Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Barozo i File 19. maja u Beogradu
|
|
|
|
Objavljeno : 18.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) i evropski komesar Štefan File (Fuele) posetiće 19. i 20. maja Srbiju i Kosovo. Barozo i File će se tokom posete Beogradu sastati sa najvišim zvaničnicima Srbije, a kako je najavljeno u Briselu, u Prištini će razgovarati i sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem.
Barozo i File dolaze u posetu Srbiji pošto su početkom aprila posetili druge zemlje Zapadnog Balkana - Hrvatsku, Crnu Goru, BiH i Makedoniju. U okviru drugog dela posete jugoistočnoj Evropi visoki zvaničnici EU će nakon Beograda i Prištine posetiti i Albaniju, saopštila je Delegacija EU u Srbiji.
U saopštenju se navodi da će se Barozo sastati sa političkim liderima, kao i sa predstavnicima građanskog društva, kako bi naglasio podršku Evropske komisije evropskoj perspektivi regiona i podstakao neophodne dalje reforme, stabilne i potpuno funkcionalne demokratske institucije i dobre međususedske odnose, što su sve preduslovi za napredak na putu ka EU.
"Zemljama jugoistočne Evrope je mesto u Evropskoj uniji. Proširenje ostaje moćno sredstvo za produbljenje demokratije, vladavine prava, bezbednosti i prosperiteta u Evropi", rekao je Barozo i naglasio da su "lideri i žitelji ovog regiona ti koji drže ključeve u pogledu tempa i rokova za priključenje svojih zemalja EU". "Stoga ću podstaći naše partnere da ubrzaju reforme i krenu da rešavaju preostale izazove i uslove obnovljenim žarom. Naša čvrsta privrženost evropskom putu ovih zemalja i njihov produženi angažman na realizaciji reformi su od kritične važnosti za uspeh", dodao je predsednik Evropske komisije.
File je povodom posete izjavio da je 2011. godina mogućnosti za politiku proširenja i za ceo zapadni Balkan. "Mnogo toga može da se uradi ukoliko naši partneri ispune očekivanja njihovih građana i sprovedu reforme. Proces pristupanja nije lak, ali je pouzdan: zemlje zainteresovane za članstvo realizuju reforme, a EU adekvatno reaguje na napredak koji su ostvarile", rekao je on.
Evropski komesar za proširenje je da je mapa puta za svaku zemlju jasna i da je izložena u zveštaju Evropske komisije o napretku za 2010. godinu ili u Mišljenju. "Evropska komisija je tu da usmerava i pomogne. Naši partneri mogu da računaju na nas. Predsednik Barozo i ja zajednički ćemo preneti ove poruke našim partnerima i građanima", rekao je File.
Barozo i File će se sastati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Mirkom Cvetković, a govoriće i na redovnoj sednici Vlade Srbije. Predsednik Evropske komisije će se sastati sa predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović.
Zvaničnici EU će prisustvovati i otvaranju Informacionog centra Evropske unije u Domu omladine, nakon čega će u velikoj sali Doma omladine biti održana javna debata sa građanima Srbije.
Đelić: EU treba da ograniči pristup Šengenu lažnim azilantima
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je 18. maja da će Barozu uručiti predlog Srbije za rešavanje pitanja lažnih azilanata i dodao da će Srbija tražiti od EU da ograniči pristup šengenskom prostoru onima koji zloupotrebljavaju viznu liberalizaciju. "Formalno ćemo se obratiti EU, i to već sutra kada ćemo Žozeu Manuelu Barozu uručiti dokument sa sugestijama Srbije", kazao je Đelić u Skupštini Srbije na javnom slušanju na temu "Izazovi prisilnih migracija u Srbiji".
On je kazao da šengenski prostor treba da promeni regulativu i da se onim osobama koje zloupotrebe institut azila ili borave nelegalno u zemljama EU ograniči pristup šengenskom prostoru. Prema njegovim rečima, Vlada Srbije će nastaviti da preduzima mere za rešenje problema lažnih azilanata, koje podrazumevaju izmene zakona, nastavak hapšenja onih koji izdaju lažna dokumenta, kao i stvaranje uslova za bolji život građana.
Đelić je kazao da je od septembra 2009. do decembra 2010. godine 17.715 građana koji imaju srpski pasoš tražilo azil, a da je 4.254 građana vraćeno u Srbiju na osnovu sporazuma o readmisiji, od čega su od 1. januara do 1. aprila 2011. vraćene 1.124 osobe.
Pitanje zloupotrebe vizne liberalizacije jedno je od aktuelnih pitanja u odnosima članica EU i Srbije. U slučaju da ne zaustavi odlazak građana u članice EU koji u njima traže azil iz ekonomskih razloga, Srbija se suočava sa rizikom suspenzije bezviznog režima.
Reforme i primena zakona su ključni uslov za napredak Srbije na putu ka EU. Ostalo je oko mesec i po dana za ispunjavanje osnovnih koraka predviđenih Akcionim planom za brže sticanje statusa kandidata, odnosno ključnih preporuka Evropske komisije, kako bi dobila status kandidata krajem godine.Od juna počinje priprema godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku zemlje u evropskim integracijama.
Za napredak Srbije u pridruživanju Uniji poseban značaj ima saradnja s Haškim tribunalom. U Hagu je 18. maja potvrđeno da je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc poslao redovan polugodišnji izveštaj Savetu bezbednosti UN. Bramerc će izveštaj predstaviti Savetu bezbednosti 6.juna u Njujorku.
Od Bramercove ocene zavisiće dalji koraci u približavanju Srbije Evropskoj uniji, koja ubrzavanje te integracije uslovljava hapšenjem i prebacivanjem u Hag begunaca, prvenstveno generala Ratka Mladića. Holandija, koja najviše insistira na toj politici uslovljavanja, naznačila je nedavno da od Bramercove ocene saradnje Beograda u junskom izveštaju zavisi i da li će se i kada na dnevnom redu parlamenta u Hagu naći ratifikacija sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU.
Načelnik Vojno-obaveštajne agencije Svetko Kovač izjavio je 18. maja da očekuje da izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala o saradnji Srbije sa tim sudom bude objektivan. Kovač je na konferenciji za novinare rekao da očekuje da će Bramercov izveštaj uvažiti činjenicu da Akcioni tim Vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom čini velike napore da preostala dva haška optuženika budu uhapšena.
Jedan od kriterijuma EU je i ostvarivanje standarda u regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima, a stav je Brisela da Srbija mora da normalizuje odnose sa Kosovom. Uoči posete visokih zvaničnika EU, Priština je najavila da će na srpsku zabranu uvoza robe s Kosova zbog nepriznavanja kosovskog pečata uzvratiti istom merom. Pitanje carinskog pečata Kosova bi trebalo da, kako je ranije najavljivano, bude rešavano u okviru dijaloga Beograda i Prištine.
U Briselu se 18. maja završava četvrta runda razgovora u okviru tog dijailoga koji je pokrenut uz posredovanje EU početkom marta kako bi se rešila konkretna pitanja koja pre svega otežavaju život građanima. Za sada nije bilo konkretnih predloga rešenja.
Proteklih dana u srpskoj javnosti su se ponovo mogle čuti izjave i reagovanja na ideju o podeli Kosova kao rešenju a potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je 18. maja da nije realno da Kosovo ostane u sastavu Srbije, ponovivši da je podela jedno od mogućih rešenja problema njegovog statusa.
Predviđen i susret s Tačijem
Predstavnica za štampu evropskog komesara za proširenje Nataša Batler je saopštila 17. maja da će Barozo i File s vlastima u Prištini razgovarati o "krupnim izazovima" na koje je u godišnjem izveštaju ukazala Evropska komisija, a to su nužne reforme i bitka protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Nataša Batler je navela da će Barozo i File razgovarati i s premijerom Hašimom Tačijem, jer EU smatra da i za njega važi "pretpostavka nepostojanja krivice" dok sud to ne utvrdi. Ona je rekla i da izveštaj Saveta Evrope o trgovini ljudskim organima na Kosovu 1999. neće biti na dnevnom redu razgovara s Tačijem, ali da će se, ako bude potrebno, i o tome raspravljati.
Ona je naglasila da EU "veoma ozbiljno uzima k znanju navode Saveta Evrope o zločinima" a da je istraga u nadležnosti Euleksa jer je reč o pravosudnom postupku.
Na pitanje novinara da li Evropska komisija kao uslov za članstvo Srbiji u EU postavlja rešenje odnosa s Kosovom, Fileova predstanica za štampu je rekla da "nije ništa novo da Srbija, da bi ušla u EU, treba da normalizuje svoje odnose s Kosovom".
Nataša Batler je dodala da to spada u jasna "EU politička merila iz Kopenhagena o dobroj regionalnoj saradnji među susedima, a to važi i za Srbiju".
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
