Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Osam partija potrošilo u kampanji više nego što je imalo na računu
|
|
|
|
Objavljeno : 10.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Osam parlamentarnih i vanparlamentarnih partija prijavilo je da je na opštim izborima održanim 6. maja potrošilo više novca nego što je dobilo iz budžeta i prikupilo od donacija, pokazalo je istraživanje o finansiranju izborne kampanje koji je 10. jula predstavila organizacija Transparentnost Srbija. Kao problem izdvojeno je pitanje kako će stranke sada pokriti taj minus. Prema onome što su stranke prijavile, donatori nisu značajan izvor finansiranja, a problem predstavlja i to što su neke od njih uzimale kredite od banaka u kojima država ima udeo. Na predstavljanju rezultata istraživanja direktor Transparentnosti Srbija Vladimir Goati je rekao da nova Vlada Srbije mora da usvoji strateški pristup u borbi protiv korupcije, radi na jačanju nezavisnih organa, sprovede reformu javnog sektora i prekine praksu kupovine medijskog uticaja.
Rezultati Transparentnosti Srbija predstavljeni na konferenciji za novinare pokazali su da je najveći minus od 324 miliona dinara iskazali su Ujedinjeni regioni Srbije. Na parlamentarnim i predsedničkim izborima više novca potrošili su i koalicija "Pokrenimo Srbiju" - oko 2,9 miliona dinara, koalicija oko Socijalističke partije - oko 290.000 dinara, "Preokret" koji je potrošio gotovo 169 miliona dinara više i Srpska radikalna stranka koja je u minusu više od 21 milion dinara.
Pokret Dveri je potrošio 800.000 dinara više nego što je imao, Koalicija Albanaca preševske doline oko 570.000 dinara dok je Pokret radnika i seljaka iskazao manjak od oko 48 miliona dinara.
Najveći minus na računu ima URS koji je iz budžeta i od ostalih prihoda sakupio nešto manje od 190 miliona dinara ali je potrošio skoro 514 miliona, što znači da je ta grupacija stranaka i pokreta potrošila 324.275.749 dinara više nego što je imala na raspolaganju.
Programski direktor Transparentnosti Nemanja Nenadić rekao je da je veliko pitanje na koji način će taj problem biti rešen jer šta god da te stranke urade sada, kako bi prikupile sredstva za pokrivanje minusa stvorenog u izbornoj kampanji, napraviće prekršaj.
Nenadić je ocenio da je od izuzetne važnosti da se temeljno provere izveštaji o finansiranju stranaka predati Agenciji za borbu protiv korupcije, ne samo da bi neko eventualno bio kažnjen, već i zbog toga da se proveri tačnost njihovog sadržaja i uspostavi neophodno poverenje.
Background Skupština Srbije usvojila je 14. juna 2011. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, čime je ispunjen još jedan od uslova na putu ka Evropskoj uniji - stvaranje okvira za efikasniju kontrolu finansiranja političkih organizacija.
Propisano je da se iz budžeta Srbije izdvoji 0,15% za redovni rad političkih stranaka, a za finansiranje troškova izborne kampanje iz javnih izvora u godini u kojoj se održavaju izbori, određuje se 0,1% rashoda budžeta. Novina je polaganje izbornog jemstva političkih subjekata koji nameravaju da koriste sredstva iz javnih izvora za finansiranje izborne kampanje i njegovo vraćanje u budžet ako politički subjekt na izborima ne osvoji 1% važećih glasova, odnosno 0,2 ukoliko predstavlja stranku manjine.
Političke stranke se finansiraju iz javnih izvora, odnosno budžeta i privatnih izvora koje čine članarina, prilog, nasledstvo i prihod od imovine, a novi privatni izvori jesu legat i zaduživanje kod komercijalnih banaka. Predviđeno je i da se politička stranka može finansirati putem priloga međunarodnih političkih udruženja, s tim što takvi prilozi ne mogu biti u novcu.
Radi efikasnije kontrole, prilozi se mogu davati isključivo uplatom preko tekućeg računa davaoca, uz obavezu političke stranke da evidentira svaki prilog i da na svom sajtu objavi davanje čija je vrednost na godišnjem nivou veća od jedne prosečne mesečne plate.
Agenija za borbu protiv korupcije prvi put na ovogodišnjim izborima sprovodi nadzor finansiranja predizborne kampanje.
On je kao poseban problem naveo to što su pojedine stranke kredite uzimale od banaka koje imaju državnog udela u vlasništvu poput Razvojne banke Vojvodine i Komercijalne banke.
Nenadić je rekao da, prema onome što su stranke prijavile, donatori nisu značajan izvor finansiranja, ali i da tu postoje određene razlike među partijama. Prema njegovim rečima, Srpska napredna stranka je imala mnoštvo manjih donatora, koji su svi priložili po 19.000 dinara, dok su Socijalistička partija Srbije ili Liberalno-demokratska partija imale manje donatora koji su dali više novca.
Partije, u većini, nisu prijavljivale besplatne usluge koje su dobijale za vreme predizborne kampanje.
Saradnica Transparentnosti Bojana Medenica rekla je da je istraživanje pokazalo da su stranke na parlamentarnim izborima čak tri četvrtine novca trošile na oglašavanje na televiziji.
Ona je kao pozitivan pomak navela to što je u finansiranju partija, naročito kada je reč o uzimanju kredita, povećana transparentnost celokupnog procesa, ali je dodala da problem može da bude to što je značajan broj stranaka koje su potrošile više nego što su imale na raspolaganju pa sada nije jasno kako će ta sredstva biti vraćena.
Potreban strateški pristup u borbi protiv korupcije
Na konferenciji za novinare, Goati je podsetio da je Srbija do sada usvojila brojne zakone i strateška dokumenta za borbu protiv korupcije ali da nisu postojali mehanizmi odgovornosti za neispunjavanje zadataka.
"Neuporedivo više je urađeno i proliveno znoja u pisanju zakona ali su rezultati (u borbi protiv korupcije) i dalje mršavi i slabi. Nema odlučnosti i spremnosti da se sprovode nepopularne mere i da se gone mangupi iz svojih redova, ako su učestvovali u korupciji", rekao je on.
Goati je rekao da javna preduzeća treba da prekinu rasipanje javnih sredstava kroz praksu kupovine medijskog uticaja, odnosno kroz trošenje novca na sponzorstva, promotivne akcije javnih preduzeća, ministarstava, pokrajinskih i lokalnih vlasti jer će se tako sprečiti prelivanje državnog novca.
On je, kao važne poteze koje treba obaviti, naveo i čuvanje jedinstva pravnog poretka, odnosno izbegavanje situacija u kojima se donose zakoni koji su u suprotnosti sa Ustavom, obezbeđivanje veće javnosti u donošenju odluka, oprez pri finansijskim intervencijama, omogućavanje zaštite uzbunjivača na slučajeve korupcije, sprovođenje reforme oblasti javnih nabavki i regulisanje spornih pitanja nastalih prilikom reforme pravosuđa.
Transparentnost smatra da bi nova Vlada Srbije morala da radi i na tome da reformiše javni sektor i obezbedi uslove da se ljudi u javnim službama i preduzećima zapošljavaju na osnovu konkursa, a ne na osnovu političke pripadnosti.
Goati se založio i za promenu Ustava Srbije, naročito u delu koji poslanicima omogućava da prenesu svoja ovlašćenja na partije i u delu koji, prema njegovoj oceni, ostavlja široki imunitet od krivičnog gonjenja poslanika.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
