Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Saradnja pod znakom pitanja zbog spornog zakona u Hrvatskoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Najavljeno usvajanje zakona u Hrvatskoj kojim se poništavaju pravni akti Srbije, bivše JNA i bivše SFRJ u vezi sa ratnim zločinima izazvalo je polemiku između Beograda i Zagreba. Taj korak preti da ugrozi dosadašnju saradnju pravosuđa u regionu u rasvetljavanju ratnih zločina i kažnjavanju odgovornih, koja se godinama postepeno uspostavljala. Zaoštravanje odnosa sa Srbijom tumači se i kao deo predizborne kampanje Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). Nove napetosti su još jednom pokazale koliko su odnosi Srbije i Hrvatske osetljivi, iako su dve zemlje opredeljene da ih unapređuju, posebno kada se ima u vidu značaj dobrosusedskih odnosa u evropskim integracijama.
Rasvetljavanje sudbine nestalih u ratovima, povratak izbeglih Srba u Hrvatsku, procesuiranje ratnih zločina, podela imovine bivše Jugoslavije, međusobne tužbe pred Međunarodnim sudom pravde, samo su neka pitanja koja i dalje opterećuju odnose dve zemlje i koja periodično dovode do zategnutosti u odnosima.
Tokom ove godine odnosi Beograda i Zagreba bili su više puta na probi. U martu povod pogoršanju odnosa bilo je hapšenje hrvatskog veterana Tihomira Purde u BiH po poternici iz Srbije čije pravosuđe ga je teretilo za ratne zločine, a oštre kritike je izazvala izjava hrvatske premijerke Jadranke Kosor tokom obeležavanja godišnjice akcije "Oluja". Ona je tada zahvalila za komandovanje tom akcijom generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, koji su nepravosnažno u Hagu osuđene za ratne zločine. Beograd je kritikovao i Kosorovu zbog posete Kosovu krajem avgusta i izjava koje je tom prilikom dala.
Najnoviji kamen spoticanja u odnosima Srbije i Hrvatske je najavljeno usvajanje zakona kojim se poništavaju određeni pravni akti bivše JNA, bivše SFRJ i Srbije koji se odnose na poslednji rat u Hrvatskoj. Vlada Hrvatske usvojila je 29. septembra predlog tog zakona a, ukoliko ga Sabor usvoji, postaće ništavi svi pravni akti Srbije, bivše JNA i bivše SFRJ kojima su osumnjičeni, optuženi ili osuđeni hrvatski državljani za ratne zločine u poslednjem ratu u Hrvatskoj.
Predloženi zakon predstavlja odgovor na optužnice za ratne zločine i genocid na području Vukovara 1991, koje su iz Beograda ovog leta stigle u Hrvatsku protiv oko 40 hrvatskih državljana. Među njima je i nekoliko ratnih rukovodilaca - Vladmir Šeks, Ivan Vekić, Branimir Glavaš i Tomislav Merčep. Hrvatske vlasti su odbacile optužnice i istakle da je vođenje takvih postupaka isključivo u nadležnosti hrvatskog pravosuđa. Najavljujući usvajanje predloga zakona Kosorova je 22. septembra rekla da je "dosta uznemiravanju koja trpe branitelji od slučaja gospodina (Tihomira) Purde, pa do drugih".
Background Srbija je povodom slučaja hrvatskog veterana Tihomira Purde u januaru predala vlastima u Zagrebu spisak sa imenima 33 hrvatska državljana protiv kojih su u bivšoj SFRJ i SRJ vođeni postupci za ratne zločine. U Zagrebu je tada rečeno da to nije konačna verzija spiska i da pravosudne vlasti Srbije još rade na ažuriranju podataka koje Hrvatska takođe očekuje.
Hrvatska i Srbija su potpisale 29. juna prošle godine u Beogradu Ugovor o međusobnom izručenju svojih državljana, koji su okrivljeni ili osuđeni za organizovani kriminal i korupciju, a razmatra se i mogućnost proširenja sporazuma na druga krivična dela, osim ratnih zločina.
Ona je kasnije rekla da se predlog zakona ne odnosi na akte za koje pravosuduna tela Hrvatske utvrde da udovoljavaju pravnim standardima krivičnog zakonodavstva Hrvatske. Kosorova je na sednici vlade na kojoj je usvojen predlog zakona dodala da svako ko je odgovoran za ratne zločine treba da odgovora, kao i da se tim zakonom ne dovodi u pitanje izvršavanje obaveza prema Haškom tribunalu.
Jadranka Kosor ocenila je 30. septembra da međudržavni sporazumi tužilaštava Srbije i Hrvatske nisu dali željene rezultate i dodala da su stvari od tada "krenule na gore". Kosor je ocenila da međudržavni sporazumi - tužilaštva Hrvatske i Srbije, nisu dali željen rezultat jer je "zakon Srbije iz 2003. i 2010. proširio jurisdikciju Srbije na teritoriju Hrvatske što ni po jednom međunarodnom pravu nije moguće".
Josipović: Predloženi zakon nema svrhu
Predlog zakona je, međutim, bio kritikovan i u samoj Hrvatskoj. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je 2. oktobra da se tim zakonom ne može postići željena svrha i dodao da je pitanje da li je on u saglasnosti s međunarodnim pravom. "Jedini put je da se sedne za sto i da se dugoročno dogovori sistem po kojem niko ko je počinio zločin neće izbeći pravdi. To je vrlo važno i od toga ne treba odstupiti jer će se sprečiti da se progon za ratne zločine politizuje i koristi u bilo kakve političke svrhe", rekao je Josipović novinarima.
Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je ocenio da bi najavljeno donošenje zakona u Hrvatskoj o poništavanju pravnih akata koja se odnose na rat iz 1990-ih, bilo veoma loše i za regionalnu saradnju, i za sama pravna načela. Komentarišući predlog zakona Vukčević je za Večernje novosti od 2. oktobra rekao da "ukoliko Sabor usvoji taj predlog Vlade, regionalna saradnja bi jednom, faktički političkom odlukom, bila vraćena na početak".
Državni sekretar ministarstva pravde Srbije Slobodan Homen izjavio je 3. oktobra da je ideja hrvatske vlade da donese zakon po kojem u toj zemlji neće važiti nijedan srpski pravni akt problematična sa stanovišta ljudskih prava i dobrosusedskih odnosa. "Taj zakon se ne uklapa u trend odnosa Srbije i Hrvatske. Potpisali smo ugovor o međusobnom izručenju državljana za organizovani kriminal što je bio napredak, a nakon slučaja Paravinja Hrvatska je inicirala potpisavanje sporazuma i za sva druga dela. Ovim bi se sad samo prekinula saradnja", kazao je Homen za Radioteleviziju Srbije (RTS).
Prema njegovim rečima, taj zakon je predložen zbog predizborne kampanje u Hravtskoj, a u prilog toj tvrdnji ide, kako je kazao, i činjenica da Hrvatska ni do sad nje morala da postupa po srpskim optužnicama.
Predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) i poslanik u Saboru Hrvatske Milorad Pupovac ocenio je 1. oktobra u Varivodama da bi usvajanjem zakona o ništavosti optužnica JNA, SFRJ i Srbije poništilo pet godina saradnje koje su donele rezultate.
Pupovac je na obeležavanju 16. godišnjice stradanja srpskih civila u Varivodama rekao da ne vidi razlog zbog kojeg bi neko u ovom trenutku želeo da zaustavi saradnju. On je rekao da su o optužnicama protiv ratnih funkcionera, među kojima je i aktuelni potpredsednik Sabora Vladimir Šeks, ranije razgovarali ministri pravosuđa Srbije i Hrvatske, Snežana Malović i Dražen Bošnjaković, preneli su hrvatski mediji. Pupovac je dodao da mu nije jasno zašto optužnice nisu ranije izašle u javnost.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
