Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Lihtenštajn ušao u šengensku zonu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.12.2011. | Ažurirano : 20.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Šengenska zona slobodnog kretanja od 19. decembra ima 26 članova pošto joj se priključio i Lihtenštajn. To u praksi znači da je malena kneževina, jedna od najmanjih zemalja u svetu, ukinula granične kontrole, kao i da svi koji, poput građana Zapadnog Balkana, imaju bezvizni režim sa šengenskom zonom, mogu da putuju i do Lihtenštajna.
"Šengenska zona razvijala se brzo, omogućavajući sve većem broju evropskih građana i posetilaca iz trećih zemalja da se slobodno kreću kroz sve veći broj zemalja. Današnjim pristupanjem Lihtenštajna dodatno razvijamo jedno od najdragocenijih dostignuća EU", izjavila je komesarka za unutrašnja pitanja Sesilija Malmstrem.
Lihtenštajn je potpisao sporazum sa EU 28. februara 2008. godine, sto je bio prvi korak u pristupanju zoni Šengena. Odluku o ukidanju kontrola na unutrašnjim granicama doneo je Savet EU 13. decembra ove godine, nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom i procene spremnosti Lihtenštajna u značajnim oblastima, poput policijske saradnje, Šengenskog informacionog sistema i zaštite podataka.
Background Šengenski sporazum o postepenom ukidanju kontrola na zajedničkim granicama datira iz 1985. godine, a naziv je dobio po malom vinarskom gradiću u Luksemburgu u kojem je potpisan. Dogovori i zaštitne mere za primenu slobode kretanja utvrđeni su dodatnom Konvencijim uz sporazum, potpisanom 1990. godine, koja je stupila na snagu 1995. U osnivačke ugovore EU ti tekstovi su uključeni Ugovorom iz Amsterdama 1997. godine.
Šengen danas ima 26 članica. Najveći broj njih je iz EU - Austrija, Belgija, Češka, Danska, Estonija, Francuska, Finska, Grčka, Holandija, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Nemačka, Poljska, Portugalija, SLovačka, Slovenija, Španija i Švedska. Pored njih, deo zone slobodnog kretanja su i Norveška, Island, Švajcarska, a sada i Lihtenštajn. Dve zemlje članice - Irska i Velika Britanija odlučile su da ostanu izvan evropskog prostora, dok Bugarska, Rumuija i Kipar pžele da mu pristupe, ali još nisu primljene.
Od sada će Lihtenštajn ukinuti kontrolu identiteta na granicama i ojačaće saradnju sa drugim članovima Šengena u oblasti migracija i azila.
"Pristupanje Šengenu značajno je sa stanovišta unutrašnje i spoljne politike, jer još jednom pokazuje da članice EU prepoznaju suverenitet Lihtenštahna", naveo je državni savetnik Hugo Kvaderer (Hugo Quaderer).
Šengenska zona broji 400 miliona stanovnika.
Lihtenštajn ima 35.000 stanovnika, i prema podacima američke obaveštajne službe CIA, po broju stanovnika je 213. od 239 država na svetu. Najmanja država su Pitkern ostrva sa samo 48 stanovnika, dok je najveća Kina sa 1,3 milijarde. Srbija bez Kosova je na 98. mestu.
U Lihtenštajnu se govori Nemački, stanovništvo je pretežno katoličko (76,2%), prosečna starost stanovništva je blizu 42 godine. Zanimljivo je da, za razliku od mnogih drugih minijaturnih država, Lihtenštajn nije mnogo urbanizovan - samo 14% stanovništva živi u gradu.
Lhtenštajn je ustavna monarhija, izdeljena na 11 administrativnih jedinica. Glavni grad je Vaduz. Kneževina je osnovana 23. januara 1719, a nezavisnost je stekla 1806. godine.
Lihtenštajn nema otvorenih međunarodnih pitanja, a poznat je kao poreski raj, zbog čega se postavlja pitanje sprečavanja pranja novca.
Ova malena zemlja se uključuje u povezivanje Evrope još od pristupanja Evropskom ekonomskom prostoru 1995. godine, a deo je i zajedničkog tržišta EU.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
