Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU povećava sredstva MMF-u
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri finansija EU nisu uspeli da u celini obezbede dodatnih 200 milijardi evra za Međunarodni monetarni fond koji treba da posluže za pomoć prezaduženim zemljama evro zone, a razlog za to je, pre svega, protivljenje Velike Britanije. Umesto toga, članice zone evra su se dogovorile da upute 150 milijardi evra MMF-u i time pruže primer ostalima u svetu. Brisel je pozvao razvijene zemlje u svetu da izdvoje dodatna sredstva za tu međunarodnu finansijsku instituciju za potrebe suzbijanja krize.
"EU bi cenila kada bi članice Grupe 20 (koja okuplja najrazvijene zemlje i zemalje sa ekonomijama u usponu), kao i druge članice MMF-a, finansijski podržale napore čiji je cilj očuvanje finansijske stabilnosti u svetu, tako što će doprineti povećanju sredstava MMF-a", rekao je predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker (Jean-Calude Juncker) nakon sastanka ministara finansija EU 19. decembra.
Prvi korak u tome je učinjen. Članice zone evra su se složile da pruže primer davanjem 150 milijardi evra MMF-u kroz bilateralne zajmove kako bi se povećali kapaciteti te institucije. Nemačka, prva ekonomija zone evra, daće prirodno najviše - 41,5 milijardi evra. Slede Francuska sa 31,4 milijardi evra, Italija (22,48 milijardi), Španija (14,86 milijardi), Holandija (13,86 milijardi) i Belgija (9,99 milijardi evra).
U Vašingtonu, MMF je pozdravio podršku ministara finansija EU u vidu znatnog povećanja sredstava toj instituciji.
Dogovor članica monterane unije o davanju 150 milijardi evra bio je očekivan, ali zato nije ispunjen cilj koji je dogovoren na samitu EU 8. i 9. decembra u Briselu da se ukupno obezbedi 200 milijardi evra uz učešće zemalja EU koje nisu članice zone evra.
Velika Britanija, koja bi mogla da izdvoji oko 30 milijardi evra, ostala je, međutim, pri tome da neće učestvovati u tom dogovoru. Postupak Londona je razočarao mnoge njegove partnere u EU, pošto su mnogi očekivali da Britanija da svoj doprinos, rekli su evropski izvori. Razočarenje je bilo tim veće jer su britanske vlasti obrazložile svoj stav time da sredstva mogu davati MMF-u samo za opšte potrebe u svetu a ne samo za pomoć monteranoj uniji.
"Velika Britanija je uvek spremna da razmotri dodatna sredstva za MMF ali za njegovu misiju u svetu", rekao je portparol britanske vlade i dodao da je London na to spreman i "u okviru globalnog dogovora" G20. Do sada članice G20 nisu uspele da se dogovore o izdvajanju dodatnih sredstava MMF-u.
Postupak Britanije preti da dodatno produbi tenzije koje su nastale nakon odbijanja Londona na samitu EU da pristane na izmenu ugovora o EU kako bi se pooštrila budžetska discipkina u zoni evra. To je dovelo do toga da Pariz i London razmene oštre reči o ekonomskoj situaciji u Britaniji.
Neki pregovarači ipak žele da veruju da je britanski stav pre svega stvar taktike. Britanija ne bi mogla da zbog unutrašnjih prilika pristane da dodatna sredstva, a d apritom nije konsultovana oko iznosa. Sve bi treblo da se zavriši njenim pristankom pošto je u njenom interesu da se zona evra izvuče, rekao je izvor u vlastima jedne članice.
Ako i zemlje čije su ekonomije u usponu prihvatile da daju dodatna sredstva, London će imati opravdanje da i sam da novac, smatraju evropski izvori. To mišljenje deli i francuska ministarka za budžet Valeri Pekres (Valerie Pecresse).
Među 10 članica EU koje nisu i u zoni evra, samo tri - Švedska, Danska i Poljska su čvrsto obećale 19. decembra da će dati dodatna sredstva MMF-u. Prvobitno je bilo saopšteno da je na to pristala i Češka, ali je u Pragu rečeno da to nije sigurno. Portparol češkog Ministarstva finansija Ondrej Jakob je rekao da o tome može samo da odlučuje vlada i da takva odluka još nije doneta.
Bugarska je saopštila 20. decembra da neće učestvovati u obezbeđivanju dodatnih sredstva u MMF-u. U saopštenju bugarskog Ministarstva finasnija se navodi da je Bugarska 2007. godine u potpunosi vratila svoj dug MMF i da nije ni na koji način finansijski obavezna prema toj instituciji, kao i da nije deo mehanizma za zaštitu evra.
Doprinos MMF-a mehanizmu za zaštitu evra je presudan tim pre što je Evropska centralna banka (ECB) i dalje pod pritiskom da se odlučnije uključi u rešavanje krize većom kupovinom obveznica zaduženih zemalja. Predsednik ECB Mario Dragi podsetio je 19. decembra u Evropskom parlamentu da je zabranjeno da ECB finansira zemlje. On je zatražio od članica zone evra da povećaju sredstva za zaštitni mehanizam.
Ministri finansija EU su razgovarali 19. decembra i o budućem Mehanizmu za stabilnost (ESM), koji bi trebalo da bude uspostavljen polovinom 2012. i da zameni sadašnji privremeni mehanizam EFSF.
ESM bi treblao da raspolaže kapacitetom za zajmove od 500 milijardi evra, ali se i dalje raspravlja o povećanju njegovog kapaciteta. Prvobitno je bilo planirano da članice zone evra u pet faza daju sredstva za taj fond, ali je zbog pogoršanja dužničke krize u zoni evra odlučeno da se taj mehanizam oformi godinu dana ranije zbog čega bi moralo da se sredstava brže ulože.
Prema pisanju nemačkog dnevnika Velt (Die Welt) Nemačka je spremna da udvostruči sredstva koje planira da uloži u ESM u 2012. Izvori u vlastima su rekli da bi Berlin umesto 4,3 milijardi evra mogao da izdvoji 8,6 milijardi. Nemačka bi u taj fond ukupno dala 21,5 milijardi evra. Berlin međutim odbacuje mogućnost da tu sumu ođednom izdvoji ili da jedini ubrza davanje sredstva.
Na sastanku ministara finansija EU nije ostvaren pomak u pogledu spora sa Finskom koja ne želi da se jednoglasno donošenje odluka zameni donošenjem kvalifikovanom većinom od 85%. Članice zone evra su obećale Helsinkiju da će nastavite da rade na pronalažneju kompromisa, rekli su izvori upućeni u to pitanje.
Izvor: AFP
Foto: www.sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
