Pristup informacijama od javnog značaja je neotuđivo pravo, ali ne sme biti izgovor za narušavanje pretpostavke nevinosti i kršenje prava na privatnost, rekao je 28. februara šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport na skupu o pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti. On je rekao da zabrinjava to što informacije u Srbiji "cure konstantno i u pravcu istih medija". Na skupu je ocenjeno da curenje informacija u medije nije slučajna pojava već način na koji se ostaruju politički interesi, kao i da se ta pojava retko istražuje. Na nivou EU više pažnje se posvećuje zaštiti podataka o ličnosti a to pitanje je posebno postalo aktuelno u digitalnoj eri. Srbija ima dobar zakonski okvir koji garantuje širokom krugu javnosti pristup podacima, dok izazov predstavlja njegova primena, posebno kada je reč o javnom sektoru i rapsolaganju državnim novcem, rečeno je na skupu.
"U javnost ne smeju da cure podaci iz istraga policije i drugih organa, koji mogu da ugrožavaju ličnu privatnost i pretpostavku nevinosti", rekao je on i dodao da zabrinjava to što informacije u Srbiji "cure konstantno i u pravcu istih medija".
Pristup informacijama od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti obuhvaćeni su poglavljima 23 i 24 u pregovorima o članstvu u EU, rekao je Devenport, i dodao da će Brisel posvetiti veliku pažnju tim oblastima.
Devenport je istakao da je "pravilna ravnoteža" između principa pristupa informacijama od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti ključna za razvoj modernog društva i ukazao na izazove u digitalnoj eri.
Kako je naveo, mediji kao "čuvari javnog interesa", imaju neotuđivo pravo da dobijaju informacije iz državnih institucija.
U Srbiji je pravo na zaštitu podataka o ličnosti garantovano Ustavom i zakonima, a ključni izazov predstavlja primena tih normi, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji na devetom Evropskom pravnom i političkom forumu koji su organizovali GIZ Projekat za pravnu reformu u Srbiji i Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Vođa GIZ projekta za pravnu reformu u Srbiji Majk Falke rekao je da je ravnoteža između dostupnosti informacija i zaštite podataka izazov o kojem se razgovara i u Nemačkoj i drugim članicama EU, pre svega zbog pojave novih tehnologija. Falke je istakao da je transparentnost pravosuđa ključna za poverenje javnosti.
U Srbiji se ne istražuje curenje informacija u medije
U Srbiji se ne istražuje curenje informacija u medije, a kada se to desi postupci se pokreću protiv novinara koji su objavili te informacije. Takođe, curenje informacija u medije nije slučajna pojava u Srbiji već način na koji se ostaruju politički interesi, ocenjeno je na skupu.
U raspravi o tome zašto nema istraga o curenju informacija u medije, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je rekao da je to pitanje za tužilaštvo i policiju.
Šabić je podsetio da institucija koju predstavlja nema nadležnost da pokrene ni prekršajni postupak, a zaštitnik građana Saša Janković je dodao da se postavlja pitanje koliki uopšte uticaj nezavisne institucije mogu imati na državne organe u takvim slučajevima.
Janković je ukazao na probleme u pravosuđu i dodao da je policija ta iz koje ciljano izlaze informacije, navodeći da se tačno zna koji policijski kurir u koje medije nosi informacije. "Hajde da se suočimo s tim da ovo nije slučajno, da ovo nije jedna od pojava... već alat preko koga se ostvaruju politički interesi", rekao je zaštitnik građana.
Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović je rekao da u Srbiji postoji problem tabliodizacije koja se zasniva na kršenju zakona, pretpostavke nevisnosti i zaštite podataka o ličnosti. On je rekao da nije reč o incidentu već o sistemu koji funkcioniše već duže vreme. "Kaže se da informacije cure a ja bih rekao da postoji uređen kanal do pojedinih medija", rekao je Obradović.
Advokat iz kancelarije Živković-Samardžić Slobodan Kremenjak je rekao da ima postupaka u vezi sa curenjem informacija ali da se one pokreću protiv novinara koji objavljuju informacije i to najčešće protiv novinara "ozbiljnih medija".
"Ne pokreću se protiv onoga ko je odgovoran nego protiv onoga ko je najniže u tom lancu", rekao je Kremenjak.
Transparentnost pravosuđa
Sudija Višeg suda u Novom Sadu Zdravka Pisarić je rekla da "pravosuđe nije najgore" i da se jedino ono iznutra bori da se reformiše. Dodala je da informacije ne dolaze iz sudova već i iz drugih izvora, kao i da nesporazum s medijima često nastaje jer je pravosduje zakonima ograničeno u davanju informacija kako ne bi ugrozilo postupke.
"Nikada nijednog sudiju, nijednog portparola niste mogli čuti da je izneo neki podatak o tome da će neko biti pritvoren, zatvoren, da ću mu biti oduzet pasoš. Mi to ne govorimo", rekla je Pisarićeva koja je govorila ispred Društva sudija Srbije.
Ona je dodala da je problem i to što mediji nisu dovoljno upućeni u pravni sistem i pravosuđe, a Obradović je rekao da je potrebna edukacija i novinara o tome i pravosuđa o medijskom pravu, istakavši da je reč o obostranom procesu.
Janković je rekao da srž problema nije neobrazovanost novinara već uređivačka politika kojoj odgovara da novinari pišu ono što se od njih traži. On je dodao da pravosuđe nije jedini krivac ali da "tu treba da bude srž borbe", jer će se ljudi na čelu nezavisnih institucija menjati dok pravosuđe ima stalnost funkcije.
Iskustva EU
Devenport je na skupu istakao da je cilj evropskih propisa za zaštitu podataka o ličnosti zaštita osnovnih ljudskih prava i da se informacije mogu dobiti samo u skladu za zakonom - pod striktnim uslovima i u svrhu koji su definisani zakonom, dok je poverenica za informacije Slovenije Nataša Pirc-Musar rekla da se u EU mnogo više pažnje poklanja zaštiti podataka nego dostupnosti informacija od javnog značaja.
Ona je navela da Direktiva o zaštiti podataka doneta 1995. i da ne uređuje pitanje biometrijskih podata, video nadzora i interneta i ocenila da je potrebna nova direktiva. Pirc-Musar je rekla da je postojao dogovor da se napravi uredba koja bi bila obavezujuća, ali da je na nju uloženo čak 4.000 amandmana za godinu i po dana i da se na kraju odustalo od toga.
Prema njenim rečima, pitanje transparentnosti nije uređeno direktivama na nivou EU, osim u direktivi o zaštiti životne sredine i Arhuskoj konvenciji, ali se dosutpnost podataka ograničava na tu oblast.
Ona je rekla da je institucija povernika u Sloveniji brzo deluje jer je i prekšajno telo i može da naplaćuje kazne kada je reč o pristupu informacija i zaštiti podataka.
Dobar zakonski okvir u Srbiji
Pirc-Musar je rekla da zavidi Srbiji jer ima najbolji zakon o pristupu informacijama od javnog značaja i navela da Poverenik za informacije u Sloveniji nije nadležan i za javni sektor. To, prema njenim rečima, pokušavjau da reše, ali nailaze na veliki otpor.
Šabić je rekao da Srbija ima dobar zakonski okvir koji garantuje širokom krugu javnosti pristup podacima i ne sadrži nijedan apsolutni razlog za uskraćivanje prava na javnost. Izazov predstavlja primena, a najveći problem transparentnosti je u javnom sektoru i rapsolaganju državnim novcem, dodao je on.
"Vitalni interes Srbije i svake zemlje jeste da se princip raspolaganja javnim novcem učini transparentnim", rekao je Šabić.
On je rekao zakon živi jer su dve trećine zahteva za javnost podataka dostavili građani, dok su mediji sada na drugom mestu, sa 15% zahteva.
Šabić je rekao da, kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, mora da se menja mentalitet društva, nastao kao posledica ranijeg društvenog sistema.
EurActiv Srbija
Devenport: Nema izgovora za curenje informacija 
