Stampa
Monopoli, birokratija i loša infrastruktura i dalje problem Srbije  

Objavljeno : 13.10.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Srbija je ostvarila napredak u prilagođavanju ekonomskim kriterijumima za članstvo u EU, ali i dalje ima brojnih problema, poput loše energetske infrastrukture, birokratije, monopola i dugih sudskih postupaka, navodi se u Analitičkom izveštaju Evropske komisije. Kako je rečeno na brifingu za novinare Delegacije EU u Srbiji, u pogledu tržišne privrede problemi su sporo dovršavanje privatizacije i restrukturiranje javnih i društvenih preduzeća, kao i kontrola cena i visoke subvencije.

 

Subvencije su, kako je naveo čelnik odseka za evropske integracije i ekonomiju u Delegaciji Frek Janmat (Freek Janmaat), tokom prethodnih nekoliko godina u padu, ali su i dalje 2,6% bruto domaćeg proizvoda, dok je prosek EU 0,8%. "Subvencije neko mora da finansira", istakao je on, dodavši da to vodi do povećanja proeza i pada konkurentnosti. Po visini plate Srbija je, rekao je Janmat, konkurentna u poređenju sa okruženjem, ali su izdaci preduzeća za plate, kada se ubroje i porezi i doprinosi dosta visoke.

 

Privatizacija i državnih i društvenih preduzeća je spora, a 25% prodaja je poništeno zbog nepravilnosti, dok komunalna opštinska preduzeća nisu ni restrukturirana ni privatizovana, a potrebno je unaprediti i proces restrukturiranja državnih preduzeća u akcionarska društva, kažu u Delegaciji.

 

U EU, kako se ističe, ne postoje pravila u pogledu privatizacije. Međutim, gleda se opšta slika, a tu je između ostalog značajno "kritično" učešće privatnih preduzeća u bruto domaćem proizvodu.

 

Problem je i kontrola cena u mnogim sektorima, naveo je Janmat, i istakao da tu misli na oblasti struje, gasa, fiksne telefonije, kao i prehrambenih proizvoda - mleka, hleba i ulja.

 

Janmat je kazao da ipak postoji široki konsenzus da je potrebno ići ka unapređenju slobodne tržišne privrede.

 

Kada je reč o razvoju sposobnosti srpske privrede da se izbori sa tržišnim silama jedinstvenog tržišta, glavni problemi su birokratija, manjkavosti u vladavini prava, infrastruktura, monopoli i neprilagođensot radne snage zahtevima tržišta, istaknuto je na brifingu.

 

Kada je reč o birokratiji koja je nametnuta preduzećima, ostvaren je napredak poput uvođenja jedinstvenog šaltera za osnivanje preduzeća, ali se preduzeća i dalje suočavaju sa složenim procedurama, rečeno je na brifingu. Primer su, ako je naveo Janmat, građevinske dozvole, po čemu je Srbija na listi Svetske banke o uslovima poslovanja treća od kraja u regionu, ispred Bosne i Hercegovine i Albanije.

 

Background

Evropska komisija je 12. oktobra dala preporuku za dodelu statusa kandidata Srbiji, a zemlje članice o tome će odluku doneti u decembru. Komisija je preporučila i da se otvore pregovori o članstvu sa Srbijom kada se ostvari napredak u 6 oblasti u odnosima sa Kosovom. Uz Mišljenje, Komisija je objavila i Analitički izveštaj o stanju usklađenosti Srbije sa pravnom tekovinom i standardima EU.

 

Postoje i manjkavosti u vladavini zakona, naveo je on. Kao posebne tačke istakao je izvrešenje presuda, dugo čekanje na sudske postupke i imovinska prava.

 

U oblasti imovinskih prava ostvaren je napredak usvajanjem Zakona o povraćaju oduzete imovine i ubrzanim radom na katastru nepokretnosti, ali ostaje da se vidi kakav će rezultat dati, kazao je šef ekonomskog odseka.

 

U oblasti infrastrukture, problem su nedovoljne investicije u prenosnu mrežu, zbog čega se kapacitet u potpunosti iskorišćava, pa su potrebna unapređenja, rekao je on.

 

Kada je rec o transportu, kazao je Janmat, napredak u izgradnji puteva je relativno spor, a železnice su u pogledu investicija tokom prethodnih nekoliko godina zanemarene.

 

U oblasti telekomunikacija je stanje infrastrukture nešto bolje, a razlog za brigu predstavlja nedovoljna rasprostranjenost širokopojasnih mreža među stanovništvom.

 

Janmat je ukazao i na monopole, koji nisu prisutni samo u javnom sektoru poput poštanskih usluga i energetike, već i u privatnom sektoru, recimo u domenu industrije hrane. Monopoli povećavaju cene i snižavaju konkurentnost, istakao je on.

 

Kapacitet komisije za zaštitu konkurencije treba da bude ojačan, a neophodno je i unapređivati svest u privatnom sektoru o značaju poštovanja pravila za zaštitu konkurencije, jedan je od zaključaka Komisije.

 

Janmat je ukazao i na "jake strane" Srbije u pogledu konkurentnosti. Jedna od njih je, kako je naveo, makroekonomska stabilnost - izdaci su pod kontrolom, postignut je drugi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, a budžetski deficit je, iako povećan, u skladu sa dogovorom sa MMF. Postavljeno je ograničenje javnog druga na 45% bruto domaćeg proizvoda, a javni dug je, iako u porastu, 43% BDP, što znači da je u predviđenim okvirima.

 

Finansijski sektor je, kako je istakao, relativno zdrav, a problem predstavlja "visoka evroizacija" zajmova, koja sa sobom nosi devizni rizik.

 

Autor: S.V.

 
 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar