Stampa
Počinje korišćenje sredstava za energetsku efikasnost  

Objavljeno : 23.01.2014. Štampa El. pošta bookmark
 

Prve isplate iz budžetskog Fonda za energetsku efikasnost, za koji je u 2014. izdvojeno 300 miliona dinara, očekuju se u aprilu ili maju, izjavila je 22. januara ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović. Prema njenim rečima, fond postoji od 1. januara 2014, a za sredstva će moći da konkurišu lokalne samouprave, skupštine stanara, domaćinstva i građani. Obaveza Srbije je da uštedi najmanje 9% bruto finalne potrošnje energije do 2018. godine.

 

Mihajlovićeva je na konferenciji za novinare kazala da će do kraja februara biti rapisan javni poziv za banke koje žele da učestvuju u programu kreditiranja stanovništva za povećanje energetske efikasnosti, a da će lokalne samouprave sa projektima konkuristati kod Ministarstva.

 

Ona je precizirala da će novac moći da se koristi na primer za zamenu prozora, izolaciju, nabavku efikasnijih kotlova za grejanje, poput kotlova na biomasu, postavljanje solarnih kolektora.

 

Prema programu finansiranja aktivnost i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u 2014. za lokalne samouprave namenjeno je 180 miliona dinara, za građane 100 miliona dinara, a 20 miliona dinara za finansiranje analiza, studija i projektne dokumentacije.

 

Predviđeno je da se za stanovništvo obezbede krediti sa subvencionisanim kamatama, a za lokalne samouprave učešće u finansiranju pojedinih mera.

 

Procedura za lokalne samouprave predviđa prvo raspisivanje javnog poyiva za projekte, formiranje liste projekata, zatim raspisivanje tendera, evaluaciju ponuda i izbor najboljeg ponuđača. Nakon toga će se zaključiti ugovor sa izvođačem radova i pristupiti radovima.

 

Lokalna samuprava može dobiti za projekat do 100% potrebnih sredstava u devastiranom području, a do 70% za razvijenije sredine.

 

Procedura za građane i skupštine stanara predviđa objavljivanje javnog poziva bankama, izbor banaka i objavljivanje javnog poziva građanima i skupštinama zgrada. Sledi formiranje liste projekata i zaključivanje ugovora sa bankama nakon čega se pristupa izvođenju radova.

 

Očekivano smanjenje potrošnje od 3% u periodu 2014-2015

 

Mihajlovićeva je izrazila očekivanje da će u naredne dve godine Ministarstvo uz pomoć fonda povećati energetsku efikasnost u Srbiji za 3%. "Ovo je početak. Očekujemo da će se u 2015. godini raširiti aktivnosti", kazala je ona.

 

Mihajlovićeva je rekala da se razgovara i sa međunarodnim finansijskim isnstitucijama koje bi obezbedile dodatni novac za finansiranje Fonda.

 

Uspostavljanje budžetskog fonda za energetsku efikasnost od 1. januara 2014. predviđeno je Zakonom o efikasnom korišćenju energije koji je usvojen sredinom marta 2013. Zakon predviđa i uvođenje naplate energije prema potrošnji.

 

Po novom zakonu, zahtevaće se ekodizajn, a energetska efikasnost biće uvedena kao kriterijum u javne nabavke. Uvode se i organizovano upravljanje energijom, energetski pregledi objekata, označavanje proizvoda koji znatno utiču na potrošnju energije, kao i minimalni zahtevi u pogledu energetske efikasnosti.

 

Srbija ima međunarodnu obavezu da uštedi najmanje 9% bruto finalne potrošnje energije do 2018. godine, a planirano je i smanjenje emisije ugljen dioksida za oko 9% do 2030. godine.

 

Srbija uveliko zaostaje za EU u racionalnoj potrošnji energije iako troši manje energije po stanovniku zbog nerazvijene industrije, ali je kasnila sa donošenjem tog zakona.

 

Prethodna vlada je u više navrata odlagala usvajanje tog zakona jer nije bila postignuta saglasnost oko nekih zakonskih rešenja, pre svega predloga da se Fond za energetsku efikasnost finansira putem akciza. Sadašnja vlada se opredelila za direktno finansiranje iz budžeta.

 

Prema podacima nekadašnje Agencije za energetsku efikasnost, veliki broj zgrada u Srbiji, čak 75%, izgrađen je pre 70-tih godina prošlog veka, odnosno bez termoizolacije, zbog čega se gube velike količine energije. Prema procenama iznetim 2011, njihova energetska efikasnost mogla bi da se poboljša i to do 80%, ali bi za izolaciju zgrada bilo potrebno oko 800 miliona evra.

 

Izvor: Beta, EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

 

 

 

 
 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar