Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Borisov na putu da uđe u istoriju sa trećim premijerskim mandatom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.03.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Bivši bugarski premijer Bojko Borisov je, posle pobede nad socijalistima na parlamentarnim izborima 26. marta, u potrazi za saveznicima sa kojima bi mogao da formira stabilnu vladu i obezbedi treći mandat. To nije prvi put da se Borisov ponovo vrati u središte političkog života zahvaljujući imidžu "čoveka iz naroda" i sposobnosti da se predstavi kao oličenje stabilnosti. Borisov će, ako uspe da obezbedi većinu, ući u istoriju Bugarske kao prvi premijer koji je posle pada komunizma izabran na treći mandat.
Prema rezultatima na osnovu 94% prebrojanih glasova, partija Borisova Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) osvojila je 32% glasova, odnosno 96 od 240 poslanika. U sadašnjem sazivu parlamenta GERB je imao 84 poslanika.
Ovaj uspeh predstavlja pozitivno iznenađenje za Borisova čija stranka je prema anketama u nedeljama pred izbore bila izjednačena sa socijalistima (PSB).
Socijalisti sa 27% osvojenih glasova su više nego udvostručili broj poslanika na 79 poslaničkih mesta ali nisu uspeli da osvoje dovoljno da preuzmu vlast od konzervativaca koji dominiraju političkom scenom od 2009. godine.
Politikolog Ognjen Minčev oceno je da su se socijalisti predstavili kao nosioci promena ali da su preterali predstavljajući se kao alternativa statusu kvo u spoljnoj politici zalažući se za približavanje Rusiji. Politikolog Andrej Raičev je rekao da je to zastrašilo glasače.
Borisovu sada ostaje da obezbedi većinu da bi mogao da vlada zemljom. To za vođu konzervativaca, koji je građen kao rvač i slatkorečiv kao trgovac, nije ništa novo, s obzirom da su pregovori o formiranju vlade karakteristični za bugarski proporcionalni izborni sistem.
Ukupno četiri ili pet partija bi trebalo da uđu u parlament i politikolog Minčev je ocenio da će vlada biti nestabilna.
Posmatrači smatraju da Borisov nije pobedio glasovima svojih pristalica već glasovima onih koji nisu oduševljeni politikom njegove stranke ali su ga podržali da ne bi na vlast došli socijalisti, pošto je Borisov prihvatio ulogu ujedinitelja i pomiritelja.
Odlazeći premijer, bivši telohranitelj koji je postao šef policije, igrao je na kartu međunarodne situacije, odnosno nestabilnosti zbog migrantske krize i tenzija sa susednom Turskom.
"Nikad situacija na Balkanu nije bila tako ratoborna. GERB treba da pobedi na ovim izborima da bi Bugarska ostala ostrvo stabilnosti", govorio je on u predizbornoj kampanji.
Socijalisti, naslednici komunista posle pada "gvozdene zavese" nadali su se da će moći da kapitalizuju to što je njihov kandidat, bivši šef vazduhoplovstva Ruman Radev pobedio na predsedničkim izborima krajem 2016. Kao i šef države predsednica PSB-a Kornelija Ninova zalaže se za ukidanje sankcija EURusiji.
Na međunarodnom planu, Borisov se zalaže za "pragmatične" odnose sa Moskvom, ali i za dosledno usklađivanje sa stavovima EU i NATO. Oni vodi računa i da se ne svađa sa Turskom.
Treća po broju glasova je nacionalistička koalicija Ujedinjene patriote koja je osvojila 9,1% glasova ili 27 poslaničkih mesta. Ta koalicija je neprijateljski nastrojena prema migrantima, muslimanima, Romima, seksualnim manjinama, a trebalo bi da bude nezaobilazan partner za Borisova.
Populistička stranka Volja je sa 4,11% ili 12 poslaničkih mesta, potenciljalni je partner ako ostane iznad cenzusa od 4%.
Premijer ne želi da uđe u savez sa partijom MDL, partijom muslimanske manjine, uglavnom turske u Bugarskoj, koja je osvojila 8,9% ili 26 poslaničkih mesta, gotovo isto koliko i nacionalisti.
MDL je protiv politike turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, dok jednu novu partiju Dost, podržava Ankara. Dost verovatno neće ući u parlament, pošto je osvojila 3% glasova, ali se još čekaju glasovi građana iz Turske.
Turska podrška toj stranci tokom kampanje je navela bugarske vlasti da je optuže za mešanje u unutrašnje stvari Bugarske i izazvala tenzije između dve zemlje.
Večiti igrač
To što je Borisov i dalje u igru već samo po sebi je neočekivano s obzirom da je svoj prvi mandat posle tri i po, od 2009, do februara 2013, morao da okonča posle masovnih demonstracija protv siromaštva i korupcije.
Posle perioda provedenog u opoziciji, ponovo je došao na vlast u oktobru 2014, sreću je još jednom iskušao pošto je krajem 2016. vezao svoju sudbinu za pobedu svog kandidata na predsedničkim izborima.
Precenivši svoju popularnost, nije predvideo pobedu Radeva koga su podržavali socijalisti.
"Ja sam sportista, navikao na pobede i poraze", rekao je ovaj nosilac crnog pojasa u karateu i ljubitelj fudbala.
Analitičari su primetili daje Borisov tokom svog drugog mandata pokazao sposobnost da se prilagodi za razliku od nepopustljivog stava tokom prvog mandata. On je morao da pokaže spremnost za dijalog i pragmatizam kako bi mogao da rukovodi krhkom koalicijom koja se na kraju urušila.
Da bi sačuvao popularnost, Borisov je nastavio da neguje imidž energičnog rukovodioca koji govori narodskim jezikom, a u prilog su mu išli krupan stas i kratka frizura.
Međutim, poraz GERB-a na predsedničkim izborima objašnjava se i nezadovoljstvom Bugara takvim načinom vladanja i nedelovanjem koje je, kako smatraju kritičari Borisova, postalo sastavni deo njegovo mandata: nijedna od velikih reformi u pravosuđu, zdravstvu ili obrazovanju nije sprovedena kako je obećano.
Borisov: Volim Rusiju, ali EU daje pare
Predizobrna kampanja u Bugarskoj je protekla u znaku razlika u pogledu toga koliko zemlja treba da sarađuje sa Rusijom.
"Volim Rusiju, ali iz EU nam dolaze milijarde evra subvencija", rekao je Borisov.
Stranka Ujedinjene patriote je otvoreno proruske orijentacije, dok su socijalisti zagovarali priližavanje Rusiji.
Bugarska koja je članica EU od 2004. i NATO od 2007. ima razvijene istorijske, kulturne i ekonomske veze sa Rusijom, u meri većoj od bilo koje druge zemlje u Uniji.
Prema nedavnom istraživanju instituta Galup, 42% Bugara računa da će ih Rusija zaštititi u slučaju rata, dok samo 17% računa na SAD koja im je saveznica u okviru NATO.
Bugarska privreda je, i pored članstva u EU, vezana za Rusiju. Prema podacima američkog istraživačkog centra CSIS, udeo bugarskih preduzeća koja sarađuju sa Rusijom bruto domaćem prozivodu iznosi 22%.
Oko 600.000 ruskih turista je posetilo Bugarsku u 2016, a 320.000 Rusa ima imovinu u toj zemlji.
Bugarska gotovo u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Naftna industrija u Bugarskoj je u vlasništvu Lukoila, dok je jedina nuklearna centrala u toj zemlji izgrađena sovjetskom tehnologijom.
Iako je Sofija pod pristikom Vašingtona i Brisela odustala od izgradnje druge ruske nuklearne centrale i projekta za izgradnju gasovoda Južni tok, vodeće stranke u Bugarskoj i dalje priželjkuju obnavljanje tih projekata.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
