Nemački savezni ustavni sud odobrio je 12. septembra nemačko učešće u Evropskom mehanizmu za stabilnost (ESM) i u fiskalnom paktu, odnosno paktu o jačanju budžetske discipline. Sud je odredio da savezna vlada, pre ratifikovanja odgovarajućih sporazuma, mora da obezbedi garanciju da će visina njenog jamstva biti ograničena na 190 milijardi evra. Sve isplate u ESM, stalni mehanizam za pomoć članicama zone evra u krizi, koje prevazilaze ovu sumu biće moguće samo uz prethodnu novu odluku saveznog parlamenta, Bundestaga.

Pored toga, Nemačka mora da obezbedi da, uprkos poslovnoj obavezi diskrecije koja važi za sve koje rade u ESM, oba doma saveznog parlamenta, Bundestag i Bundesrat, moraju da budu sveobuhvatno obaveštena o stabilizacionom mehanizmu.

Nemačka je jedina zemlja evro zone koja do sada nije ratifikovala Sporazum o Evropskom mehanizmu za stabilnost. Bez učešća najveće zemlje članice, mehanizam za spašavanje evra ne može da stupi na snagu.

Posle presude Ustavnog suda, predsednik države Joahim Gauk (Joachim Gauck) može da potpiše ugovor u ime Nemačke, odnosno da time potvrdi još u junu donetu odgovarajuću odluku Bundestaga.

Trajni Evropski mehanizam za stabilnost (ESM) bi trebalo da od 2013. u potpunosti zameni Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF,) sadašnji privremeni mehanizam za spašavanje evra, odnosno pomoć zemljama članicama evro zone zapalim u krizu.

ESM će raspolagati kapitalom od 700 milijardi evra, pri čemu će u obliku kredita državama u krizi na raspolaganje moći da se stavi najviše 500 milijardi.

Nemačko učešće u ESM, u skladu sa učešćem u osnovačkom kapitalu Evropske centralne banke (ECB), iznosi 27%. Reč je o sopstvenom kapitalu od 22 milijarde evra i nemačkom udelu u garancijama od 170 milijardi.

Podnosioci tužbe bili su izrazili strahovanje da će Nemačka zapravo morati da jamči za mnogo veću sumu i smatraju da se načinom uspostavljanja i funkcionisanja ESM oduzimaju prava odlučivanja saveznom parlamentu.

Među podnosiocima su bili Udruženje za više demokratije sa nekadašnjom socijaldemokratskom ministarkom pravosuđa Hertom Dojbler-Gmelin (Hertha Daeubler) i oko 37.000 građana, grupa starijih nemačkih profesora ekonomije koji se već godinama načelno protive zajedničkoj evropskoj valuti, političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Peter Gauvajler (Gauweiler), kao i stranka Levice.

Merkel: Ovo je dobar dan za Evropu

U prvom reagovanju koje prenosi Frans pres, nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravila je odluku Saveznog ustavnog suda koja, kako je rekla, obeležava "dan koji je dobar za Evropu"."Ovo je dobar dan za Nemačku, dobar dan za Evropu", rekla je Merkelova u govoru pred nemačkim parlamentom.

Ona je ukazala da time "Nemačka šalje snažnu poruku Evropi i šire" kao i da je njena zemlja, "kao vodeća evropska ekonomija i partner, na visini svojih odgovornosti" za rešavanje krize u evro zoni.

"Svojom odlukom, Ustavni sud je jasno otvorio put za sprovođenje ESM-a i budžetskog pakta. Mi nismo još prevazišli krizu. Ali, napravili smo prvi korak u tom pravcu", rekla je Merkelova poslanicima Bundestaga.

I šef diplomatije Nemačke Volfgang Šojble (Wolfgang Scheuble) izrazio je zadovoljstvo zbog dugo očekivane odluke Suda. On je u saopštenju naveo da proces ratifikacije u Nemačkoj sada može da bude brzo zaključen.

"Mehanizam stabilnosti može da bude operativan za nekoliko sedmica. Ovaj dan označava jednu važnu etapu za stabilizaciju zone evra", rekao je Šojble.

Zlatno pravilo uskoro na delu

Mehanizam stabilnosti bi sa svojih 500 milijardi evra mogao da vrši direktne dokapitalizacije banaka i kupuje obveznice na primarnim i sekundarnim tržištima.

Pakt o jačanju budžetske discipline usvojen je u januaru i on predviđa jačanje zajedničke discipline uvođenjem "zlatnog pravila" - odnosno utvrđivanjem visine budžetskog deficita u nacionalnim ustavima ili odgovarajućim zakonima zemalja članica.

Za te svrhe, evropski lideri odlučili su da dodaju pakt za rast i zapošljavanje u visini od 120 miliona evra.

Prema "zlatnom pravilu", zemlje članice se obavezuju da će imati uravnotežene budžete ili strukturalni deficit maksimalne visine od 0,5% bruto društvenog proizvoda. Ukoliko se radi o zemlji koja ima umeren globalni dug, odnosno "malo iznad 60% bruto društvenog proizvoda" ona će imati pravo na strukturalni deficit do 1% bruto društvenog proizvoda.

Upis "zlatnog pravila" u nacionalni ustav je preporučen, ali nije obavezan. Umesto toga neophodno je usvajanje zakona koji neće biti stalno menjan i dovođen u pitanje. Evropski sud pravde verifikovaće sporovođenje "zlatnog pravila", a imaće i pravo izricanja kazni koje mogu da idu do 0,1% bruto društvenog prozivoda zemlje koja prekrši neku od odredbi.

Predviđeno je takođe održavanje najmanje dva samita evro zone godišnje.

Tekst pakta do sada je odobrilo 25 od 17 zemalja članica EU (izuzeci su Velika Britanija i Češka) a ratifikovalo 12 država. On neće biti primenjen sve dok ga ne ratifikuje 12 članica zone evra, a ta 12. članica je Nemačka.

Izvor: Snežana Bogavac, dopisnica Bete iz Berlina, i EurActiv.rs

Ilustracija: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dan odluke u EU
  
• 

  Vesti

  : Mere EU za podsticaj rasta nedovoljne
  
• 

  Vesti

  : Nemačka strahuje od raspada zone evra
  
• 

  Vesti

  : Prihvaćen novi ugovor EU o budžetskoj disciplini
  
• 

  Vesti

  : Pariz i Berlin uvode disciplinu u zonu evra
  
• 

  Vesti

  : EU na raskršću zbog krize
  
• 

  Vesti

  : Moguće izmene sporazuma EU