Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Moguće ublažavanje mera za budžetsku disciplinu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Članice EU razmatraju ublaženu verziju sporazuma o jačanju budžetske discipline, koji je na samitu u decembru zbog protivljenja Velike Britanije prihvaćen samo na nivou zone evra, ali ne i cele EU. Novi nacrt predviđa da se ograniče nadležnosti Evropskog suda pravde i Evropske komisije posebno u oblasti nadzora. Ublažavanje mehanizma koji bi primorao članice da odgovorno vode svoje finansije moglo bi da izazove sumnje u spremnost zone evra da izvuče pouku iz dužničke krize.
Lideri većine članica EU odlučili su 9. decembra da rade na novom obavezujućem okviru za ograničavanje deficita i javnog duga u vidu sporazuma koji će obuhvatiti članice zone evra i sve ostale članice EU koje to žele. Od kraja decembra vode se intenzivni pregovori o sadržaju "budžetskog pakta", koji je samo Britanija odbila da prihvati. Sporazum bi trebalo da dobije konačan oblik krajem januara i da bude potpisan počektom marta.
Sporazum pre svega predviđa uvođenje "zlatnog budžetskog pravila", odnosno unošenja ograničenja deficita u ustave članice, kao i sankcija koje će se gotovo automatski primenjivati ako deficit pređe prag od 3% BDP.
Najnovija verzija nacrta teksta je dostavljena 10. januara vladama članica, a u dve važne tačke se razlikuje u odnosu na prethodnu veriju pripremljenu početkom januara - ograničene su uloge Evropskog suda pravde i Evropske komisije.
Evropski sud pravde će moći samo da proverava da li je neka zemlja unela "zlatno budžetsko pravilo" u svoj ustav ili zakon koji ima istu težinu, dok je prema prethodnom nacrtu mogao da kontroliše i nivo nacionalnih deficita. To je bilo neprihvatljivo za neke članice, poput Francuske koja se od početka protivi uvođenju "pravosudnog nadzora" nad nacionalnim budžetskim politikama.
Background Sporzum jo jačanju budžetske discipline prihvatilo je na samitu u Briselu 8. i 9. decembra 17 zemalja EU koje koriste evro, kao i Danska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Bugarska, koje bi eventualno mogle da uvedu zajedničku valutu, dok su Švedska, Mađarska i Češka ostavile mogućnost da potpišu sporazum u nekom trenutku. Velika Britanija je kategorično odbacila sporazum.
Prethodno su se Nemačka i Francuska dogovorile 5. decembra o osnovnim elementima novog koncepta upravljanja zonom evra kako bi se suzbila dužnička kriza.
Prema sporazumu, zemlje će morati zakonski da se obavežu da će godišnji strukturni deficit držati ispod 0,5% bruto domaćeg proizvoda. Tamo gde je dug ispod 60% BDP deficit do 1% će biti tolerisan. Privremena odstupanja će biti dozvoljena samo u slučaju neuobičajenih događaja sa jakim uticajem na finansijsku situaciju vlade ili u periodima ozbiljniih ekonomskih problema u zoni evra. Predviđeno je da kada neka od članica u deficitu probije ograničenje od 3% BDP, gotovo automatski će snositi posledice, osim ako se tome ne usprotivi kvalifikovana većina članica.
Evropska komisija će, prema novoj verziji teksta, moći samo da pripremi izveštaj kada neka zemlja ne unese ograničenje deficita u ustav. Ona će zatim zatražiti od "ugovornih strana", odnosno zemljama potpisnicama, da slučaj iznesu pred Evropski sud pravde. Prema prethodnoj verziji, Komisija je mogla direktno da se obradi Sudu.
Siril Renja (Cyril Regnat) iz francuske banke Natiksis (Natixis) ocenio je da je to "to vrlo opasan korak unazad" i da treba neodložno omogućiti evropskim institucijama da kažnjavaju one članice koje prekrše budžetsku disciplinu. "U suprotnom će investitori i dalje smatrati zonu evra rizičnom", rekao je on.
Evropski parlament koji učestvuje u pregovorima, ali ima samo savetodavnu ulogu, ocenio je da je nacrt sporazuma "neprihvatljiv" jer umanjuje ulogu institucija EU, a poslednju reč ostavlja vladama, kako smatraju poslanici Evropskog parlamenta, u koje se ne može pouzdati.
Više se ne razgovara ni o automatskom kažnjavanju u slučaju da javni dug pređe prag od 60% BDP, čemu su se usprotivile osporile zemlje koje imaju izuzetno veliki jani dug poput Italije (120% BDP). Nije, međutim, isključeno da se o tome još razgovara.
Ključno pitanje o kome se raspravlje jeste i broj zemalja koje treba da ratifikuju sporazum da bi stupio na sangu. Prvobitno je bilo predviđena obaveza da to učini devet zemalja, što je većina članica zone evra, zaitm je taj broj povećan na 15 da bi sada bilo spušten na 12. Ni to pitanje nije u potpunosti rešeno.
Predstavnici britanske vladajuće Konzervativne partije pozdravili su novu verziju nacrta sporazuma zbog ograničenja uloge evropskih institucija, ali pre svega zbog izostavljanja pominjanja "dublje integracije na unutrašnjem tržištu", što je smetalo Londonu. Britanija traži da se zaštite interesi finansijske četvrti Londona Siti od dodatnih finansijskih propisa EU. London se bori protiv uvođenja jedinstvenog poreza na bankarske transakcije unutar EU.
Danska koja predsedava EU saopštila je da namerava da potpiše sporazum iako ne planira da pristupi monetarnoj uniji. Danski ministar spoljnih poslova Vili Sovndal (Villy) rekao je 11. januara novinarima da Danska neće menjati svoj ustav. Danski zvaničnici su rekli da je zahtev Danske da pristupi sporazumu ali da je to ne obaveže da kasnije uđe u evro zonu naišal na razumevanje.
Nova verzija predloga sporazuma dospela je u medije nakon najnovije runde pregovora održane 10. januara. Pregovorima, koje vodi predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej (Van Rompuy), prisustvovali su, kako je preneo EurActiv.com, i predstanvici Britanije, iako je britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) stavio veto na samitu 9. decembra na sporazum.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: www.sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
