Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neophodna strategija spoljne politike
|
|
|
|
Objavljeno : 17.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nova Vlada Srbije je na unutrašnjem planu donosila uglavnom kratkoročne a ne dugoročne mere, pre svega kada je reč o ekonomiji, dok su odnosi sa susedima najveća slabost spoljne politike, rečeno je 17. decembra na skupu Evropskog pokreta u Srbiji o rezultatima Vlade. Srbija treba da definiše strategiju spoljne politike s obzirom da sledeći krug proširenja, posle Hrvatske, nije u izgledu u narednih 10 godina, ocenjeno je na skupu. Vlada je trenutno usredsređena na finansijsku konsolidaciju zbog čega su socijalna pitanja, iako vrlo prisutna u predizbornoj kampanji, potisnuta u drugi plan. U oblasti rada i zapošljavanja može se očekivati nastavak sadašnje politike, dok u zdravstvu nema najava sistemskih promena.
Na skupu "Moguća Srbija - osvrt na urađeno i pogled na moguće" u beogradskom Medija centru, stručnjaci su izneli ocene rezultata u proteklih nekoliko meseci u devet reformskih oblasti, i govorili o perspektivama.
Predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Predrag Simić rekao je da je u spoljnoj politici Srbije mnogo otvorenog i nedorečenog i da se zato ne mogu nazreti čak ni elementi spoljnopolitičke strategije. Simić je ocenio da se EU, posle prijema Hrvatske 2013. godine, neće širiti najmanje narednih 10 godina i da je zato neophodna strategija spoljne politike.
Dodao je da se kontinuitet u spoljnoj politici najviše vidi u pitanjima vezanim za Kosovo, dok su odnosi sa Hrvatskom praktično zamrznuti. Prema njegovim rečim, Srbija je "relaksirala odnose" sa Makedonijom, dok sa Crnom Gorom nema problema.
Simić je izjavio da ne očekuje veća odstupanja u kosovskoj politici jer je Vlada Srbije nastavila politiku približavanja EU za koju je glavni uslov rešavanje problema Kosova. "Glavni ali ne i jedini, svakako, i mislim da bi odstupanje od očekivanja koja postoje u Briselu među partnerima verovatno bilo kontraproduktivno. Naravno, tu postoji i drugi niz pitanja, ali na kratak rok možemo očekivati samo kontinuitet politike koja je vođena i sprovođenje onoga što je dogovoreno u dijalogu Borislava Stefanovića i Edite Tahiri", rekao je Simić.
Simić je ocenio da bi Beograd trebalo da pokrene niz mera za jačanje poverenja sa Prištinom, među kojima i razmenu komercijalnih i trgovinskih atašea koji bi se bavili rešavanjem nestatusnih pitanja poput reketiranja i birokratskih prepreka.
Neophodne dugoročne ekonomske mere
Koordinator Ekonomsko-poslovnog foruma EPuS-a Aleksandar Đorđević rekao je da se vlada proteklih meseci bavila uglavnom kratkoročnim ekonomskim merama, poput kredita za likvidnost privrede, a da bi morala da se usredsredi na otklanjanje strukturanih problema. Prema njegovim rečima, ne postoji jasna politika za ekonomski razvoj, dok je administracija spora i izražena pravna nesigurnost.
"Vlada nije radila na otklanjanju strukturnih problema. Nema jasne politike niti opredeljenja u kojem bi pravcu trebalo da se kreće provredni razvoj. Ništa nije urađeno na rešavanju problema sporosti administracije i otklanjanju pravne nesigurnosti, a to je veoma važno za strane investitore. Potrebni su tržišni mehanizmi za oporavak privrede", rekao je Đorđević.
On je naveo da je vlada pribegavala netržišnim merama poput ograničenja cena, što bi moglo naići na neodobravanje kod investitora. Mere, takođe, ne smeju biti usmerene samo na povećanje poreza već i na smanjenje potrošnje, rekao je on i dodao da budžet, međutim, predviđa povećanje potrošnje.
Background U okviru projekta "Moguća Srbija" koji se sprovodi od marta, održano je više od 50 javnih rasprava u 20 gradova Srbije o problemima sa kojima se građani sreću u lokalnim sredinama i na nacionalnom nivou.
Građani su davali svoje predloge i na konkurs "Moguća rešenja za moguću Srbiju" stiglo 103 predloga od kojih je 15 najboljih nagrađeno. Analize politika i stanja u 9 reformskih oblasti dostupne su na internet sajtu www.mogucasrbija.rs
Socijalna politika sporedna stvar
Saradnik na projektu Miroslav Ružica rekao je da se koncept socijalne politike u Srbiji svodi na "socijalni sektor", koji se sagledava u kontekstu budžeta. Iako su socijalne teme bile vrlo prisutne u predizbornoj kampanji, to se svodilo na populističke izjave i najave da će se rešavati važna pitanja poput siromaštva i nezaposlenosti, a detaljnije ta pitanja nisu razrađena ni u programu vlade, rekao je on.
"Socijalna politika, prema očekivanjima, nije prioritet već su to finansijska konsolidacija i budžeta", rekao je Ružica i dodao da aktivnosti vlade u borbi protiv siromaštva nisu za sada vidljive ali da će i to doći u jednom trenutku na red.
Prema njegovim rećima, u oblasti rada i zapošljavanja može se očekivati nastavak sadašnje politike, dok u zdravstvu nema najava sistemskih promena. Takođe, niko se ne bavi ključnim temama poput osnovnog paketa zdravstvenih usluga i liste lekova već u javnosti dominira percepcija o korupciji u zdravstvu.
Borba protiv korupcije godinama stagnira
Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati rekao je da Srbija stagnira u borbi protiv korupcije proteklih šest godina i to u vreme kada su doživele procvat regulatorne institucije čiji je, međutim, rezultat nula, pa je Srbija u tom pogledu na poslednjem mestu od svih bivših jugoslovenskih republika.
Osvrnuvši se na zakon o javnim preduzećima koji omogućuje da na čelu preduzeća budu partijski funckioneri pošto zamrznu tu funkciju, on je rekao da je taj zakon doneo tehnička poboljšanja ali da je suština ista - formula za nastavka neuspeha.
"Vlast nijw odolela zovu klijentelističke privrede i dodeljivanju uticajnih mesta", rekao je on. Goati je naveo da su samo izuzeci u više od 2.000 javnih preduzeća odbili predloge šefova stranaka, koje je nazvao faraonima, i dodao da su ti izuzeci kao "grčki polubogovi i heroji", ali da sistem ne može praviti na herojima.
Loše prakse u upravi
Osvrnuvši se na standard nepristrasnosti u postupanju uprave, docent Fakulteta političkih nauka Dejan Milenković je kao primer kršenja tog standarda naveo izmene zakona o Narodnoj banci Srbije i Predlog zakona o javnim preduzećima. Prema njegovim rečima, ponavlja se situacija da se zakoni donose u interesu osoba i stranaka a ne u javnom interesu.
Kao pozitivna primer naveo je donošenje Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru.
Na kršenje standarda objektvinosti Milenković je ukazao u procesu postavljanja državnih službenika i v.d. direktora javnih preduzeća, a kao najnoviji loš primer je naveo izbor Upravnog odbora Narodnog pozorišta u kome nema, kako je rekao, nijedne istinski stručne osobe.
Prema njegovim rečima, imenovanje pomoćnika ministara i direktora poslovnih organizacija je skriveno od javnosti, a biografije na sajtovim ministarstava ne idu u prilog objektivnosti kada je reč o kvalitetu imenovanih. Zbog toga je neophodno reformisati sistem i putem konkursa birati službenike najvišeg ranga, rekao je on.
Milenković je kao dobar primer odgovornosti naveo primenu Sporazuma o integrisanom upravljanju granicama i nastup premijera Srbije Ivice Dačića, jer je "napokon neko rekao" šta je potpisano i koje su obaveze Srbije.
Proizvoljna legalizacija
Saradnica projekta Ksenija Petovar je govoreći o ruralnom i urbanom razvoju rekla da se u najavljenoj legalizaciji bespravno izgrađenih objekata nudi naizgled jednostavno rešenje. Ona je upozorila da se tim predlogom krše imovinska prava i najavljuje legalizacija bez ikakvih standarda, uključujući objekte bespravno izgrađene u zonama vodosnabedevanja ili nacionalnih parkova.
Najavljene mere uvešće i haos u katastar koji je koliko-toliko uređen nakon 2001, rekla je ona i dodala da će to dodatno odbiti investitore pošto se koncept zasniva na proizvoljnosti.
Ksenija Petovar je dodala da je 2001. bespravna gradnja uvedena kao krivično delo ali da niko do sada nije kažnjen po tom osnovu. Podsetila je da je u građevinskom sektoru najizraženija korupcija.
Protivurečan pravni okvir u energetici
Saradnik na projektu Aleksandar Kovačević je rekao da je pravni okvir u energetici protivurečen i kompleksan, i da je strategija u oblasti energetike doneta pre potpisivanja ključnih dokumentata, poput Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ili ugovora sa Rusijom. On je naveo da predstoji izmena pravnog okvira i donošenje nove strategije za razvoj energetike, kao i razvoj energetske statistike, u čemu se kasni za EU.
Kovačević je rekao da Ministarstvo energetike nosi mnogo tereta - od fiskalne konsolidacije i obaveza u domenu evropskih integracija do dela međunarodnih odnosa i socijalne politike. Pritom je ispred Vlade vlasnik preduzeća a treba da kreira politku u toj oblast.
Stručnjak za životnu sredinu Dragoljub Todić je rekao da je tema životne sredine marginalizovana i da se ne može svesti sano na oblast energetike. On je podsetio da je nakon formiranja nove vlade ukinut Fond za zaštitu životne sredine bez valjanih argumenata.
Ocenio je da postoji zastoj u sprovođenju reformi na planu zaštite životne sredine, kao i da je potrebno redefinisati ciljeve Srbije pošto su prethodni bili preambiciozni. Kovačević je rekao da su donošeni zakoni a da nisu sagledane mogućnosti i posledice po srpsku privredu.
Neefikasne institucije u domenu obrazovanja
Predsednik EPuS-a Vlastimir Matejić je kao pozitivne pomake u domenu obrazovanja naveo završetak procesa donošenja Strategije razvoja obrazovanja i više zakona, ali je naveo da je primena zakona delimično uspešna.
Stanje u institucijama u obrazovanja je izraz ukupne administrativne neefikasnosit u Srbiji a međuresorna saradnja je nerazvijena što je, kako je naveo, "opšta boljka sturkture vlasti u Srbiji".
Vlada je uspela da održi budžetsko finansiranje za obrazovanje na postojećem nivou i nešto iznad za 2013. Malo je, međutim, urađeno u protekla dva meseca na korišćenju durgih izvora finansiranja u obrazovanju, poput privatnog finansiranja, od stranih organizaicja i slično.
Izvor: EurActiv,rs
Foto: Medija centar
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
