Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sudbina Grčke i dalje neizvesna
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka je odlučila 12. februara da, uprkos velikom otporu građana, prihvati nove mere štednje koje od nje zahtevaju poverioci u zamenu za pomoć, kako bi izbegla bankrot i ostala u zoni evra. Usvajanje plana u grčkom parlamentu predstavlja, prema ocenama analitičara, dobru vest za zonu evra i nesumnjivo korak ka izlasku iz dužničke krize, ali je još uvek rano da se govori o pobedi nad krizom, jer je sudbina Grčke i dalje neizvesna. Za mnoge građane Grčke nove mere štednje predstavljaju kap koja je prelila čašu. Dok su članovi vlade u parlamentu upozoravali na opasnost da zemlja zapadne u haos u slučaju da ne bude usvojen plan, haos je zavladao u Atini - u neredima koji su izbili tokom masovnih demonstracija protiv mera štednje 12. februara povređeno je više desetina osoba, zapaljeno je više zgrada i uništeni su mnogi izlozi.
Nakon usvajanja novog programa štednje u grčkom parlamentu, ministri finansija zone evra bi trebalo da 15. februara odobre drugi plan pomoći toj zemlji od 130 milijardi evra zajmova, kao i otpis dela duga kod banaka u iznosu od 100 milijardi evra. "Ovo će zatvoriti jedno poglavlje, ali je kriza još daleko od kraja", rekao je Janis Emanuilidis iz briselskog nezavisnog Centra za evropsku politiku.
Sudbina Grčke je i dalje neizvesna. Drama koja se odvijala proteklih nedelja mogla bi da se ponovi. Poverilačka trojka, koju čine EU, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond, svaki put sa Atinom vodi beskrajne runde pregovora pre nego što joj odobri novu tranšu pomoći, kako bi osigurala da se strukturne reforme sprovode.
"Samo vreme može da pokaže da li se grčki dug može ponovo vratiti na održiv nivo u godinama koje dolaze", kaže Emanuilidis.
Analitičari iz konsultantske kuće Kapital ekonomiks (Capital Economics) smatraju da Grčka, koja je paralisana zbog nedovoljne konkurentonsti i recesije, neće uspeti da ostvari budžetske ciljeve. To, prema njihovoj oceni, "podstiče strahovanja na tržištima da može doći do još veće, neplanske nemogućnosti plaćanja, kao i pozive iz evro zone na još veću štednju".
Prema njihovom mišljenju, neizbežno je da zbog toga Grčka napusti evro zonu pre kraja 2012.
Prilike u Portugaliji, takođe, izazivaju zabrinutost i to u toj meri da se ne isključuje mogućnost da se poveća pomoć toj zemlji. Portugalija, treća zemlje monetarne unije koja, pored Grčke i Irske, koristi pomoć za izlazak iz krize, već je nekoiliko nedelja pod pritiskom tržišta.
Anlitičari su, međutim, sve manje sloni najgorijem scenariju, poput raspada zone evra, dok francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) poručuje da "Evropa više nije na ivici provlaije.
Objektivno, prilike su počele da se poboljšavaju krajem prošle godine, pošto su, osim za Grčku i Portugaliju, znatno pale kamatne stope za zaduživanje članica zone evra. To je delom ostvareno zahvaljujući tehničkim koracima, poput velike injekcije kapitala koju Evropska centralna banka ubrizgava u bankarski sektor od decembra. To je omogućilo bankama da ponovo počnu da kupuju dug na tržištima. Pored toga, lideri zone evra su počeli da se opredeljuju za uverljive mere kako bi se suočili sa eventualnim grčkim bankrotom i obnovili poverenje tržišta.
Background Novi plan štednje koji je 12. februara usvojio grčki parlament predviđa ukupne uštede od 3,3 milijarde evra u 2012. To će se, između ostalog, ostvariti smanjenjem minimalne zarade za 22%, otpuštanjem još 15.000 zaposlenih u javnom sektoru i smanjenjem dela penzija.
Usvajanje tog plana je bio jedan od uslova koje su ministri finansija zone evra 9. februara postavili Grčkoj da bi joj odobrili drugi plan pomoći. Grčka do narednog sastanka ministara zone evra 15. februara treba ispuni još dva uslova za pomoć: vlada mora da nađe način za dodatne uštede u visini od 325 miliona evra, a stranke u vladi nacionalog jedinstva moraju da se obavežu da će sprovoditi plan štednje.
Grčka, koja je u recesiji od 2008, dobila je 2010. pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda za rešavanje dužničke krize u iznosu od 110 milijardi evra. Pošto ta pomoć nije bila dovoljna, Grčka je zatražila i novi paket pomoći, o kojem su vođeni dugi pregovori.
Evropski lideri su uspeli 27. oktobra da postignu dogovor o otpisu dela grčkog duga, prema kome će banke odustati od 50% potraživanja od Grčke, odnosno od 100 milijardi evra. Ukupni javni dug Grčke iznosi 350 milijardi evra. Pored pomoći banaka, planirano je da Grčka dobije i 100 milijardi evra pozajmica od Evrope i Međunarodnog monetarnog fonda do 2014. godine. Pored toga, 30 milijardi evra je rezervisano za grčke banke koje su otkupile najeći deo grčkih obveznica.
Ekonomista iz francuske banke Natiksis (Natixis) Patrik Artus (Patrick) smatra da će, i u slučaju da Grčka i Portugalija ne budu više u stanju da plaćaju svoje obaveze, širenje krize na ostale dužnike u zoni evra biti slabije, što ne bi bio slučaj godinu dana ranije. Holgera Šmidinga (Holger Sćmieding) iz banke Berenberg, takođe, smatra da se smanjila opasnost od širenja krize, kao i da su ekonomski indikatori za zonu evra počeli da se poboljšavaju.
To mišljenje deli i holandski premijer Mark Rute (Rutte) koji ocenjuje da su članice zone evra danas "jače nego pre godinu i po dana" i samim tim spremnije da se suoče sa eventualnim bankrotom Grčke i izlaskom iz zone evra.
Plan usvojen u napetoj atmosferi
Nakon višednevne neizvesnosti grčki parlament je 12. februara usvojio novi plan štednje za koji je glasalo 199 članova vladajuće većine od 278 prisutnih poslanika u parlamentu. Grčki parlament ima 300 poslanika, a vladajuća koalicija bi mogla u teoriji da računa na 236 poslanika. Koliko je ishod glasanja bio neizvestan pokazuje i nejedinstvo u redovima vladajućih partije.
Plan su podržale dve najveće stranke i članice vladajuće koalicije - socijalistički PASOK i konzervativna Nova demokratija. Međutim, i u jednoj i u drugoj stranci je po oko 20 poslanika glasalo protiv zbog čega su izbačeni iz poslaničkih grupa. Dva od 16 poslanika treće koalicione članice, stranke LAOS, koji su se prošle nedelje povukli iz vlade u znak protesta zbog drastičnih mera štednje, glasali su za plan štednje.
U parlamentu, koji je obezbeđivalo oko 3.000 policajaca, vodila se žustra rasprava koju su obeležili sukobi između vlasti i opozicione levice. Nakon glasanja, jedan mušarac je izašao za govornicu parlamenta i uzvinuko: "Saslušajte i narod, gospodine premijeru". On je odmah sklonjen.
Članovi vlade su na sednici dramatično upozoravali da bi Grčku, ako se ne usvoji plan, mogla da zadesi katastrofa ili da zemlja zapadne u haos. Oni su rekli da bi se Grčka tada našla u situacija da više ne može da plaća svoje obaveze i da u nekom trenutku mora da izađe iz zone evra.
Dok je parlament raspravljao o nužnosti mera štednje, haos je, međutim, već zavladao ulicama Atine. Tokom demonstracijama, na kojima se okupilo na poziv sindikata i radikalne levice, prem podacima policije, oko 80.000 osoba, grčki glavni grad je bukvalno zahvatio plamen. U Atini je zapaljeno oko 40 zgrada, saopštilo je Ministarstvo civilne zaštite. Prema podacima Ministarstva zdravlja u neredima u Atini su povređene 54 osobe. U Solunu, na demonstracijama se okupilo 20.000 građana, a oštećeno je šest banaka. Državna televizijija ja prenela da su neredi iznili i na ostrvima Krf i Krit i gradovima u centralnoj Grčkoj.
Tek što su demonstracije počele u Atini zabeleženi su prvi incidenti, kada je grupa demonstranata pokušala da probije policijski kordon oko zgrade parlamenta. Policija je odmah uzvratila suzavcem. Demonstranti su se povukli u bočne ulice, koje su se pretvorile u bojno polje: demonstranti su bacali kamenice, delove mermera i molotovljeve koktele na policijske snage koje su uzvraćale suzavcem. Istovremeno, osobe sa maskama su lomile izloge radnji u glavnim avenijama.
Demonstrantima ispred parlamenta se 12. februara uveče pridružio kompozitor Mikis Teodorakis. Uvažena figura iz vremena otpora vojnoj diktaturi (1967-1974) 87-godišnji kompozitor došao je ispred parlamenta sa herojem antinacističkog otpora u Grčkoj Manolisom Glezosom. "Poslanici se spremaju da izglasaju mere koje će dovesti do smrti Grčke... ali narod neće popustiti", izjavio je Teodorakis atinskoj TV-stanici Skaj.
Izvor: AFP i Beta
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
