Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Ljudska prava ključna za put ka EU
|
|
|
Objavljeno : 14.11.2011. |
|
|
|
|
|
|
Evropska unija, poučena ranijim iskustvima u proširenju, pridaje poseban značaj oblasti sloboda, bezbednosti i pravde, ali za nju nije važno samo da se društvo zaštiti od kriminala i korupcije i omogući pristup pravosuđu već i da se obezbedi poštovanje ljudskih prava. To je ukazano na predstavljanju vodiča o politikama EU u oblasti slobode, pravde i bezbednosti, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS). Učesnici su ukazali na značaj koji EU pridaje toj oblasti u pridruživanju, jer će se poglavlje o tome otvarati na početku i zatvarati na kraju pregovora o članstvu kako bi bilo što više vremena za usklađivanje sa standardima EU.
Jedan od autora vodiča "Sloboda, bezbednost, pravda" Sonja Stojanović je rekla da EU želi da dovoljno dugo posmatra da li je primena zakona dosledna, odnosno da li donosi rezlutate, poput hapšenja visokih zvaničnika i donošenja pravosnažnih osuđujućih presuda. Ona je ukazala na mehanizme nadzora koje je uspostavila EU kako bi obezbedila da se primene standardi u toj oblasti i mogućnost da se preinači odluka, ako standardi nisu ispunjeni.
Poučena iskustvom u vezi sa prijemom Rumunije i Bugarske, i pregovorima sa Hrvatskom, Evropska unija je odlučila da poglavlje o slobodi, bezbednosti i pravdi otvara na početku, a uvela je i merila za otvaranje i za zatvaranje poglavlja, dodala je ona.
Stojanovićeva je posebno istakla značaj koji EU pridaje ljudskim pravima u oblasti slobode, pravde i bezbednosti i navela da EU želi da se omogući zaštita ljudskih prava i ranjivim grupama u društvu, pa i samim prestupnicima.
Ona je podsetila da je Evropska komisija u izveštaju iznela zamerke u vezi sa zaštitom ličnim podataka u Srbiji i ocenila da je Srbija i dalje daleko od članica EU u zaštiti ličnih podataka.
Đelić: Trećina odluka o reizboru sudija pozitivna
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ukazao je na napredak koji je Srbija ostvarila u reformi pravosuđu, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. On je rekao je da se od ukupno 810 prigovora postpulo po osnovu 640 prigovora na reizbor sudija i da su donete 282 odluke, od kojih je 73 bilo pozitivno a 206 negativno.
"Proporcija jedna trećina prihvaćenih primedbi i dve trećine odbijenih je nešto što će se izgleda potvrditi do kraja ovog procesa. Očkeujemo da u mesecima koji dolaze, a kao što vidimo dosta smo blizu dovršetka tog posla, imamo jednu opšte prihvaćenu listu sudija", rekao je Đelić.
On je rekao da je u okviru reforme pravosuđa omogućen efikasniji rad sudova, navodeći da je u prvih devet meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine obrađeno 24% više predmeta.
Đelić je rekao da je ostvaren pomak i u borbi protiv korupcije, iako je, kako je naveo, "ta pošast i dalje prisutna". Prema njegovim rečima, u cilju borbe protiv korupcije preduzeti su koraci i na izmeni Zakona o javnim nabavkama kako bi se povećali nadzor i transparentnosti.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije je rekao da se Srbija istakla posebno u saradnji u borbi protiv kriminalnih grupa koje trguju drogom i najavio da će službe koje su bile uključene u pronalaženje haških optuženika sada usmeriiti svoje kapacitete na tu oblast.
Bezvizni režim nije ugrožen
Kao jednu od sloboda koja je omogućena građanima Srbije Đelić je naveo viznu liberalizaciju i naveo da ona nije ugrožena iako se u u poslednjih mesec i po dana ponovo povećao broj građana koji neosnovano traže azil u članicama EU. On je dodao da to potvrđuje da je reč o "sezonskoj" pojavi i najavio da će vlasti Srbije nastaviti da preduzimaju mere kako bi sprečile zloupotrebu bezviznog režima.
"U nedeljama koje dolaze nastavićemo da se kroz komunikaciju, prevenciju i represiju obračunavamo sa jednim brojem ljudi - nema ih više od nekoliko hiljada, koji ukoliko se to ne reši i stalno ne rešava mogu ugroziti slobodu kretanja za milione naših građan", rekao je on.
Upitan kako ostvariti ravnotežu između poštovanja ljudska prava i sprovođenja takvih mera, on je rekao da je vazno prvo obezbediti nivo zaštite ljudskih prava, kao i da će dobijanje statusa kandidata biti ključno za bezvizni režima, jer će se time Srbija kvalifikovati za šengenski prostor kao "bezbedna zemlje", što podrazumeva i bržu proceduru razmatranja azila. U tom slučaju, prema njegovim rečima, postoji vrlo jaka pretpostavka da ljudska prava osobe koja dolazi iz Srbije kao kandidata nisu ugrožena.
On je rekao da će u decembru biti usvojene u EU izmene zakona na osnovu kojih će članica šengenskog prostora moći da zabrane ulazak i do pet godina osobama koje su zloupotrebile bezvizni režima.
Podrška Slovačke na putu ka EU
Slovački ambasador u Srbiji Jan Varšo je na predstavljanju petog vodiča o evropskim politikama koji je EPuS izdao uz podršku Slovačke agencije za za međunarodnu razvojnu pomoć, izrazio nadu da će napori Sribja biti nagrađeni 9. decembra. "Mi se nadamo da će u decembru Evropski savet prepoznati napore Srbije davanjem statusa kandidata sa jasnim izgledima za utvrđivanje datuma početka pregovora", rekao je Varšo.
Đelić je rekao da ne želi da špekuliše da li će Srbiji 9. decembra biti odobren status kandidata i najavio više poseta članicama EU u narednom periodu. On je rekao da je uloga Vlade Srbije da stvara uslove za dodeljivanje statusa kandidata Srbiji a ne da nagađa da li će se to desiti i dodao da su uslovi za to već poznati. "Uslovi su poznati - da se obnovi dijalog sa Prištinom i mi ulažmeo napore u tom pravcu", rekao je on.
Srbija je 12. oktobra dobila pozitivno mišljenje Evropske komisije o sticanju statusa kandidata. To je preporuka zemljama članicama da taj status Srbiji dodele, pri čemu se, kako je navedeno, podrazumeva da se Srbija vrati u dijalog sa Kosovom i da "iskreno krene u primenu do sada postignutih sporazuma".
Preporuka za otvaranje pregovora uslovljena je daljim napretkom u odnosima sa Prištinom - Komisija je procenila da pregovore treba otvoriti kada se ostvari vidan napredak u najznačajnijim domenima saradnje Beograda i Prištine.
Napisala Maja Poznatov
Povezani sadržaj
|
|
|