Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poziv da se više koristi program Kreativna Evropa
|
|
|
|
Objavljeno : 27.04.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Za 10 meseci od kada je Srbija pristupila evropskom programu za finansiranje kulture Kreativna Evropa, 30 organizacija je dobilo podršku, rekao je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac. Po njegovoj oceni, organizacije i pojedinci iz Srbije trebalo bi i više da koriste ovaj program, čime bi povećali i uključenost Srbije u evropski kulturni prostor. Na Forumu Kreativna Evropa 2015. u Beogradu 27. i 28. aprila zainteresovani su dobili mogućnost da čuju iskustva uspešnih projekata, ali i da dobiju konkretne savete o tome kako izbeći administraciju koja, kako navode, nije nepremostiva. Neke članice EU su se, kako je rečeno, protivile usvajanju ovog programa, ali je Brisel uspeo da argumentima pokaže da je kultura pokretač društvenog razvoja.
Tasovac je podsetio da je Srbija bila prva zemlja koja nije članica EU koja je dobila mogućnost da učestvuje u projektu.
Sporazum o pristupanju tom programu potpisan je u junu 2014, a u septembru je počeo da radi Desk Kreativna Evropa Srbija, koji pruža podršku zainteresovanima za prijave. U januaru je formiran i Desk Atena, koji radi u Novom Sadu.
Kako je istaknuto na skupu, ova dva deska pružaju pomoć u svakoj fazi, od pripreme prijave do realizacije projekta, a prihvataju i pozive za organizaciju info dana i sličnih sadržaja u Srbiji.
Do sada se, kako je rekao Tasovac, 30 organizacija uspešno priajvilo, a po njegovoj oceni program se može i bolje iskoristiti.
"To nije pitanje samo finansijske podrške, na taj način mi se umrežavamo i postajemo deo jedinstvenog kulturnog prostora", rekao je on.
Dodao je da je u pogledu finansiranja Ministarstvo kulture i informisanja ootvorilo konkurs koji traje cele godine za one koji su dobili i podršku evropskih fondova.
Administracija nije nepremostiva
Komplikovana administracija može da zaplaši korisnike, ali rukovodilac Deska Kreativna Evropa Srbija Dimitrije Tadić kaže da admiistracija ne treba da obeshrabri.
"To je lako savladivo. Najvažnije je imati dobru ideju", kazao je on.
Kako poručuju u Desku, ključno je da se shvati da je koncept programa zasnovan na strateškom promišljanju, da bi se garantovala evropska dimenzija projekata i pospešilo povezivanje, razmena i širenje kruga ljudi do kojih kreativni sadržaji dopiru.
Tako linija "mreže" pruža podršku za povezivanje oranizacija, "platforma" za povezivanje pojedinaca, poput umetnika, teoretičaa i kustosa.
Za ostale projekte namenjena linija "evropski projekti saradnje", i za to su, kako kaže Tadić, najčešće konkurisale organizacije iz Srbije.
Linija "prevodi književnih dela" služe da se omogući pristup delima u različitim delovima Evrope.
Prioriteti nisu prazne reči
Nina Mihaljinac iz Deska ukazala je da treba razumeti da osnovna načela i prioriteti projekta nisu tek puke fraze, već ključni elementi koji se od projekta očekuju.
Kao primere navela je razvoj publike, odnosno uključivanje zajednice u razvoj kreativnih sadržaja, kao i edukacije i uključivanje novih kategorija stanovništva u publiku. Primeri takvih projekata su osnivanje foruma mladih koji će učestvovati u kreiranju programa Kolarčeve zadužbine u oblasti klasične muzike kako bi se privukli mladi da se zainteresuju za takve sadržaje.
Rukovodilac Deska Tadić rekao je da je razvoj publike važna dimenzija projekta, jer on ne treba da bude namenjen samo krugovima koji su i inače uključeni kao umetnici i redovna publika.
Mobilnost je jedan od prioriteta zbog pospešivanja razmene sadržaja. Podrazumeva kako kretanje umetnika, poput projekta Stanica, koji kroz različite programe pruža podršku mladim plesačima i koreografima, ali i sadržaja, poput projekta u kojem učestvuje Muzej primenjene umetnosti koji obuhvata i putujuću izložbu keramike.
Istaknuto je da ne treba težiti da se odgovori na sve prioritete, jer to pokazuje da je reč o projektu koji je napravljen samo da odgovori na sve zahteve iz prijave, dok u projektima koji imaju sopstvenu jaku ideju uvek postoji rangiranje ciljeva.
Kultura nije štetočina
Program Kreativne Evropa raspolaže budžetom od 1,5 milijardi evra za projekte transnacionalne saradnje u kulturi i stvaralaštvu za period 2014-2020.
Dimitrije Tadić iz Deska Kreativna Evropa Srbije rekao je da odobravanje ovog programa u EU nije išlo lako.
Neke zemlje su se, kako je rekao, odlučno i cak agresivno protivile, smatrajući da EU ne treba da se bavi kulturom, koja se, što se vidi po budžetima u EU ali i u Srbiji, ne smatra prvorazrednim prioritetom.
Bilo je potrebno lobiranje da bi se ovaj program usvojio, a Komisija se za argumentovanje svoje podrške služila statistikom koja je pokazala da kultura doprinosi otvaranju radnih mesta i društvenom razvoju uopšte.
Istaknuto je i da je kultura između ostalog značajam činilac identiteta mesta, a time i značajna za turizam.
Napisala: S.V.
Ilustracija: Desk Kreativna Evropa Srbija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
