Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Više razloga za porast broja zahteva za azil u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 20.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Na porast broja stranih državljana koji traže azil u Srbiji uticalo je više faktora, uključujući njen geografski položaj, razrađene rute krijumčarenja ljudi i nemogućnost Grčke da se izbori sa prilivom velikog broja imigranata, rekla je za EurActiv Miroslava Jelačić iz nevladine organizacije Grupa 484. Zakonski okvir u oblasti azila u Srbiji je zadovoljavajući, ali je potrebno unaprediti praksu i kapacitete. Trend porasta broja zahteva za azil će se nastaviti još neko vreme a može se očekivati da sa približavanjem EU i primenom viših standarda u toj oblasti Srbija postane još interesantnija za migrante.
"Srbija se realno suočava sa povećanim prilivom migranata, ali je istovremeno reč o različitim vrstama migracija", rekla je za EurAktiv Srbija Jelačićeva, pravni analitičar u Grupi 484 koja se bavi migracijama. Prema njenim rečima, broja zahtev za azil je porastao i zbog većeg priliva neregularnih migranata uopšte, ali i činjenice da strani državljani koji se zateknu na teritoriji Srbije ne poznaju njen sistema azila ili ga poznaju i koriste.
Jelačićeva je naglasila da se povećanje broja zahteva za azil u Srbiji u 2011. ne može isključivo pripisati obavezi Srbije da vodi evidenciju o broju osoba koje traže azil, pošto je to njena obaveza od stupanja na snagu Zakona o azilu u aprilu 2008. godine.
Ona je kao razloge za povećanje broja zahteva za azil navela razrađene rute i dobro organizovane mreže za krijumčarenje ljudi, geografski položaj Srbije, ali i "ograničeno funkcionisanje sistema azila u Grčkoj", odnosno nemogućnost te zemlje da se izbori sa velikim privilom migranata. "Ne dominatan, ali u svakom slučaju značajan je i uticaj velikih raseljeničkih kriza koje su se desile na prostoru Afrike i koje su izazavale značajna migratorna kretanja osoba sa tih prostora", rekla je Miroslava Jelačić.
Povodom povećanja broja građana Avgnistana koji traže azil u Srbiji, ona je ocenila da "ovakav trend postoji u Srbiji već neko vreme" i navela da su od ukupno 275 podnetih zahteva u 2009. godini 218 podneli građani Avganistana, a da je u 2010. od 522 zahteva u 318 kao zemlja porekla navedena ta zemlja.
Jelačićeva je rekla da Srbija nije izuzetak u odnosu na druge zemlje u tome, pošto podaci objavljeni u izveštaju Agencije UN za izbeglice (UNHCR) o tendencijama u vezi sa azilom u prvih šest meseci ove godine, pokazuju da su građani Avganistana prvi u svetu po broju zahteva za azil.
Background Prema podacima Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), u Srbiji su prošle godine 1.373 strana državljana zatražila azil, od čega su više od 1.000 Avganistanci.
Razvijene zemlje su primile ukupno 198.300 zahteva za azil, što je 11% više nego u istom periodu prošle godine. Izveštajem UNHCR o zahtevima za azil obuhvaćene su 44 industrijske zemlje koje su joj dostavile izveštaje, uključujući 27 članica EU.
Ona je ocenila da će se trend porasta broja zahteva za azil koji je počeo u 2010. nesumljivo nastaviti još neko vreme a da će Srbija sa približavanjem EU i primenom viših standarda postati "mnogo interesantnija za migrante svih vrsta", pa i one koji će želeti da u njoj traže azil. "Generalno govoreći, približavanjem Srbije EU, podizanjem stepena poštovanja međunarodnih sporazuma koje je ratifikovala i, pritom imajući u vidu njen geografski položaj, Srbija će postati mnogo interesantnija za migrante svih vrsta, a medu njima i neke koji bi baš u Srbiji zatražili azil", rekla je jelačićeva.
Unaprediti kapacitete i praksu
Miroslava Jelačić je ocenila da je zakonski okvir u vezi sa azilom u Srbiji u ovoj fazi evropskih integracija "u dovoljnoj meri usklađen sa standardima EU", ali da se sada treba posvetiti poboljšanju prakse, primeni standarda i unapređenju infrastrukture. "U ovom trenutku, akcenat treba staviti na poboljšanje uspostavljene prakse koja mora nedvosmisleno da pokaže da se standardi EU ne poštuju samo deklarativno, kroz usvojene propise, nego da su integralni deo postupka primene propisa", rekla je ona.
Jelačićeva je rekla da Srbiju u procesu integracije u EU očekuje i dalje usklađivanje zakonodavstva u toj oblasti. "Kako bude tekao proces približavanja EU nesumnjivo je da ćemo se ponovo naći i pred izazovima izmena regulative, s obzirom da evropska pravna tekovina u oblasti azila ne predstavlja nepromenjivu kategoriju", dodala je ona.
Miroslava Jelačić je ocenila da Srbija mora što pre da poveća kapacitete za prijem osoba koje traže azil i da i formalno formira Kancelariju za azil, kao telo nadležno za prvostepeni postupak u ostvarivanju prava na azil.
Prema njenim rečima, potrebno je dalje usavršavanje i obuka državnih službenika koji se bave azilom, kao i stvaranje uslova za integraciju stranih državljana koji traže azil. "Postoji velika potreba i za daljim stručnim usavršavanjem i obukom pripadnika državnih organa o primeni zakona i značaju poštovanja ljudskih prava osoba koja traže azil", navela je ona.
Ona je navela da u Srbiji još ne postoji "integracijska kuća", odnosno odgovarajući smeštaj za osobe kojima je odobren azil, u periodu uključivanja u društvo, i da nisu određeni ni državni organi koji bi bili nadležni za njihovu integraciju. "Iskustva država EU koje imaju znatno razvijeniju praksu i iskustvo u oblasti azila pokazuju da je integracija proces koji zahteva razrađen institucionalni okvir u kome su nadležnosti svih državnih organa precizno definisane", istakal je Jelačićeva.
Prema njenim rečima, vlasti su svesne ograničenih kapaciteta za smeštaj azilanata u Srbiji i već su preduzele niz mera kako bi se što pre omogućilo otvaranje još jednog centra, kojim bi se zadovoljile potrebe za smeštaj. Podsetila je da su kapaciteti centra za smeštaj azilanata u Banji Koviljači 84 mesta, a u Bogovađi 120.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
