promeni načina na koji javni službenici shvataju svoj posao i odnos prema građanima.

Preporuka Evropske komisije srpskim vlastima bila je da više ispunjva vaše preporue? Koji procenat vaših preporuka se ispunjava i da li je situacija sada ista ao prošle godine?

Nešto se popravilo od prošle godine, trenutno je oko 70% preporuka izvršeno, i dve su strane tog rezultata. Jedna je opšta da 70% izvršenih preporuka, koje su pravno neobavezujuće, nije loš statistički rezultat, čak se može uporediti sa mnogo starijim institucijama širom Evrope. Ali s druge strane ja nisam zadovoljan sve dok postoji i jedna neispunjena preporuka jer je za onog građanina ili veoma često grupu građana koji su obuhvaćeni baš tom preporukom ceo sistem obesmišljen. Podsetiću da je znak Zaštitnika građana zenica oka u kojoj je jedan čovek i dakle ne mogu biti zadovoljan sve dok postoji i jedna nesprovedena preporuka. Sa druge strane nije to zahtev EU i Evropske komisije da se sprovode preporuke. Smatra se minimalnim standardom demokratičnosti i kvaliteta institucija u društvu da se preporuke ombudsmana zaista sprovode. U nordijskim zemljama nezamislivo je da se ne sprovede preporuka ombudsmana. Naravno on u tim zemljama nije ni u situaciji da se bavi sa toliko puno pojedinačnih propusta, u tome su neke male razlike.

Koje su vaše najznačajnije zamerke vlastima?

Pre svega jako je veliki broj pojedinačnih propusta na štetu prava građana, i to onih propusta koji se tiču birokratije, svakodnevnog odnosa sa građanima, različitih zahteva, koje građani pišu da bi ostvarili neko svoje pravo, različitih rešenja ili utvrđivanja obaveza građanima, gde po pravilu dolazi do nezadovoljstva građana jer nisu dovoljno brzi postupci, jer prilažu dokumente koje već organ vlasti ima, jer plaćaju nešto što ne bi morali da plaćaju, kad nastanu greške oni ispravljaju te greške, padaju sistemi pa ljudi čekaju u redovima... Dakle svakodnevni odnos sa administracijom kod nas je daleko ispod zadovoljavajućjeg nivoa, i bilo bi, sasvim sam siguran, neuspešno boriti se s tim metodom pojedinačnih postupaka.

Zbog toga prelazim na drugu dimenziju - morali bismo pogledati način na koji je naša administracija ustrojena. Da ne bismo stalno jurili za repom problema, ja primećujem da nijedan od ciljeva državne javne uprave nije do kraja ispunjen. Mi nismo ni depolitizaciju izvršili do kraja, a to je vladina strategija da se depolitizuje državna uprava. Umesto toga još uvek je posao u javnom sektoru partijski plen i s druge strane alat socijalne politike. Partijski plen u smislu da stranke nakon izbora smatraju da imaju pravo na određen broj viših službeničkih mesta, pa se tako i direktori škola postavljaju, tako se načelnici u pojedinim opštinama postavljaju po partijskoj liniji, što naravno ne bi smelo, ni po zakonu ni realno. S druge strane, kad kažem alat socijalne politike mislim na to da službenički aparat ima jako mnogo ljudi koji su jako malo plaćeni da bi država zadovoljila potreba da neka porodica ima bar nekoga ko ima zaposlenje. Niko i previše ne pita o kvalitetu rada. Dakle veoma često građani u samom startu ne dobijaju ono što treba, a kontrola, inspekcija je svedena na minimum zato šsto se teži socijalnom miru, a ne odgovornosti.

Predlažete li neka rešenja za rešavanje sistemskih problema koje uviđate rešavajući zahteve građana?

Naravno da se onome ko svaki dan ima uvid u rad administracije javljaju određene ideje, ali ja moram negde da povučem liniju. Zaštitnik građana nije organ koji vodi politiku, pa ni politiku u oblasti uprave.

Kada je reč o funkcionisanju javne uprave, ukazivali ste na značaj boljeg regulisanja zaštite uzbunjivača. Kakva je sada situacija u tom domenu?

Duvači u pištaljku ili uzbunjivači, insajderi, najčešće se pominju u kontekstu korupcije, i ne samo korupcije već i drugih zloupotreba, neracionalnog trošenja javnih sredstava, zloupotreba ovlašćenja. U svim zemljama koje su imale problem sa zloupotrebama i korupcijom, takvi ljudi imali su značajnu ulogu i mesto i umnogome činili borbu protiv zloupotreba i korupcije efikasnijom jer zaista možete dobiti najbolju informaciju od nekoga ko iz organa javne vlasti, uočavajući nepravilnost ili zloupotrebu povuče dugme za ubzbunu i kaže ‘ovo nije u redu’. Ali u takvoj situaciji ti ljudi se po pravilu ne mogu nadati nečemu dobrom , oni su ti koji su ukazali na nepravilnosti u radu svojih kolega, ali i pretpostavljenih vrlo često i neophodna im je zaštita. U Srbiji danas takva zaštita ni na pravnom ni na faktičkom nivou ne postoji u približno dovoljnom obimu da bi uzbunjivači odigrali tu nužnu ulogu u borbi protiv zloupotreba i korupcije kakva je nama kao društvu potrebna.

Ja sam pre godinu dana uz pomoć nekih organizacija civilnog društva, pre svega stručnjaka Transparentnosti Srbija, pripremio jedan zakonski amandman kojim sam nastojao dati sveobuhvatniju osvnovu za zaštitu duvača u pištaljku. Nažalost Skupština Srbije nije taj amandman u tom obliku prihvatila, nego ga je malo modifikovala i učinila nešto slično ali sa manjim dometom.

Imam sve razloge da da očekujem da će Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao jedan od stubova neazavisnih organa, Agencija za borbu protiv korupcije, pa čak i vladin Savet za borbu protiv korupcije i Zaštitnik građana u narednom periodu malo više sarađicvati kako bi stvorili uslove i predložili jedan paket što normativni što praktični da se duvačima u pištaljku obezbedi zaštita za onaj savestan i odgovoran čin koji učine i celu javnost ili kontrolne organe upozore na nepravilnosti u njihovom okruženju. Očekujem da nam treba nekoliko meseci za normativne predloge, ja imam pravo da predložim izmene zakona, tako da ćemo taj kanal iskoristiti ako dođemo do zajedničkog rešenja, a ja mislim da hoćemo.

Dakle u ovakvoj situaciji, u situaciji kada zaista korupcija izjeda građane Srbije, nijedan državni organ, pa ni zaštitnik prava građana, nema pravo da okrene glavu na drugu stranu. i uradiće i baviće se ovim pitanjem iako to možda za ombudsmana ne bi u nekim normalnim uslovima bio posao.

Ukazivali ste na neophodnost ukidanja blanko ostavki.  Sada nakon sto je rešenje pronađeno, da li mislite da je to dovoljno ili su potrebni još neki koraci?

Ja sam u nekoliko navrata u godišnjim izveštajima pričao da u domenu političkih prava građana Srbije najveći preostali probem predstavljaju blanko ostavke i mogućnost stranaka da nakon izbora svojom voljom modifikuju konačni spisak ljudi koji predstavljaju građane.

Uveren sam da je to jedini način. Ne možemo se protiv možda nedovoljno savesnih poslanika na lokalnom nivou boriti tako što ćemo ih vezati za stranku, valjda je jedini pravi put naći kvalitetne ljude. Ako ne možemo da ih nađemo 250 za Narodnu skupštinu u čiju smo savesnost i lojalnost uvereni, onda možda ne mora da ih bude 250. Ostajem pri tome da je bilo potrebno ukinuti blanko ostavke, i nisam protiv toga da se nađe odgovarajući mehanizam i zaštita polsanika od trgovine mandatima. Ali svaka trgovina mandatima ili potreba da se potežu blanko ostavke govori o tome da je neka stranka veoma loše odabrala nekog koga će staviti na listu, da nije moralni i etički nivo na visini onog tela koje je po Ustavu najviši predstavnički dom naše zemlje. Ne mo\emo zbog nekvaliteta kadrova ili ljudske ćudi praviti pravila koja građane lišavaju autentičnosti njihove volje.

Kako ocenjujete napore za pronalaženje rešenja za restituciju, na čiji ste značaj takođe ukazivali?

Još 2000. godine nove demokratske vlasti su kao jedno od obećanja koje su dale građanima kazala da će ispraviti nepravdu iz prošlosti i do toga do danas nije došlo. S jedne strane, i ja sam ukazivao da je donet zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama i da samo po sebi to ne bi bio problem da nisu izostavljeni ostali ljudi kojima treba treba vratiti imovinu. Dakle vraćamo crkvama i verskim zajednicama, ali o drugim građanima ne vraćamo u jako dugom periodu. Pored tog načelnog pritska na izršnu vlast da donese predlog zakona o restituciji ja i moji saradnici sarađujemo i sas građanima i sa udruženjima građana koji očekuju da im bude vraćena imovina


Bili ste uključeni i u reviziju reforme pravosuđa...

Kombinacija svih stvari koje su se desile po pitanju kontrole i sagledavanja tog postupka i zbora tužilaca i sudija doprinela je da se zaista počne sa revizijom tog postupka. Ja sam utvrđivao nepravilnosti iz domena dobre uprave, nedostatka nekih osnovnih elemenata pravičnosti u tom postuku razmatranja prijava kandidata. Ustavni sud je sa svoje strane utvrdio određen stepen nepravilnosti, i poverenik, i na kraju čini se najveći utcacj je imalo to što je Evropska komisija iste te zamerke uputila. Sve to zajedno dovelo je do toga da danas Visoki savet sudstva preispituje svoje odluke. Vremena je dosta izgubljeno da bi se objasnilo ono što je neobjašnjivo i odbranilo ono što je neodbranjivo. Bilo bi dobro da mnogo vremena nismo izgubili na odbranu od onoga što u stvari nisu bili napadi nego sugestije kako ispraviti greške odmah, ali nadam se da je danas potpuno jasno da je način na koji je to urađeno sadržao propuste koji su od reforme sudstva koja je trebalo da bude rešenje za malo na pravilo još veći problem nego što je na početku postojalo.


Kako je vaš izveštaj, koji je Skupština Srbije usvojila 20. jula, dočekan u javnosti?

Poslanici najveće vladajuće stranke imali su primedbu da je moj godišnji izveštaj preoštar, opominjući me da bi na krilima kritika koje sam izneo "neki drugi mogli doći na vlast, mnogo gori". Istovremeno, poslanici jedne opozicione stranke zameraju mi da nisam bio dovoljno kritičan. Jednima je smetalo to što sam kritikovao propuste u radu Visokog saveta sudstva, drugi su očekivali da podnesem predlog za razrešenje njegovih članova.To mi govori da je izveštaj dosta uravnotežen.

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Konkursi nedovoljni za depolitizaciju javnih preduzeća
  
• 

  Vesti

  : Goati: Pitanje korupcije biće najteža deonica ka EU
  
• 

  Vesti

  : Denacionalizacija pod pritiskom Evropske unije
  
• 

  Vesti

  : Korupcija znak nepoverenja u javnu administraciju
  
• 

  Vesti

  : Povećan nivo korupcije u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Prosečan mito u Srbiji 225 evra
  
• 

  Intervju

  : Nenadić: Korupcije ima u svim sektorima