Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka se nada drugom planu pomoći
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri vladajućih stranaka u Grčkoj nisu uspeli da se 8. februara dogovore o novim merama štednje koje zemlja mora da primeni da bi dobila novu pomoć za izvlačenje iz krize, zbog čega nije izvesno da će joj ta pomoć biti odobrena. Grčka se ipak nada da će joj ministri finansija zone evra 9. februara u Briselu odobriti novi plan pomoći bez koje joj preti bankrot. Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos odlazi na sastanak u Brisel bez konačnog dogovora stranaka, ali se u Atini nadaju da će one u međuvremenu ipak prihvatiti program mera štednje. Glavni kamen spoticanja predstavlja planirano smanjenje penzija.
Nakon neprospavane noći, Venizelos je 9. februara ujutru rekao da ima "još pitanja koje treba rešiti" pre nego što tri vladajuće stranke pruže podršku paketu mera koje od Grčke traže kreditori kako bi joj odobrili drugi paket pomoći. Bez nove pomoći u vrednosti od 130 milijardi evra Grčka bi mogla da dođe u situacija da ne može da plati dug od 14,5 milijardi evra koji stiže na naplatu 20. marta.
Venizelos je izrazio nadu da će ministri finansija zone evra, koji se sastaju u Briselu 9. februara uveče, doneti "pozitivnu odluku" o novom planu pomoći.
Grčka, prema predloženom programu štednje, treba da uštedi 600 miliona evra, od kojih će, prema rečima portparola grčke vlade Pantelisa Kapsisa, 325 miliona biti obezbeđeno smanjenjem penzija. "Za ostatak (275 miliona evra), naši poverioci su nam dali rok od 15 dana da pronađemo rešenje", rekao je Kapsis novinarima.
Sastanak lidera tri vladajuće partije, koji je počeo 8. februara popodne i trajao 9 sati, završen je bez konkretnog dogovora, uprkos očekivanjima partnera Grčke koji su s nestrpljenjem čekali da lideri stranaka pristanu na novi plan štednje.
Background Grčka, koja je u recesiji od 2008, dobila je 2010. pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda za rešavanje dužničke krize. Mere koje su tada preduzete, kao i sama pozajmica od 110 milijardi evra, ispostavili su se kao nedovoljni za rešavanje problema, pa je Grčka zatražila i novi paket pomoći, o kojem su vođeni dugi pregovori.
Evropski lideri su uspeli 27. oktobra da postignu dogovor o otpisu dela grčkog duga, prema kome će banke odustati od 50% potraživanja od Grčke, odnosno od 100 milijardi evra. Ukupni javni dug Grčke iznosi 350 milijardi evra. Pored pomoći banaka, planirano je da Grčka dobije i 100 milijardi evra pozajmica od Evrope i Međunarodnog monetarnog fonda do 2014. godine. Pored toga, 30 milijardi evra je rezervisano za grčke banke koje su otkupile najeći deo grčkih obveznica.
U Grčkoj, sa druge strane, raste nezadovoljstvo zbog mera štednje u okviru paketa pomoći. U jednom trenutku najavljeno je da će se o novom paketu mera, koje su nakon maratonskih pregovora usvojile zemlje članice 27. oktobra, u Grčkoj održati referendum. To je izazvalo žestoke reakcije u EU, pa je prvi put pomenuta i mogućnost da Grčka izađe iz zone evra. Od tog plana se odustalo, vlada je pala kao i u nekim drugim zemljama zone evra koje se bore sa dugovima i formirana je vlada nacionalnog jedinstva. Nakon ratifikacije plana pomoći trebalo bi da se održe i vanredni izbori.
Javni dug Grčke u 2011. bio je 161,17% BDP, a u ovoj godini bi trebalo da bude smanjen na 145,5%, pod uslovom da bude otpisan deo duga. Prošle godine deficit je bio 9% BDP, a u ovoj godini, prema budžetskoj projekciji, treba da padne na 5,4%.
Grčka je u prošloj godini zabeležila negativni privredni rast od 5,5%. Pad BDP-a će se nastaviti i u ovoj godini, ali bi trebalo da bude manji, odnosno da iznosi -2,8%.
Od lidera je zatraženo da daju svoj pristanak na nacrt sporazuma između grčke vlade i kreditora, kojim se uvode drastični uslovi za sređivanje javnih finansija i mere za ekonomski oporavak, počev od duboke reorganizacije tržišta rada i smanjenje cene rada.
Lider socijalističkog PASOK-a Jorgos Papandreu, konzervativne Nove demokratije Antonis Samaras i stranke ektremne desnice LAOS Jorgos Karacaferis "složili su se oko svih tačaka osim jedne", saopšteno je iz kabineta grčkog premijera Lukasa Papadimosa.
Samaras je nakon razgovora u premijerovom kabinetu rekao da stranke imaju različite stavove u vezi sa planiranim smanjenjem penzija i dodao da će se razgovori o tome nastaviti.
Nakon sastanak sa liderima stranka Papadimos se sastao sa "poverilačkom trojkom", koju čine Evropska unija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond. Grčki premijer je izrazio nada da će stranke postići dogovor pre sastanka Evrogrupe 9. februara.
U slučaju da se stranke ipak dogovore u toku dana i pored kraktog roka, plan reformi bi 10. februara trebalo da bude predstavljen u grčkom parlamentu, u kome vladajuća koalicija može da računa na podršku 255 od 300 poslanika. Predviđeno je da se vanredno glasanje održi 12. februara, javila je agencija Ana.
Prema pisanju grčke štampe, mere predviđaju smanjenje minimalne lične zarade za 22% na oko 586 evra bruto u periodu od 14 meseci, smanjenje penzija i 15.000 otpuštanja u javnom sektoru tokom godine.
Socijalne posledice novih mera štednje bi bile vrlo bolne u zemlji koja se bori sa recesijom. Komunistička sindikalna organizacija Pame pozvala je građane da 9. februara uveče protestuju u Atini. Pre dva dana u Grčkoj je održan 24-očasovni generalni štrajk.
Politička cena koju bi platile stranke takođe bi bile visoka, pošto bi u martu ili aprilu trebalo da se održe vanredni parlamentarni izbori. Upravo zbog mogućih promena na vlasti, poverilačka trojka želi da se stranke obavežu da će sprovoditi program štednje. Nova demokratija za sada, prema istraživnjima javnog mnjenja, uživa najveću podršku građana.
Grčka je, takođe, obećala da će se sledeće nedelje pozabaviti i drugim pitanjima u okviru plana za izlazak krize. To se odnosi na realizaciju otpisa dela grčkog duga u visini od 100 milijardi dolara kod privatnih kreditora, koji je u načelu uobličen krajem januara. Takođe, odbor privanih kreditora Grčke najavio je da će se sastati 9. februara u Parizu kako bi razmotrio "sadržaj razgovora" sa javnim poveriocima.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
