Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Beograd i Priština: prvi dan slobodnog kretanja
|
|
|
|
Objavljeno : 26.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Od 26. decembra sprovodi se sporazum Beograda i Prištine o slobodi kretanja, postignut uz posredovanje EU. To je jedan od rezultata dijaloga koji se vodi u Briselu i koji bi trebalo da predstavlja korak ka uspostavljanju normalnog života i odnosa na Kosovu, ali i u Srbiji za one koji su poslovno ili porodično vezani za Kosovo. Međutim, čini se da je ovim sporazumom nezadovoljna većina zainteresovanih. Pored očekivane reakcije desničarske opozicije u Srbiji, kao i predstavnika kosovskih Srba, koji smatraju da taj sporazum znači da je Srbija priznala Kosovo, žale se i Albanci i Srbi sa obe strane granične linije koji su upućeni na česta putovanja, i to iz veoma praktičnih razloga - zbog cene.
Prema informacijama iz medija, za prelazak automobilom na Kosovo sa srpskim tablicama plaćaće se 60 evra za 15 dana. Za ulazak u Srbiju sa takozvanim UNMIK tablicama sa oznakom KS plaćaće se oko 100 evra mesečno, dok će se za ulazak sa tablicama Republika Kosovo (RKS) dobijati privremene tablice cene oko 3.000 dinara, uz šta će se dnevno plaćati oko 500 dinara za osiguranje.
Za one koji će prelaze koristiti retko, da bi, na primer, sa Kosova išli prema zapadnoj Evropi, to možda nije preveliki iznos, ali za one koji će putovati redovno iznos viši od 1.000 evra mesečno može biti prepreka za putovanje. U Srbiji je prosečna plata 38.000 dinara, s tim što je na jugu Srbije generalno gledano niža. Na Kosovu, prema podacima američke obaveštajne službe CIA, nezaposleno je oko 40% stanovništva, a svaki treći živi ispod linije siromaštva.
Kako piše Blic, sve više Srba sa Kosova traži registarske tablice sa oznakom RKS zbog povoljnijeg načina plaćanja.
Kako je slikovito opisao načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga Dragan Nikolić govoreći o situaciji Srba južno od Ibra, na njih se primenjuju evropski standardi a žive po afričkim. Ta konstatacija se može primeniti i na sve druge stanovnike za koje više od 100 evra mesečno za osiguranje, koliko će morati da plaćaju u skladu sa sporazumom, može da bude nepremostiva prepreka za putovanje.
Nikolić je ocenio da zbog cene osiguranja sloboda kretanja za kosovske Srbe praktično vise ne postoji, iz finansijskih razloga. To je zato, prema njegovoj oceni "fantastično smišljen plan za potpuno uništenje jednog naroda".
Nikolić je istakao da je oko 30.000 Srba u opštinama Gnjilane, Kosovska Kamenica, Vitina i Novo Brdo upućeno na svakodnevni prelazak ka Bujanovcu i Preševu. "Srbi u Kosovskom pomoravlju od 1999. godine nemaju bolnicu niti porodilište, i za takve zdravstvene usluge su upućeni na Zdravstveni centar Vranje, kao i za matičnu službu ili usluge gnjilanskog SUP-a koji su takođe izmešteni u Vranje, do kog mogu da dođu samo u svojim automobilima jer nema autobuskog prevoza ni železnice". Nikolić je istakao takođe da Srbe na Kosovu niko iz vlade nije obavestio šta će značiti sporazum o slobodi kretanja, već da informacije saznaju iz medija ili na terinu.
Background Dijalog Beograda i Prištine vodi se od marta uz posredovanje EU. Predstavnici EU i zemalja članica insistiraju da nije reč o dijalogu za utvrđivanje statusa Kosova, već o procesu od praktičnog značaja za normalizaciju života. Od vlasti u Beogradu i Prištini traži se da ostvare saradnju, omoguće slobodan protok robe, kretanje ljudi i neometanu komunikaciju.
Jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije Riza Halimi, iz opštine Preševo, takođe je ocenio da su troškovi za prelazak između Srbije i Kosova, ovoga puta u pravcu Kosova, isuviše visoki, tako da da blokiraju kretanje.
"Sada umesto administrativnih imamo finansijske poteškoće i to nepremostive", izjavio je Halimi za agenciju Beta.
Halimi, koji je i predsednik Partije za demokratsko delovanje, dodao je da su "pre postizanja sporazuma o slobodi kretanja Beograda i Prištine samo Albanci sa Kosova bili sprečeni da dolaze u Srbiju, a da su ovakvom uredbom i naplatom osiguranja sada i građani Srbije sprečeni da odlaze na Kosovo".
"Naplatu osiguranja za ulazak na Kosovo najviše će osetiti Albanci iz Preševske doline koji imaju rodbinske veze na Kosovu, a i potrebu da svakodnevno ili često zbog posla putuju do Gnjilana ili Prištine. Zamislite kako neko sa prosečnom platom od 200-300 evra može da plaća mesečno 100 evra samo za osiguranje vozila za ulazak na Kosovo", kazao je on.
Sličnu reakciju dao je za AFP Zrenjaninac Đura Stanković koji na Kosovo putuje iz poslovnih razloga. "Bilo je vreme da se omogući slovoda kretanja. Ali oni (vlasti) su se nameračile na naše džeopove i novčanike".
Sporazum bi mogao da bude od koristi stanovnicima Kosova sa dokumentima kosovskih vlasti koji do sada nisu mogli da ulaze u Srbiju sa dokumentima i tablicama koje su im izdavale vlasti Kosova. To ih je onemogućavalo da odlaze najkraćim putem u zapadnu Evropu, gde živi najveći deo albanske kosovske dijaspore, kao i da posećuju rodbinu na jugu Srbije.
Prema rečima Adema Bejićija, kosovskog Albanca koji je prešao preko prelaza Merdare, sporazum se odvija bez problema, uz plaćanje osiguranja i tablica.
Predstavnici Srba sa severa Kosova su ocenili da je uredba za njih neprihvatljiva. Oni su najavili da će skupštine opština sa severa Kosova odlučiti o raspisivanju referenduma na kojem će se građani izjasniti da li prihvataju albanske institucije na severu Kosova. Najavljeno je da će referendum najverovatnije biti održan 15. februara - na Dan državnosti Srbije.
"Uredba je nanela veliku štetu Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji i mi se sa njom ne slažemo", rekao je predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić. "Naša je obaveza da kažemo da je ona za nas nepovoljna i da se sa njom ne slažemo", rekao je Pantić.
On je takođe najavio da to nije put ka ukidanju barikada, koje su Srbi postavili zbog prisustva kosovskih Albanaca na prelazima, i da će Srbi ostati na barikadama ili, u slučaju da budu uklonjene, napraviti nove.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
