Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Bez novina na kioscima u Francuskoj
|
|
|
Objavljeno : 05.07.2012. |
|
|
|
|
|
|
Na kioscima u Francuskoj 5. jula gotovo da nema dnevne štampe - ni nacionalne ni regionalne. Razlog za to je štrajk sindikata tehničkog sektora Filpak Se-Že-Te (Filpac CGT) zbog krize u medijima i mogućih otpuštanja. Drugi sindikati i udruženja, uključujući i vodeći Nacionalni sindikat novinara, nisu podržali ovaj vid protesta. Kao posledica toga, većina dnevnika je ipak dostupna za čitaoce na internetu, i to besplatno. U Srbiji nije bilo ovako masovnih koraka, izuzev bojkota lanca kioska Futura plus zbog dugova.
Štrajku je prethodio neuspeh u spajanju grupa Ersan (Hersant) iz Belgije i francuskog Rosela (Rossel), koji je u krizi. Sindikat Filpak imao je uticaja u takvom ishodu, budući da je nakon višemesečnih pregovora o spajanju odbio predlog Rosela da se otpusti 220 ljudi u lokalnim medijima u Šampanji, Ardenima i Pikardiji.
Stav ovog sindikata je da je u toku "društveni lom i uništavanje novina" i da je zbog toga potrebno debatu preneti na nacionalni nivo i zatražiti od vlade da uvede moratorijum na otpuštanja.
Background Stanje u medijima u Srbiji je loše, što je nedavno pokazao i Indeks održivosti medija američke organizacije Ajreks (IREX), prema kojem je stanju u medijima slično kao 2001, neposredno posle demokratskih promena.
Problemi na koje stručnjaci ukazuju su niske plate i privremeni ugovori novinara, politički pritisci na medije, veliki uticaj tajkuna, kao i velika kontrola države. Prema podacima Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), Ministarstvo kulture za medije u Srbiji godišnje izdvaja pet miliona evra, vojvođanski sekretarijat za kulturu 3,5 miliona evra, a lokalne samouprave 16,5 miliona evra. Pored toga, stručnjaci ukazuju da se veliki iznosi daju medijima u državnom vlasništvu kao novac za javna preduzeća, kao i da se procenjuje da država kontroliše blizu 80 miliona evra "marketinškog kolača" u medijima. Prema podacima NUNS, od 175 miliona evra, koliko su godišnji budžeti medija za marketing, 40% direktno ili indirektno kontroliše država. Prema oceni mnogih stručnjaka, državni nova u medijima narušava konkurenciju, a ne koristi se za ostvarivanje javnog interesa, već političkih partija.
Uprkos svim problemima u medijima, nema dovoljno solidarnosti za organizovane odlučne akcije medija za poboljšanje položaja. Tako se, na primer, do sada nije dogodilo da štampa ne izađe u znak protesta. Izuzetak je bojkot lanca kioska Futura plus zbog neplaćanja.
U Filpak CGT-u medije opisuju kao "široko polje otpuštanja" i navode da je planirano 670 otpuštanja u regionalnim novinama izdavačke kuće Ersan, 116 u grupi regionalnih medija EBRA i 1.000 u distribuciji medija Prestalis (Presstalis). U sindikatu tvrde takođe da su otpuštanja planrirana i u nacionalnim dnevnicima Frans soar (France Soir), Figaro, Eko (Echos) i Tribin (La Tribune).
Kako je preneo ugledni dnevnik Mond (Le Monde) umereno levičarske orijentacije, kriza u medijima postoji. Internet je duboko poremetio ravnotežu u štampi - tiraži regionalnih dnevnika opadaju za između 2 i 2,5% godišnje, a prihod od reklama je drastično opao od 2009. godine. Na internetu sajtovi ovih medija imaju veliku posećenost - oko 16 miliona posetilaca i 600 miliona pregledanih stranica, ali to ne donosi veliki prihod jer učestvuje samo sa 10% u obrtu.
Prema pisanju ekonomskog dnevnika Eko (Les Echos), prodaja novina na kiosku opala je za 25% između 2008. i 2011. i verovatno je da će i nastaviti da pada.
Međutim, ne slažu se svi sa stavom da je jednodnevni prestanak izlaženja novina na kioske pravo rešenje.
Udruženje regionalnih dnevnika smatra da postoji višak radnika. "U regionalnim dnevnicima dobit nikad i nije dvocifrena. A danas se suočavamo sa ekonomskom i socijalnom katastrofom. Naravno da stampa nije običan proizvod, ali i mi smo smrtnici", ocenio je predsednik tog udruženja, Žan Vijanson-Ponte (Jean Viansson-Ponte).
Predsednik Udruženja nacionalnih dnevnika Mark Feje (Marc Feuille), inače generalni direktor grupe Figaro, ocenio je da ovakvi potezi zapravo otežavaju razvoj medija i njihov uspeh. "Umesto da pronađe rešenje, Filpak ubrzava negativne promene protiv kojih se navodno bori", ocenio je on.
Inicijativu nije podržao ni Nacionalni sindikat novinara, najveći sindikat u branši. "Dugo smo bili bliski Filpaku, ali to više nije slučaj", rekao je generalni direktor Sindikata Vensan Lanije (Vincent Lanier), a preneo dnevnik desnog centra Figaro.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|