Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Konflikt u Siriji može da utiče na broj migranata u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 04.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Konflikt u Siriji, koji je dobio novu dimenziju nakon raketnog napada sirijske vojske na turski pogranični grad Akčakale 3. oktobra, mogao bi da se odrazi na povećanje broja migranata iz te zemlje u Srbiji kojih za sada nema u većem broju, rečeno je EurAktivu u Grupi 484, nevladinoj organizaciji koja se bavi pitanjem prisilnih migracija. Za prvih šest meseci 2012. godine 974 osobe su pokazale nameru da traže azil u Srbiji, a od toga 49 su građani Sirije. Prošle godine države iz kojih je u Srbiju stiglo najviše migranata bile su Avganistan, Somalija i Pakistan.
Broj sirijskih izbeglica u Jordanu, Libanu, Turskoj i Iraku premašuje 311.500, što je tru puta više u odnosu na podatke iz juna, saopštio je 2. oktobra Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR). Najviše izbeglica iz Sirije nalazi se u Jordanu, njih 103.488, što je četvorostruko više nego u junu, zatim sledi Turska sa 93.576 izbeglica i Liban gde ih je 81.000. UNHCR je krajem septembra izneo procenu da bi broj izbeglica iz Sirije, gde je u toku oružani sukob, mogao bi da dostigne više od 700.000 do kraja ove godine.
U raketnom napada Sirijaca na turski grad Akčale 3. oktobra poginulo je pet ljudi. Turska je odgovorila artiljerijskim napadom na sirijsku teritoriju i u tom napadu je ubijeno "više sirijskih vojnika", navela je jedna sirijska nevladina organizacija. Turska vojska 4. oktobra je nastavila artiljerijske napade na sirijske mete. Isti dan turski parlament dao je zeleno svetlo za vojne operacije.
“Ukoliko se konflikt nastavi, u Srbiji se može očekivati povećan broj migranata iz Sirije. Koliko će poslednji događaj imati uticaja, videćemo. Ali, dosad je bila praksa da svi konflikti imaju uticaj na priliv migranata”, kazao je za EurAktiv Vladimir Petronijević, direktor Grupe 484.
Prema podacima ove organizacije, za prvih šest meseci 2012. godine 974 osobe su pokazale nameru da traže azil u Srbiji što znači da su ušle u proceduru i da su upućene prema centrima za azil. Međutim, to ne znači da su zahtev i predale. Od toga je naviše državljana Avganistana, Alžira, Pakistana, Somalije, Maroka i Palestine.
U prethodne tri godine broj onih koji su ušli u proceduru da traže azil se povećao nekoliko puta. U 2009. godini 275 ljudi je kazalo da će zatražiti azil u Srbiji, već naredne godine se broj povećao na 522, da bi prošle godine šest puta više ljudi ili 3.134 ušlo u proceduru za dobijanje azila.
Iako je Sirija geografski udaljena od Srbije, putevi koji vode ka EU, koja je i glavno odredište za osoba koja traže međunarodnu zaštitu, vode preko Turske, Grčke, Makedonije i Srbije.
Petronijević je ocenio da je trend povećanja broja ljudi koji će zatražiti azil u Srbiji ili će samo proći kroz zemlju direktno uslovljen situacijom u Grčkoj koja je, kako je naveo, doživela kolaps sistema azila. Naime, najveći broj migranata sa Bliskog istoka ulazi u Grčku preko kopna ili mora, a odatle preko Makedonije, stiže u Srbiju.
Prema podacima MUP-a, u Srbiji je pre dve godine registrovano 2.500 iregularnih migranata. Pojam iregularni podrazumeva da nisu imali dokumenta, da im se identitet utvrđivao na osnovu izjave, a da su u zemlju ušli na neki od nezakonitih načina koristeći često usluge krijumčara. Međutim, oni ipak ostvaruju neka prava. Već 2011. taj broj se povećao na 9.500 ljudi.
U 2011. države iz kojih u Srbiju pristiže najviše migranata bile su Avganistan, Somalija i Pakistan, a značajan broj dolazio je iz Palestine kao i iz severnoafričkih država kao što su Alžir, Libija, Tunis i Maroko, ocenjeno je u izveštaju Izazovi prisilnih migracija Grupe 484 iz jula ove godine.
“Lica poreklom iz Sirije još uvek nema u velikom broju. Međutim, ukoliko se konflikt u ovoj državi nastavi i dalje eskalira, očekuje se da se na teritoriji Srbije nađe i veći broj sirijskih državljana”, ocenili su stručnjaci Grupe 484 u tom izveštaju.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: AP/Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
