Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kriza evra potresa vladu Nemačke
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka koaliciona vlada koju čine hrišćanske demokrate i liberali, ove sedmice je na ozbiljnoj probi jer se 29. septembra u Bundestagu glasa o merama za pomoć prezaduženoj Grčkoj i mehanizmu za spasavanje evra. Analitičari već nedeljama predviđaju da Vlada neće uspeti da sopstvenom većinom u saveznom parlamentu progura te mere, već uz podršku opozicije, što bi imalo negativne posledice i na stabilnost vlade i na krizu u zoni evra. Ratifikacija izmena u mehanizmu za finansijsku stabilnost EFSF nailazi na otpor i u nekim drugim zemljama, poput Slovačke.
S obzirom na to da su opozicione stranke u Nemačkoj, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) i Zeleni, već signalizirale saglasnost, objasnivši je privrženošću evropskoj ideji, mere koje ja Vlada već utvrdila moći će da budu usvojene.
Međutim, neuspeh vladajućih stranaka da postignu saglasnost o možda najvažnijoj temi u ovom mandatu kancelarke Angele Merkel, mogla bi nepovoljno da se odrazi na stabilnost Vlade i njenu delotvornost u preostale dve godine na vlasti. Donedavno su u ispravnost mera koje sadrži mehanizam za spasavanje evra (EFSF European Financial Stability Facility) sumnjali ne samo mnogobrojni političari manje vladajuće stranke, Liberala (FDP), već i konzervativnih stranaka, Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćasko-socijalne unije (CSU).
Uoči probnog glasanja među poslanicima CDU/CSU i Liberala 27. septembra, Angela Merkel i šef FDP Filip Rezler (Philipp Roesler) izrazili su uverenje da će Vlada u glasanju u petak uspeti da obezbedi sopstvenu većinu.
Ukoliko Bundestag u petak ne prihvati mere za spasavanje evra vladinom većinom, to bi imalo negativne posledice i po krizu evra. S jedne strane, porastao bi strah da nemačka konzervativno-liberalna koalicija koja mesecima ima izuzetno malo poverenje birača, neće izdržati do kraja mandata što bi uznemirilo investitore. S druge strane, unutar vladajuće koalicije bi ojačali protivnici pomoći Grčkoj i drugim prezaduženim zemljama, te bi kancelarka u evropskom procesu odlučivanja o izlasku iz krize i spasavanju zajedničke valute morala više nego do sada da vodi računa o njihovim stavovima.
Pri tome na poslanike svakako neće ohrabrujuće uticati upozorenja onih ekonomista koji smatraju da mere koje sada predviđa EFSF, nisu dovoljne da bi se postigao osetni boljitak grčke privrede i okončanje krize evra.
Background Evropski fond za finansijsku stabilnost je uspostavljen 2010. godine da bi pružao pomoć zemljama u finansijskim problemima. Za manje od dve godinepostao je nezaobilazno sredstvo borbe protiv dužničke krize. Taj finansijski instrument, osmišljen za tri godine, uzima novac na finansijsmkom tržištu uz garanciju članica zone evra us kladu sa kapitalim Evropske centralne banke i ima najbolju ocenu rejting agencija (AAA). Zahvaljujući niskom riziku može po niskoj stopi da uzima novac i pozajmljuje ga zemljama u krizi. Do sada je pomogao Portugaliji i Irskoj, dok je prvi paket pomoći Grčkoj odobren na drugacicji način.
U julu je postignut sporazum o njegovom unapređenju - moći će da kupuje javni dug država članica na sekundarnom tržištu, kao da podrži banke koje imaju hartije čija vrednost je pala i da državama odobrava preventine kreditne linije poput MMF-a i da im odobri pozajmice za dokapitalizaciju baanka.
Te promene, međutim, moraju da prođu ratifikaciju u 17 država članica, od kojih se neke, popu Slovačke, tome opiru. FESF će funkcionisati do sredine 2013. kada će ga zameniti novi Evropski mehanizam stabilnosti, koji takođe mora da buderatifikovan.
Dnevnik "Fajnenšel tajms Nemačka" (Financial Times Deutschland) 27. septembra je objavio zajednički autorski tekst članova nemačkog "Saveta privrednih mudraca", tela koja savetuje Vladu, i ekonomskih savetnika Vlade Francuske koji traže "radikalan rez" i "otpisivanje polovine duga Grčke".
Nemački i francuski stručnjaci smatraju da bi "poverioci trebalo da se odreknu otprilike polovine nominalne vrednosti državnih obveznica Grčke". Pri tome bi "grčke državne obveznice u vrednosti od po 100 evra mogle da budu zamenjene za EU-obveznice u vrednosti od 50 evra". Tako bi Grčkoj bilo omogućeno da "dugoročno i sopstvenim snagama smanji državni dug".
Da bi se izbeglo da taj rez dovede do novih potresa u evro-zoni, ekonomisti se zalažu i da se EFSF ovlasti da pruža podršku bankama. Fond bi, kako oni smatraju, trebalo da pomogne onim bankama koje bi bile posebno pogođene predloženim otpisom duga. Samo ovako, smatraju stručnjaci koji savetuju vlade u Berlinu i Parizu, "može se izaći iz začaranog kruga bankarske i dužničke krize", čak i ako je tačno da bi predložene mere "bile na početku veoma bolne".
Opasnost da Slovačka koči stabilizaciju evra
Predsednik Nemačke Kristijan Vulf je tokom posete Slovačkoj 27. septembra pohvalio finansijsku odgovornost SLovačke, ali i pozvao tu zemlju da ne blokira stabilizaciju zone evra. Ratifikacija izmena zaštitnog mehanizma je, naime, neizvesna u Slovačkoj jer deo vladajuće koalicije to odbija.
Predsednik Slovačke Ivan Gašparovič upozorio je 27. septembra u Bratislavi, nakon razgovora sa predsednikom Nemačke, da Slovačka ne sme da bude kočnica stabilizacije evra.
Gašparovič je pozvao slovačke stranke u parlamentu da ne blokiraju ratifikaciju zaštitnog mehanizma za evro. "Poslednji je trenutak da se dela odogovorno. Slovačka ne može da bude kočnica stabilizacije evra i rešavanja krize u evrozoni. Nadam se da će naše političke elite to uvideti. Naše mesto nije nigde drugde, samo u Evropi", kazao je Gašparovič na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vulfom.
Nemački predsednik je drugog dana posete Slovačkoj izrazio veliko razumevanje za to što je u Slovačkoj tako teška diskusija o pomoći zaduženim zemljama.
Slovaci su, prema oceni nemačkog predsednika, postupali kao primer za ugled, bilo kada je u pitanju zdrav bankarski sistem, poštovanje kriterijuma pri prelasku na evro ili u politici stabilizacije. "I obični građani morali su da podnesu puno", naglasio je Vulf. U razgovorima Vulfa i Gašparoviča najviše vremena bilo je posvećeno upravo stabilizaciji evrozone, dužničkoj krizi i ratifikaciji novog zaštitnog mehanizma za evro.
Ratifikacija izmena zaštitnog mehanizma za evro je u Slovačkoj neizvesna jer je kategorično odbijaju liberali, partner u vladi premijerke Ivete Radičove, a opozicija ne želi da pomogne premijerki svojim glasovima.
Slovački predsednik je zato najavio da će se pre nego što slovački poslanici u oktobru glasaju o zaštitnom mehanizmu za evro sresti sa liderima slovačkih partija i ubediti ih da odbace svoje uske dnevnopolitičke stranačke interese. Gašparovič nije isključio ni mogućnost da se zbog ratifikacije dogovora o novom mehanizmu pomoći dužnicima obrati vanredno poslanicima u parlamentu.
Izvor: Beta i EurActiv
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
