Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kako je formirana Cvetkovićeva vlada
|
|
|
|
Objavljeno : 11.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Odlazeća Vlada Srbije formirana je 7. jula 2008. godine, izborom dotadašnjeg ministra finansija Mirka Cvetkovića za predsednika, a na osnovu rezultata vanrednih parlamentarnih izbora održanih 11. maja te godine. Ti izbori su raspisani u martu 2008. nakon višemesečne političke krize koju je produbilo proglašenje nezavisnosti Kosova 17. februara 2008, ali i neslaganja oko evropskog puta Srbije. Prethodno je proevropski lider Demokratske stranke Boris Tadić pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora, 3. februara.
Odnosi unutar tadašnjeg vladajućeg srpskog bloka pali su na najniže grane od formiranja vlade nakon što je premijer Vojislav Koštunica podržao rezoluciju ultranacionalističe Srpske radikalne stranke (SRS) koja je praktično vodila ka obustavi pregovora sa Evropskom unijom. Rezolucija se svodila na zahtev da EU prihvati Srbiju kao celovitu državu u čijim granicama je i Kosovo i da se samo tako može potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Pregovori o SSP se, međutim, vode za Srbiju bez Kosova, i to je započeto pod prvom Koštunicinom vladom (2007-2008), dok Kosovo, bez prejudiciranja statusa, ima sopstveni put ka EU, i kaska za zemljama Zapadnog Balkana.
Rezoluciju su 5. marta 2008. u parlamentu podržale SRS, Koštuničina Demokratska stranka Srbije (DSS), Nova Srbija (NS) Velimira Ilića, kao i Socijalistička partija Srbije (SPS) koja će nakon izbora 11. maja formirati vladu sa proevropskim blokom okupljenim oko Demokratske stranke. DS se oštro usprotivila toj rezoluciji.
U tom kontekstu i vanredni izvori su imali referendumsku atmosferu u kojoj su se birači opredeljivali za i protiv evropskih integracija, a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i odnos prema evropskim integracijama bio je jedan od glavnih argumenata na parlamentarnim izborima i tokom pregovora o formiranju vlade.
Koštunica je prethodno, u februaru, faktički osujetio potpisivanje sporazuma sa EU, koji je Brisel Srbiji ponudio kao neku vrstu prelaznog rešenja do potpisivanja SSP. Neposredno pred vanredne izbore, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potpisao je 29. aprila, i pored protivljenja Koštunice, SSP Srbije i EU i Prelazni trgovinski sporazum.
Kada je formirana vlada Mirka Cvetkovića imala je 27 članova, od čega 24 ministra i jednog ministra bez portfelja. Iako je na izborima ubedljivo pobedila koalicija oko DS Za evropsku Srbiju (102 poslanička mesta) vladajuća koalicija koju je formirala sa strankama okupljenim oko SPS imala je u parlamentu tesnu većinu od 128 poslanika koju, kako se pokazalo, nije bilo lako održavati. Podršku vladinima predlozima koji budu vodili bržem uključivanju Srbije u EU po formiranju vlade je najavila Liberalno demokratska partija (LDP).
Vlada Mirka Cvetkovića bila je utemeljena na nizu kompromisa među koalicionim partnerima opterećenim dubokim međusobnim razlikama i nepoverenjem. Broj mesta u vladi bio je jedan od načina da se zadovolje interesi koalicionih partnera, a njen opstanak je zavisio od sposobnosti članica vladajućeg bloka da održe unutarnji balans.
U okviru ZES-a tu su bili DS, G17 plus, Sandžačka demokratska partija, Srpski porket obnove, Liga socijaldemokrata Vojvodine, dok su koaliciji sa socijalistima bili Partija ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvena Srbija.
Cvetkovićev kabinet je prvi od pada autoritarnog režima u kome je Socijalistička partija Srbije (SPS) ušla u partnerstvo sa blokom stranaka koje su srušile taj režim. Do ulaska u tu vladu SPS je pregovarala sa narodnjacima (DSS i NS) i radikalima.
Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije formirale su zajedno vlast na svim nivoima, a u oktobru su potpisale Deklaraciju o pomirenju. Na ponovljenim lokalnim izborima 11. novembra 2008. u Prijepolju DS i SPS su prvi put nastupili u koaliciji.
Nepune tri godine nakon formiranja vlada je u martu 2011. rekonstruisana. Vlada Srbije je 7. marta 2011. uputila Skupštini Srbije predloge zakona o ministarstvima i izmena zakona o vladi, kojima je predviđeno smanjenje vlade. Premijer Cvetković je dan nakon toga izneo i predloge članova u izmenjenoj vladi. Rekonstruisana Vlada Srbije imala je 21 člana i 17 ministarstava, dok je pre rekonstrukcije imala 24 ministarstva i 27 članova.
Razgovori koalicionih partnera o rekonsturkciji Vlade Srbije usledili su nakon odluke Cvetkovića polovinom februara 2011. da pokrene postupak za smenu ministra ekonomije Mlađana Dinkića. Tome su prethodile sve otvorenije Dinkićeve kritike u javnosti na račun rada vlade i samog premijera. Iako nije bilo izvesno da li će vlada opstati, kriza je prevladana tako što je Dinkić prihvatio premijerovu odluku, najavivši da njegova stranka ostaje u vladi.
Dinkićeva stranka ranije je bila ključni oslonac DS-a u vladajućem bloku i u njenoj nadležnosti je bila privreda. Nakon rekonstrukcije Vlade od marta 2011. to je formalno i ostalo tako, ali je uticaj te stranke na ekomoniju bitno smanjen. Nesuglasice između DS i G17 plus izbile su povodom načina na koji se troše budžetska sredstva. DS je organičila upliv G 17 plus na finansijske tokove verujući da ih ta stranka koristi za sopstvenu promociju. Dinkić je naime formirao u maju 2010. novi politički blok Ujedinjeni regioni Srbije (URS), sa namerom samostalno da izađe na naredne izbore koristeći popularnu temu decentralizacije.
Vlada ipak nastavlja da funkcioniše suočavajući se sa velikim izazovima u 2011, poput odlaganja dodeljivanja statusa kandidata, krize na severu Kosova i pogoršanja ekonomskih prilika. U takvim okolnostima i u očekivanju raspisivanja izbora u redovnom roku pojačava se pritisak na unutrašnjoj političkoj sceni i praktično od jeseni neke stranke već neformalno počinju kampanju.
Parlamentarni izbori su, uprkos zahtevima opozicije za njihovo prevremeno održavanje, raspisani 13. marta 2012. za 6. maj, kao i lokalni i pokrajinski izbori. Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić saopštio je 4. aprila da će podneti ostavku, kako bi u Srbiji 6. maja izbori bili održani na svim nivoima.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
