Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zona evra odlučuje o sudbini Grčke
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Članice zone evra trebalo bi da 20. februara odobre novi plan pomoći Grčkoj i time stave tačku na višemesečnu neizvesnost koja je uzdrmala zonu evra, a Atini pomognu da ne bankrotira. Novi paket pomoći neće, međutim, pomoći Grčkoj da reši ekonomske probleme. Za to će biti potrebna decenija ili više, a nova pomoć bi trebalo da pomogne prezaduženoj članici da reprogramira veliki dug, donekle stabilizuje finansijske prilike i ostane u zoni evra. Odobravanje novog paketa pomoći u svakom slučaju će predstavljati olakšanje za Atinu i finansijska tržišta, koja na to čekaju još od oktobra kada je najavljena nova pomoć Grčkoj.
Članice zone evra, posebno Nemačka, skeptične su u pogledu sposobnosti Grčke da ispuni obaveze, uključujući i najnoviji plan štednje, ali zvaničnici smatraju da je sada povoljan trenutak za odobravanje plana. Atina je ispunila zahteve koji su postavljeni pred nju za dobijanje nove pomoći, a više evropskih lidera je proteklih dana izjavilo da očekuje da na sastanku ministara finansija zone evra 20. februara u Briselu bude konačno odobren novi plan pomoći.
Svi detalji plana pomoći, međutim, još nisu utvrđeni. O detaljima plana su 19. februara razgovarali visoki zvaničnici ministarstava finansija zone evra i Evropske centralne banke. Na sastanku je posebno razmotrena analiza održivosti nivoa javnog duga koji je, prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), sporan jer Grčka neće biti u stanju da do 2020. spusti javni dug na 120% BDP.
Plan pomoći se sastoji od otpisa dela grčkog duga od 100 milijardi evra kod privatnih kreditora, i pomoći od 130 milijardi evra koju će dati javni poverioci. Glavno pitanje je kakav će biti okvir dogovora, a najviše je neizvesnosti oko pomoći javnih poverilaca.
Kada je reč o odobravanju delimičnog otpisa duga, koji je u načelu već dogovoren, izgledi su dobri. Na otpis se inače više ne može čekati, jer bi se, ako se narednih dana ne krene sa tim, Grčka mogla naći u situaciji da ne može da isplati 14,5 milijardi evra duga koji dospeva na naplatu 20. marta.
Predviđeno je da deo duga bude otpisan kroz reprogramiranje duga. Banke i osiguravajuće kompanije će zameniti postojeće obveznice obveznicama sa dužim rokom dospeća i nižim kuponom čime će realni otpis duga biti 70%. Razmena obveznica bi trebalo da počne 8. marta i da traje tri dana, saopštila je Atina. To znači da će isplata 14,5 milijardi evra na ime obveznica, koja dospeva 20. marta, biti reprogramirana.
Veći deo sredstava iz plana pomoći biće upotrebljen za zamenu obveznica i kako bi bankarski sektor ostao stabilan u Grčkoj. Oko 30 milijardi evra treba da posluži da se privuče privatni sektor kako bi pristao na zamenu obveznica, a 23 milijardi evra će biti namenjeno dokapitalizaciji grčkih banaka. Još 35 milijardi evra će omogućiti da grčka otkupi nazad obveznice, a 5,7 milijardi da isplati kamate na obveznice.
Background Evropski lideri su se 27. oktobra 2011. dogovorili o otpisu dela grčkog duga, prema kome će banke odustati od 50% potraživanja od Grčke, odnosno 100 milijardi evra. Dogovoreno je i da Grčka dobije 130 milijardi evra pozajmica od EU i Međunarodnog monetarnog fonda do 2014.
Uslov za odobravanje te pomoći je bio da se Grčka obaveže da će sprovesti neophodne reforme i stroge mere štednje. Novi plan štednje koji je 12. februara usvojio grčki parlament predviđa ukupne uštede od 3,3 milijarde evra u 2012. To će se, između ostalog, ostvariti smanjenjem minimalne zarade za 22%, otpuštanjem još 15.000 zaposlenih u javnom sektoru i smanjenjem dela penzija.
Grčka, koja je u recesiji od 2008, dobila je 2010. pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda za rešavanje dužničke krize u iznosu od 110 milijardi evra. Pošto ta pomoć nije bila dovoljna, Grčka je zatražila i novi paket pomoći, o kojem su vođeni dugi pregovori. Ukupni javni dug Grčke iznosi 350 milijardi evra.
Javni dug Grčke u 2011. bio je 161,17% BDP, a u ovoj godini bi trebalo da bude smanjen na 145,5%, pod uslovom da bude otpisan deo duga. Prošle godine deficit je bio 9% BDP, a u ovoj godini, prema budžetskoj projekciji, treba da padne na 5,4%.
Što se tiče nove pomoći, neke članice zone evra smatraju da pomoć treba podeliti, odnosno da prvo treba odobriti jedan deo a zatim sačekati ishod parlamentarnih izbora u Grčkoj i novu vladu pre nego što se nastavi sa davanjem pomoći.
Pariz želi da se odobri ceo plan pomoći jer će se ona ionako isplaćivati u delovima zavisno od sprovođenja reformi. Zona evra je postavila nove uslove u zamenu za pomoć, iako je Grčka već praktično pod "starateljstvom" svojih partnera. Grčka će pre isplate prve tranše pomoći morati da preduzme niz reformi dogovorenih sa poveriocima. Te reforme bi trebalo bi da budu izglasane već do kraja februara ili početka marta.
Zona evra bi trebalo da se izjasni o predlogu, na kome insistiraju Francuska i Nemačka, da se otvori poseban račun na koji će biti uplaćen deo pozajmljenih sredstava Grčkoj a služiće za isplatu javnog duga. Tu postoji više tehničkih problema a pre svega je potrebno odlučiti kako će se taj sistem nadzirati. O tome su 19. februara raspravljali zvaničnici ministarstava finansija u Briselu.
Drugi problem odnosi se na tačan iznos pomoći. Prema diplomatskim izvorima, utvrđeno je da će biti potrebno dodatnih 5,5 milijardi evra, jer se stanje u Grčkoj pogoršalo od oktobra prošle godine kada je dogovoren iznos od 130 milijardi evra.
Očigledno je da je potrebno ići još dalje, pošto u ovoj fazi predviđene mere neće biti dovoljne za ostvarivanje cilja za 2020. kada bi javni dug trebalo da se smanji na 120% BDP. Razmišlja se o smanjenju kamata na zajmove date Grčkoj u okviru prvog plana pomoći, kao i o većem uključivanju ECB u spasavenje Grčke. Ta finansijska institucija traga za načinima da pomogne Grčkoj a da ne prekrši zabranu finansiranja neke države.
Kako je 17. februara preneo Rojters, Evropska centralna banka razmatra mogućnost da i centralne banke koje poseduju grčke obveznice otpišu deo duga po ugledu na privatne kreditore. Centralne banke imaju 20 milijardi evra grčkih obveznica, a ECB dvostruko više.
Prema prognozama, javni dug Grčke će 2020. ostati iznad ograničenja od 120%, odnosno iznosiće 129%. MMF smatra problematičnim to što javni dug neće biti spušten na 120% BDP 2020, ali je dobra vest stigla 19. februara iz Vašingtona, pošto je američki ministar finansija Timoti Gajtner (Timothy Geithner) pozvao MMF da pomogne Grčkoj kroz novi plan pomoći.
Ta međunarodna finansijska institucija do sada se nije izjašnjavala o tome u kojoj meri će se uključiti u novi program pomoći, a prema pisanju Vol strit žurnala (Wall Street Journal), njen plan je da učestvuje sa 13 milijardi evra, što je samo 10% od ukupnih planiranih sredstava.
Nezadovoljstvo u Grčkoj ne jenjava. Više od 3.000 ljudi učestvovalo je 19. februara u dva protesta u centru Atine zbog mera štednje koje je prošle nedelje usvojio grčki parlament. Međutim, većina Grka, kako je pokazalo najnovija anketa, i dalje podržava "evropsku perspektivu" zemlje.
Prema rezultatima ankete grčkog instituta Mark u 1.013 domaćinstava širom Grčke, samo 19,6% ispitanika je za izlazak Grčke iz zone evra, piše atinski list Etnos. Oni su za ponovno uvođenje drahme koju je Grčka koristila do 2002. godine kada je pristupila zoni evra.
Tri četvrtine Grka - 75,9% je za "evropsku perspektivu" svoje zemlje i ne podržava njen izlazak iz zone evra, uprkos zahtevima poverilaca - EU i MMF, pokazala je anketa čiji su rezultati objavljeni 19. februara.
Dve trećine anketiranih (66,5%) želi da program EU i MMF uspe, dok 60% smatra da bi Grčka bila u opasnosti od bankrota da prošle nedelje u Parlamentu taj program nije odobren.
Velika većina anketiranih Grka (81,8%) smatra da su za ekonomsku krizu Grčke krive domaće vlade, 9,3% kaže da je kriza posledica "tržišta i špekulanata", dok 6,1% smatra da su odgovorni "Evropljani i MMF".
Izvor: AFP i Beta
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
