Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi pristup krizi na samitu EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija od samita EU 1. i 2. marta pre svega očekuje status kandidata, a članice EU ponovni izbor Hermana van Rompeja za predsednika Saveta EU, kao i zvaničnu potvrdu dogovora o budžetskoj disciplini. Izgledi su dobri da sve te odluke budu i donete i konačno odobrene 2. marta. Van Rompej, diskretni Belgijanac koji ceni haiku poeziju kao model izražavanja suštine bez okolišanja, dobiće i ulogu da predsedava samitima evro zone. Iako ga deo javnosti kritikuje zbog "nevidljivosti" u funkcionisanju EU, njegovi saradnici smatraju da vešto iskorišćava mogućnosti koje mu daje, ipak, relativno ograničena funkcija. I on sam kaže da nema ambicije da bude predsednik Unije, što bi voleli pobornici evropske federacije, ali što nije predviđeno ni osnivačkim ugovorima EU. Prema zvaničnom programu samita, lideri bi, nakon velikog broja sastanaka posvećenih "gašenju požara" u zoni evra, trebalo krizu da sagledaju iz drugog ugla i ponude rešenja za podsticanje privrednog rasta.
Van Rompej na samitu neće imati protivkandidata, a niko nije imao prigovor na njegovu kandidaturu. Mesto predsednika Evropskog saveta uspostavljeno je u skladu sa Lisabonskim sporazumom krajem 2009. godine, a van Rompej je prvi koji je imenovan na dvogodišnji mandat.
U široj javnosti taj Flamanac iz redova hrišćanskih demokrata i bivši premijer Belgije monaškog izgleda nije mnogo poznat. Protivnici ga opisuju kao "nevidljivog čoveka", "Gospodina Niko" (Mister Nobody). U odgovoru na te kritike, van Rompej kaže da nema mandat da postane "predsednik Evrope", o čemu sanjaju federalisti. Njegova uloga je da pomiri stavove vlasti članica EU.
Kao poklonik japanske poezije, u njoj je našao i način izražavanja koji mu pristaje. "Konciznost haikua mi pruža mogućnost da se vratim suštini reči, govoreći mnogo stvari na malo prostora", kaže on.
Van Rompej ostavlja utisak strogog, krutog čoveka, uprkos šaljivom pogledu. To dodatno potkrepljuju njegovi biografski podaci - katolički vernik koji ide u crkvu, a pre nego što se posvetio ekonomiji učio je škole kod Jezuita.
Međutim, saradnici cene njegov rad, kao i njegov smisao za humor. "Veoma je sposoban u vođenju diskusija i zna da zauzme čvrst stav kada je to potrebno", rekao je AFP-u jedan šef vlade koji je želeo da ostane anoniman.
"Aktivan je, stručan i dobro se snašao s obzirom na mali nivo izvršne vlasti kojim raspolaže", ocenio je analitičar Centra za evropske reforme iz Londona Hugo Bredi (Brady).
Van Rompej se u razgovoru za belgijski list Pari mač (Paris Match) prisetio da ga je nemačka kancelarka Angela Merkel pitala čime će se baviti. "Skoro da mi je rekla da ću se dosađivati pošto je inicijalno bilo predviđeno četiri saveta godišnje".
Međutim, Van Rompej je na kraju imao vezane dve i po godine stalnih kriznih samita. Vremenom je izgradio reputaciju mudrog stratega, koji pomaže da se postignu osetljivi kompromisi i posreduje između često surotstavljenih interesa Angele Merkel i Nikole Sarkozija.
Tu ulogu je prihvatio bez velikog gunđanja. "Koristim sposobnosti belgijskog pollitičara, umornog od izglađivanja sukoba između Flamanaca i frankofonih. To podrazumeva "sposobnost da se sagovornik sasluša, poštovanje drugog i smisao za kompromis", naveo je on u jednom od retkih intervjua.
Van Rompej nekada ne može da sakrije iznerviranost što se Nemačka i Francuska - koje su na početku i "gurale" njegovu kandidaturu - dogovaraju između sebe i prisvajaju sporazume koji nisu samo u njihovoj nadležnosti.
Da li će ubuduće biti borbeniji? "Tokom drugog mandata možda ćemo čuti i šta zaista misli", rekao je Bredi iz londonskog Centra za evropsku reformu.
Povećanje kriznog fonda nije na dnevnom redu
Evropski lideri na samitu će pokušati da tešku ekonomsku situaciju sagledaju iz drugog ugla. Neće se govoriti o krizi, već o rastu.
Od konkretnih odluka očekuje se zvanična potvrda pakta o budžetskoj disciplini. U zvaničnom delu sastanka neće se raspravljati o povećanju fonda za pomoć zemljama u krizi jer Nemačka na to za sada nije pristala, pa je odložen i samit zemalja evro zone koji je trebalo da se održi uoči martovskog saveta.
Jačanje fonda za rešavanje krize je trebalo da bude glavna tema saveta. "Nemci nisu spremni da sada prihvate jačanje Fonda za spasavanje zemalja evro zone u krizi", rekao je za AFP zvaničnik jedne evropske vlade. Ostale zemlje zone evra žele da spoje sredstva za pozajmice privremenog Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) sa budućim stalnim Evropskim mehanizmom stabilnosti (koji u teoriji ima 500 milijardi evra). Cilj je da se postigne kapacitet od oko 750 milijardi evra, za šta se zalažu i međunarodni akteri G20, SAD i Međunarodni monetarni fond (MMF).
Svesna velikog značaja odluke, evro zona je spremna da sačeka Nemačku, čija kancelarka Angela Merkel okleva, između ostalog zbog stava javnog mnjenja i svoje stranke koja je rezervisana prema ovom rešenju. Sporazum je, međutim, potreban tokom marta, jer će od toga zavisiti odluka MMF-a o pomoći monetarnoj uniji.
MMF će u narednim sedmicama raspravljati o dva vida pomoći - doprinos u planu pomoći za Grčku sredinom marta, a sredinom aprila o povećanju sredstava za pomoć zoni evra. Pomoć zoni evra bila bi pružena preko doprinosa zemalja Grupe 20.
Prema pisanju nemačkih medija od 1. marta, čini se da je Merkelova ipak ublažila stav i da je spremna na ustupak koji traže druge članice EU i MMF. "Nećemo u nedogled moći da odolevamo pritisku" članica EU i MMF-a, kazao je jedan izvor bilzak Merkelovoj za dnevnik Zidojče cajtung (Suddeutsche Zeitung). Merkelova je već početkom sedmice donekle ublažila stav, rekavši da treba prvo sačekati razvoj situacije sa Grčkom.
Međutim, konačna odluka se ipak, prema izvorima iz vlade Nemačke, ne može očekivati u martu.
Nemačka daje najveći doprinos za fondove za izlazak iz krize. Sada je predviđeno izdvajanje 22 milijarde evra kapitala za Evropski mehanizam stabilnosti i najviše 211 milijarda evra za garancije. Vladajuća koalicija - koju čine sestrinske konzervativne stranke Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna uniija (CSU) i liberalni FDP - ne gleda blagonaklono na povećanje izdvajanja za pomoć zemljama u krizi. Najveći otpor pruža bavarski CSU. Poslanici većine ipak na sednici Bundestaga 27. februara nisu želeli da isključe mogućnost povećanja evropskog mehanizma stabilnosti.
Promena ugla - ne kriza nego rast
"Samit bi trebalo da bude manje dramatičan od prethodnih, što neće biti loše", kazao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Barroso). "Perspektive počinju da se menjaju", istakao je on.
To ne znači da će tema krize biti zapostavljena. Ministri finansija zone evra sastaju se 1. marta u 14.00 da bi razgovarali o prvim reformama koje su od Grčke trazene za novu pomoć, kao i o brisanju duga.
Za 2. mart planirano je zvanično potpisivanje pakta za budžetsku stabilnost, koji će između ostalog obavezati potpisnice da u ustav upišu obavezu izbalansiranog budžeta, takozvano zlatno budžetsko pravilo. Irska je najavila da će o tome organizovati referendum, što mnoge navodi da se prisete "drame" koju je izazvalo odbacivanje predloga lisabonskog sporazuma 2008. i sporazuma iz Nice 2001. godine.
Međutim, prema šefu evro grupe Žan-Klod Junkeru (Jean-Claude Juncker), posledice ovog puta ne bi bile tako ozbiljne. Za stupanje na snagu biće potrebno da ratifikuje 12 zemalja od 25 koje će sporazum potpisati. Velika Britanija i Češka nisu želele da se priključe sporazumu.
Da bi se u raspravu o krizi unela još neka nota osim potrebe za štednjom evropski lideri će pokušati da pronađu put ka privrednom rastu. To je zvanično i glavna tema ovog samita.
U pogledu privrednog rasta, međutim, postoje velike razlike između zemalja koji žele da primene veoma liberalni recept, na čelu sa Velikom Britanijom, i onih poput Francuske i Nemačke koje predlažu i ubrzanje približavanja budžetskih politika.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
